Pronašla sam vremena da pogledam novi snimak tima čijim aktivnostima i dalje pratim. Bila sam prijatno iznenađena. Kao što je obično slučaj u njihovim poslednjim video snimcima, tu je predstavljena prilično čvrsta analiza proučavanog pojma – u ovom slučaju reč je o legitimnosti. Ali, pored toga, ovog puta je data i zanimljiva prognoza o tome da će sticanje legitimnosti od strane različitih nedržavnih formacija (svakojake slobodni gradovi i druge ugovorne jurisdikcije) u očima tradicionalnih država teći otprilike tako, kako se sada učvršćuje legitimnost talibanskog režima.
Автор: Анкап-тян
U knjižici o ankapu započet je drugi deo, a naslov knjige i dalje nije smيšljen…
U drugom delu knjige predviđeno je dati relativno uverljiv opis anarho-kapitalističkog društva. Dugo sam razmišljala odakle da počnem, i počela sam sa dosadnim metodološkim uvodom o tome kako se takav opis uopšte može formirati. Imam vremena za polako zagrevanje, pa sam odlučila da mogu sebi priuštiti da ne žurim odmah u startu. Ipak, važno mi je da ne predstavim neku jedinstvenu, alternativu ne pružajuću sliku divne budućnosti, već da pokažem principe kako se sve to izvodi.
U prvom poglavlju se daje manje trivijalan pristup – kroz dodavanje kapitalizma anarhiji. Ovde odmah snažno miriše na alternativnu istoriju i ostale radosti tog tipa. U drugom poglavlju je očigledniji pristup, kroz isecanje države iz postojećeg kapitalističkog društva.
Dalje će, verovatno, biti veliki odeljak sa detaljnijom analizom rada osnovnih institucija društva, a zatim se nameće odeljak sa opisom poteškoća ankap-a.
Um dobar, ali jako uzak
Ne volim naročito žanr javnih prepirki, ali mi se u ovom slučaju diskusija koja se dogodila učinila kao dobar povod za artikulisanje određenih razmišljanja.
Postoji kanal Dobroum, koji vodi poštovni Aleksandar Elesev. Pozicionira se kao filozofski, i u njemu se pridaje mnogo pažnje problemu prevazilaženja negativnog detinjstva.
Za libertarijanca je ovde sve relativno jednostavno. Nasilje nad decom je nasilje nad ljudima. Niko nema pravo da inicira nasilje nad ljudima bez kazne. Dalje se može govoriti o konkretnim mehanizmima putem kojih nasilje nad sopstvenom decom, a kamoli tuđom, postaje opasna praksa, uprkos relativnoj detinjoj bezbraničnosti.
Aleksandar pak pridaje mnogo pažnje demonstraciji toga kako se negativno detinjstvo odražava već u odraslom životu. Ne znam zašto je izabrao baš ovu taktiku „kapljanja po mozgu“ ljudi, i ne težim naročito da saznam. Nije mi važno da li je razlog u tome što živi u zemlji gde terapeut sedi na terapeuti i terapeuta tera, ili u tome što je preuzeo ovu ideju iz neke knjige koja ga je impresionirala, ili u tome što se u njegovom sopstvenom detinjstvu nešto dogodilo što je dovelo do ovog rezultata. Gotovo sam potpuno uverena da jedinstven razlog ne postoji, jer je život uopšte složena i multifaktorska stvar, gde nema jednostavnih uzročno-posledičnih veza između dva izolovana događaja: izolovani događaji su samo teoretski modeli, dok je život zapravo neprekidan tok utisaka.
Kao rezultat toga, ispostavlja se da za Aleksandra bilo koje specifičnosti u nečijem ponašanju počinju da signaliziraju neka detinjstva iskustva. Čak je i avatarka, koju mi je naručio jedan čitalac iz Bugarske, postala za njega povod da govori o mom detinjstvu. Mislim da bi za fitnes trenera moje stanje bilo podjednako čvrsto povezano sa režimom treninga, za nutricionistu sa dijetaom, a za politologa sa političkim režimom u zemlji.
