Тег: osiguranje

Kako bi slobodno tržište bez državne regulacije pitanja bezbednosti moglo da spreči 9/11?

anonimno pitanje

Trenutno malo podsećam na Juliju Latininu, jer bih želela da odgovorim u duhu onog viceva: „znate, ovde je kao u onom viceu: prvo, nije bilo metaka…“.

Teroristički napadi poput 11. septembra, Beslana, Nord-Osta, Bostonskog maratona i tako dalje, usmereni su protiv državne politike. Nema države – nema politike – nema političkih terorističkih napada. Voilà, slobodno tržište ih je sprečilo. A sada kopajmo malo dublje.
Ko obezbeđuje bezbednost ljudi na slobodnom tržištu? Sami ljudi. U većini slučajeva – direktno. Ali najmanje naporno i najočiglednije u svetlu toga da tržište uvek teži da reši pitanje podele rada – jeste korišćenje tržišnih ponuda.

Šta tržište nudi u sferi bezbednosti? Prvo, možete kupiti uslugu obezbeđenja, na primer, postavljanjem alarma u kući i zaključivanjem ugovora sa obezbeđivačkom firmom. Drugo, možete kupiti polisu osiguranja i jednostavno znati da, ako vam se nešto desi, određeni krug naslednika će dobiti osiguravateljsku naknadu, pa neka sada osiguravajuća kompanija brine kako da obezbedi bezbednost ljudi u slučaju osiguranih događaja.

Aha. Dakle, ako se desi teroristički napad, osiguranje će pretrpeti ogromne gubitke. Evo vam potencijalnih korisnici terorističkih napada – konkurentske osiguravajuće kompanije. Plan akcije: razbijemo avion, kompanija koja je osiguravala let bankrotira, i mi ulazimo na oslobođeno tržište osiguranja avio-letova. Međutim, postoji problem: avion je osiguran kod jedne kompanije, a svaki putnik kod bilo koje druge, jer on sam bira čiju će polisu uzeti, osiguravajući se od nesreće ili terorističkog napada tokom leta. Na taj način, decentralizacija čini komercijalne terorističke napade sa ciljem preuzimanja tržišta osiguranja neefikasnim. Ovo se ne odnosi samo na avio-letove, već generalno na sve sfere života.

A šta je sa ideološkim terorističkim napadima? Na primer, konzervativni fanatici mogu organizovati masovna pucanja u gej klubovima, baš kao što to i sada rade. Do izvesne mere i ovde vlada decentralizacija: kada čak i poslednji gej ima oružje, masovno pucanje postaje problem. Ali oružje ne spasava od eksplozije.
Kako slobodno tržište vrši prevenciju širenja destruktivnih ideologija? Jedini način koji ima na raspolaganju: čineći ljude bogatijim i srećnijim. To radi polako, ne daje stoprocentni efekat, ali svaku državnu alternativu nadmašuje.

Jedino što tržište još uvek nije naučilo da spreči su pojavljivanje ludih manijaka. Na nekoga ko je izgubio razum loše deluju ekonomski stimulansi, kao što loše deluju i na bilo kakve meteore i cunami.

Ali kada tržište reši sa rejderima i islamistima, doći će red i na manijake i na prirodne katastrofe. Jednostavno laissez faire, laissez passer.

Psihe i cevi

Nastavajući na poslednju objavu o legalizaciji oružja. Na aktuelnu temu: šta uraditi sa psihički nestabilnim ljudima koji poseduju oružje? Da li će legalizacija izazvati masovne pucnjave i slično? Šta je sa drskošću na putevima, kada se umesto pesnica počnu koristiti vatreno oružje?

anonimno pitanje

Kao što pokazuje praksa masovnih pucnina u Sjedinjenim Državama, one ih često izvode psihički nestabilni ljudi za koje je taj činjenica odavno zabeležena, ali im to nije sprečilo da nabave oružje, uprkos tome što bi navodno trebalo da postoji provera prošlosti (background check).

Dakle, nakon deregulacije nabavke oružja, situacija sa psihički nestabilnima neće postati gora. Međutim, kod zakonito okrenutih građana koji su strogo fokusirani na samoodbranu, procenat ljudi sa oružjem u rukama će primetno porasti. Što je situacija pre deregulacije bila kriminalnijem, to će biti više podsticaja da se nabave oružje za samoodbranu. Shodno tome, krivum naoružanog kriminala će pasti oštrije.

Što se tiče drskosti na putevima, praksa pokazuje da je najbolja prevencija protiv nje osiguranje odgovornosti. Nema smisla biti drzak prema nekome ko ti ne duguje novac, kada znaš da novac neće otići od tebe.

Pištolj i pištolj za lepak su jednostavno dva različita alata

Ako nasedate službeniku, ležaće u bolnici par dana i vratiće se na posao, gubeći vrlo malo. A ako nasedate predsedniku, njemu će, na primer, propasti diplomatska poseta, šteta je velika. Ispostavlja se da su i kompenzacije njima različite. Kako se to slaže sa principom jednakosti pred zakonom?

Aleksej Rjazanov

Vrednosti su subjektivne, to je aksiom ekonomske teorije.
Čak će i isti kancelarijski službenik snositi različite troškove u zavisnosti od toga u kom trenutku života mu neko udari šamar. Zato će u slučaju pijanog obračuna u pabu on za pola sata veselo piti sa onim sa kim se malopre tukao, a ako zbog tuče ne uspe da ode na turneju svojih snova sa devojkom koju voli, to će za njega imati posledice ozbiljnije od propuštanja bilo kog prokletog diplomatskog poseta.

Manje ili više izračunljiva šteta od nasilja pokrivena je polisom osiguranja, a insurance kompanija je već naplaćuje onome ko je primenio nasilje, ako to bude želela. Ovde su predsednik i kancelarijski službenik jednaki: što je polisa koju su kupili skuplja i što je veća premija koja im pripada, to imaju veće šanse da je dobiju. Što se tiče nematerijalne štete, predsedniku je čak i teže da je naplati. Službenik može da se spori pokušavajući da dokaže arbitri koliko je ozbiljno povređen, dok će predsednik, kao javna ličnost, morati da vaga svoje reči kako njegovo ponašanje na sudu ne bi nanelo njegovoj reputaciji još veću štetu od samog nasilja o kojem je reč. Ne znam kako drugi, ali ja bih na mestu predsednika ograničila se na zahtev za javnim izvinjenjem i izvukla profit iz lepih fotografija sa pomirnim zagrljajem.

evo, uzmite primer od Grka

Rado ću prihvatiti vaše bitkoove kao donacije, i čak neću razmatrati njihovo odsustvo kao nematerijalnu štetu. Novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Razmotrimo situaciju: neko gradi pirotehničku fabriku u centru grada, i svima u okolini je porasla cena osiguranja od požara. Ali vlasnik fabrike nije prekršio NAP, tako da nikome ništa ne duguje (i niko ne može da mu zabrani da gradi tu fabriku). Libertarijanci ne smatraju da je to problem?

anonimno pitanje

Da bi se na ovo pitanje odgovorilo detaljnije, kao ekspert je angažovan Aleksej Tereščuk aka @kamendant, vodeći javnosti o austrijskoj ekonomskoj školi na VKontakte i četa po istoj temi na Telegramu. Ispod je prikazana mešavina njegovih objašnjenja i mojih sopstvenih razmatranja.

U čemu se razlikuju slučajevi sa fabrikom koja zagađuje okolinu i fabrikom koja svojim komšijama povećava cenu osiguranja nekretnina?

U prvom slučaju fabrika nanosi direktnu štetu okolini, i ta šteta teorijski može podleći kompenzaciji, čak i ako su načini obračuna štete prilično nepouzdani – na kraju krajeva, ni za određivanje cene snopa rotkvica baki na pijaci nije neophodno detaljno obračunavati njegovu proizvodnu cenu.

U drugom slučaju radi se samo o povećanju rizika, a sam pokušaj osiguranja tih rizika dovodi do dodatnih troškova. Takva posredna šteta nije povezana sa kršenjem principa neagresije, te stoga ne podleže kompenzaciji. Zaista, oko nas je puno faktora koji povećavaju naše rizike, ali sa kojima moramo da se pomirimo ako želimo da zadržimo postojeći stil života.