U svojoj knjizi o ankapu namerno se nisam bavila obrazloženjem polaznih principa na koje je kasnije nadograđena sva naredna logika. Zapravo, principi libertarijanizma su takvi zato što mi to želimo. To nam se dopada. Čini nam se ispravnim. Naravno, to može korelirati sa određenim činjenicama, određenim detinjstvima iskustvima, pročitanim knjigama, slučajno čuvenim popularnim strimerom i tako dalje.
Da, na neke dobro deluju usko specijalizovani argumenti, u koje se, između ostalog, mogu svrstati i tvrdnje u stilu „ako se dete tuče u detinjstvu, izrasti će kao glupi gubitnik“. Ali to nije povod da se opsesivno vrti oko toga i izbacuje ti argumenti svakome, jer oni nipošto neće delovati na sve.
Na mom kanalu imam svog malog dobrouma po imenu Bitarh, koji je takođe postao opsednut jednom jedinom temom potpunog prevazilaženja nasilja. Nažalost, komentari koje on prikuplja češće su podrugljivi, što nagoveštava da se njegova ciljna publika ne preklapa naročito sa mojom. Čini se da sam bespomoćna da nekako utičem na slične slučajeve monomanije, i to me ispunjava tugom.
Nadam se da ćete, ako primetite i u mojim spisima znake da me je obuzela neka jedna preterano vredna ideja, to signalizirati meni.
Mogućnost prelaska od failed state-a ka ankapu
Postoji rang lista nesposobnosti država, u kojoj se uzimaju u obzir mnogi faktori, uključujući realizaciju javnih usluga od strane države, stabilnost vlasti i drugo. Može li se pretpostaviti da će se države sa visokim rejtingom (slučajno ili ne, ali u njima je najlakše izbegavati poreze, posedovati oružje i hostovati informacije bez „kompozora“) u predvidljivoj perspektivi razviti (ili degenerisati) do potpunih ili skoro potpunih ankapistana, nakon čega će početi era njihovog prosperiteta?
Kacist
Već sam nekada pisala na sličnu temu, o mogućnosti izgradnje ankap-a u državama četvrtog sveta. Ukratko: nabrajaju se prednosti i mane, i neko može smatrati da prevazide prve, a neko da prevazide druge. Treba probati.
Isto važi i za prognoze o perspektivama razvoja određene ili druge neefikasne države u ankapistan. Tamo se relativno lako uspostavlja anarhistički režim, odnosno decentralizacija prava. Ali mnogo je teže razumeti na koji način sačuvati ili, još gore, izraziti od nule kapitalizam u anarhističkom društvu koje negira privatnu svojinu (san ankom-a), ili je zasnovano na klanovskim interesima i kolektivnoj odgovornosti (primer Somalije ili Libije).
K tome, nije sasvim jasno kako eliminisati faktor uticaja okolnih država. To su izuzetno ljubomorne formacije koje pristaju da sarađuju samo sa drugim državama, zahtevaju od komšija da budu maksimalno slični njima, a ako neko pomisli da počne da zaobilazi državu, one obavezno šalju svoje mirotvorce. Uostalom, sada se svetski trend očigledno menja, i nakon odlaska SAD iz Avganistana, čini se da će nasilni pokušaji reformatisanja tuđih društava po svom modelu polako izlaziti iz mode.
Čini mi se da, ako već govorimo o perspektivama prelaska na ankap režim određenih država, perspektive zemalja parlamentarne demokratije izgledaju nešto realističnije, gde se, na primer, stvorila politička situacija koja isključuje mogućnost formiranja vladajuće koalicije, a ako se takva i uspe sakupiti, to se mora uraditi tako što će se u jednu kolica zapregnuti partija labudova, partija rakova i partija štuka, zbog čega njihove sposobnosti za efikasno zakonodavstvo i čak donošenje budžeta bivaju blokirane.