Tako što u gradu imamo veće šanse za saobraćajnu nesreću nego u selu, što povećava rizik i, shodno tome, cenu osiguranja od tog osiguravajućeg slučaja – ali to nije povod za podnošenje imovinskih zahteva svim vozačima u gradu – već samo onom konkretnom koji je postao krivac za nesreću u koju je stradali učestvovao.

Dakle, libertarijanci ne smatraju problemom nemogućnost da se od fabrike pirotehnike koja se nalazi u centru grada zahtevaju novac samo zbog činjenice njenog prisustva u centru.

Druga stvar je to što će cena osiguranja za samu fabriku biti znatno veća ako se izgradi u centru nego ako bude na periferiji – jer će se osiguravati rizik od zahteva komšija koje je pogodila nesreća, što znači da je vlasniku fabrike isplativije da nema komšije u opasnoj zoni.

eksplozija u fabrici pirotehnike – zabavno i strašno

Libertarijanstvo podrazumeva samo privatne kompanije (anarho-kap.). A šta je sa državnim bolnicama? Znači li to da bolesna osoba neće moći da dobije besplatnu pomoć? Oboleliih ima dosta, i ne svi imaju novca. Dobrotvorstvo ovde teško da će pomoći.

anonimno pitanje

Hajde da postupimo jednostavno. Otvaramo konsolidovani budžet RF za 2017. godinu i gledamo rashode za zdravstvo. 2,8 biliona rubalja. To je 20 hiljada rubalja po osobi godišnje, manje od 1,7 hiljada mesečno, i u tu sumu je uključena sva korupcija, svi podmićeni poslovi, otimanje sredstava i jednostavno neefikasne troškove. Potpuno sitni novac, manje od prosečne kirije.

U situaciji kada nema nikakvih poreza i regulacija, prema veoma konzervativnim procenama, plata će porasti, recimo, svega za 50%. Pretpostavimo da će svi oni koji su se ranije lečili preko polise obaveznog zdravstvenog osiguranja kupiti polise dobrovoljnog osiguranja upravo u iznosu bivših državnih rashoda za medicinu, trošeći otprilike 1700 rubalja po osobi mesečno, a svi oni koji su se ranije lečili za gotovinu, zadržati svoje navike. Medijanska plata u Rusiji danas, prema tvrdnjama iz veoma nepažljivo sprovedenog anketa na Navaljnikovom blogu, iznosi oko 15000 rubalja.

Šta ispada? Medijanska plata pod ankapom (ancap) raste za 50% i iznosi 22500 rubalja. Neka medijanski radnik izdržava jednog izdržavanog člana porodice. On plaća za dve polise 3400 rubalja, i ostaje mu 19100 rubalja. To znači da je on i dalje bogatiji nego što je bio pre ankapa, a pritom ima dobru plaćenu medicinu.

Naravno, ostaju još slučajevi kada se u siromašnoj porodici desi skupo oboljenje koje se ne pokriva tipičnom polisom. Šta siromašna porodica radi sada? Ide preko humanitarnih fondova, a oni spamuju društvene mreže objavama tipa „Mašenki je jako loše, hitno je potrebno sto hiljada rubalja“. Pa, upravo isto će raditi i pod ankapom, samo će verovatnoća da dobiju novac za lečenje tog teškog stanja povećati se za 50%, proporcionalno povećanju prosečnog prihoda (polazimo od pretpostavke da će ljudi nastaviti da doniraju za humanitarne svrhe otprilike isti procenat svojih prihoda kao i sada).

Rezime. Potpuno privatizovano i deregulisanu zdravstvo, u situaciji odsustva poreza, u stanju je da svakom Rusu obezbedi medicinsku uslugu bolju od one koju ima sada, ne zahtevajući od njega iznose koji bi za njega bili kritični.

lečiti tu tešku bolest!

Ako je libertarijanski penitencijarni sistem usmeren na nadoknadu štete, kako će on funkcionisati u odnosu na ubicu?

anonimno pitanje

Sistem će raditi potpuno isto kao i u slučaju razbojnika. Naknade štete zbog ubistva zahtevaće oni koji su tu štetu pretrpeli. Upravo iz tog razloga u teorijskim razmatranjima ankapa važnu ulogu igraju osiguravajuća društva: ona snose direktnu novčanu štetu usled smrti osigurane osobe, pa će razvijeno tržište osiguranja sa svim očiglednim posledicama dovesti do smanjenja nivoa ubistava.

Ako se pak pokušamo ograničiti povratnu informaciju takvim arhaičnim mehanizmima kao što je krvna osveta, to će takođe, naravno, funkcionisati, ali u modernom društvu deluje divlje; u naše vreme razvijeni su efikasniji tržišni mehanizmi.

Recimo da postoji smrtno bolesna osoba koju više nema kako spasiti, ostalo mu je svega par nedelja. Da li bi eutanazija bila kršenje NAP-a? Da li je za to potrebno njegovo pristajanje/pristanak njegove rodbine?

anonimno pitanje

Eutanazija nije kršenje principa neagresije, to je tek izvršenje naloga vlasnika za upravljanje sopstvenim telom. Nalogujete jednom stručnjaku da vas ošiša, drugom da vam masira, trećem da uradi abortus, četvrtom da izreže bubreg za transplantaciju, petom da ubije. To su sve sasvim korektni nalozi. Jedina suptilnost u proceduri eutanazije je uveriti se da je nalog zaista dat dobrovoljno i sa punim saznanjem posledica. Pa, i za prodaju nekretnina je potrebno poštovanje potpuno istih pravnih mera predostrožnosti, kao i za bilo koju drugu važnu i odgovornu transakciju.

Malo složnija postaje situacija kada čovek nema tehničku mogućnost da izda nalog za svoju eutanaziju, jer se, na primer, nalazi u komi. U toj situaciji odluku donosi onaj ko plaća održavanje života. Upravo on ima puno pravo da u bilo kom trenutku smatra da su dalji troškovi neisplativi – i da ponudi bilo kome ko želi da preuzme dalji teret troškova na sebe. Ako ne bude dobrovoljaca – znači da se život više neće održavati.

Na kraju, moguća je situacija kada je čovek u komi, a za održavanje njegovog života plaća osiguravajuća kuća. Ovde kompanija već nema pravo da u bilo kom trenutku odbije da izvršava svoje obaveze. Prvo mora u potpunosti potrošiti osiguranje koje mu pripada prema ugovoru u pokušajima da čoveku vrati osigurano zdravlje, i tek nakon neuspeha može prestati sa trošenjem novca. A sve pokušaje naslednika osigurane osobe da izjave nešto poput „isključite ga iz aparata, a ostatak osiguranja ćemo naslediti, naš tata, da je bio svesan, sam bi vam to naložio“, najlogičnije je posmatrati kao podstrekavanje na ubistvo iz koristi.

U korisne svrhe vas podstičem na dobrovoljnu donaciju za razvoj ovog kanala. Pošaljite novac na bitcoin novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Ja sam devojka i zaljubila sam se u tebe, LPR-tjan, kako će kod ankap-a raditi zaštita od homofobije?

anonimno pitanje

To je tako slatko! ❤️

Od homofobije zaštita nije potrebna. Svako ima pravo da se plaši nas, tako strašnih. Zaštita je potrebna od nasilja. Kada будем birati svoj plan osiguranja, moraćemo da pomenemo da smo istopolni par, možda će osiguranje izaći malo skuplje. Ali ako nosimo bedž sa logotipom osiguravajuće kuće i ugrađenim trekerom, trebalo bi da bude popusta. Ako nabavimo oružje, popust će porasti.

Naravno, tarifa će postati sasvim smešna ako izaberemo odgovarajući kraj za život, ali to su već kapitalna ulaganja, mora se gledati pažljivije, takva paranoja možda neće biti isplativa. Sa druge strane, tamo je atmosfera prijateljskija, a to je čak i važnije od uštede na uplatama. Redovni pregledi, kursevi prve pomoći i drugi načini da se uštedi na ceni osiguranja – pa, to ako nam ne bude lenjo, najverovatnije ćemo se snalaziti bez toga.

I evo kada budemo šetali zajedno, nakon što preduzmemo sve te mere – pa šta, mi ankapovi, neka se homofobi plaše, to je veoma zabavno 👩‍❤️‍👩

Ankapovsko osiguranje – najbolje sredstvo protiv straha! Naravno, za to su potrebni ankapovski novac. Novac šaljite ovde: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8