I evo: ne imajući mogućnost da plaćaju državne službenike jer budžet nije usvojen, vlada šalje većinu činovnika kućima. Ljudi žive skoro potpuno bez državnih usluga, ali zadržavaju civilizovane tradicije poštovanja privatne svojine i tržišta, oni nakon nekog vremena počinju spontano da koriste tržišne substitute bivših državnih usluga, i u jednom trenutku shvataju da im se to zapravo sviđa. Ideja da jednostavno prestanemo sa pokušajima izbora jedinstvene vlade za sve i svakoga počinje da nailazi na razumevanje kod ljudi.
Iz takve nesposobnosti države, gledajući, zaista može nešto izrasti. Za komšije to je i dalje ista država, samo u njoj vlada privremena parlamentarna kriza, ali ništa, jednog dana će se političari dogovoriti i nastavićemo da rešavamo sa njima određena pitanja. Tako misle političari iz okolnih zemalja, i ne mešaju se nasilno svojim receptima za uređenje države. Koliko godina će biti potrebno da se privremena kriza konačno oblikuje u stabilan status quo – ne usuđujem se da sudim.
Ukratko, čini mi se da je za izgradnju ankap-a mnogo važnije imati zrelo i razumno društvo, a ne grupu pristalica jednostavnih i efikasnih rešenja istog banditskog tipa kao što su i državna.
Erik Mak, Libertarijanstvo, počinjem da prevodim bonus odeljak
Aleks Dvoretsky, moj pratilac na boosty, donirao je još 6000r za prevod nove porcije eseja Erika Maka Libertarijanizam. Tako sam dobila mogućnost da se pozabavim bonusnim onlajn delom knjige, koji nije ušao u originalno štampano i naše piratsko izdanje. Preveden je uvod u odeljak, gde Mak kaže da, znate, ste mogli steći utisak da je libertarijanizam zaglavio u sedamdesetim godinama prošlog veka, ali ne, nije samo Nozick, niti samo Hajek prsetImage njemu, već imamo i gomilu drugih novijih mislilaca, a zatim sledi spisak potpuno nepoznatih prezimena. I prevedeno je poglavlje o nekom Gillelu Steineru, koji je, umesto da se u detinjstvu ubije o zid i time odmah pređe u javni domen (public domain), odlučio da umesto toga objavi svoja razmišljanja i pređe tamo pedeset godina nakon smrti. Ukratko, pred nama je neki stub takozvanog levog libertarijanizma, i prevod njegovih misli mi nije bio baš naročito prijatno, jer kome je prijatno kada mu se prilepi kanibal i počne da tvrdi da, gledajte, i ja sam ovde libertarijanac. Srećom, Erik Mak, iako ga iz nekog razloga naziva dubokim misliocem (preciznije, promišljenim), ipak ga kritikuje tako da ta karakteristika počinje da deluje potpuno izmišljeno.
Da li je prelet letelicom nad teritorijom u vlasništvu drugog lica trepasing pri ankapu?
Da li od njih treba tražiti dozvolu pre leta? Da li je potrebno na neki način amortizovati rizik pada aviona za ljude čija se imovina nalazi ispod letelice i kako kompenzovati buku motora/propelera? Kakav je tvoj lični/montilibero/crnogorski stav o ovom pitanju?
L29Ah (pitanje je pratio donat u iznosu od 0.012345678901 monero)
Sviđa mi se kako Dejvid Fridman analizira ovo i mnoga druga pitanja (izvinite što sam vam već toliko puta „zujala u ušima“ o njemu). Detaljno on obrađuje ovu temu u knjizi Red u pravu. Do sada sam je pročitala otprilike do trećine. Znatno sažetije – u jednom od poglavlja Mehanike slobode. Tamo se takođe kao osnova za razmišljanje koristi ekonomijska analiza prava. To često omogućava prilično jasno generalizovanje onih pojedinačnih odgovora koje s vremena na vreme moram davati.
Ako baš ukratko, što su manji transakcioni troškovi kod predviđenih ugovora o kupovini prava na radnje koje narušavaju tuđe interese, to je praktičnije priznati vlasnicima pravo na zabranu takvih radnji. Ako bude potrebno – potencijalni „trespasser“ će kupiti pravo prolaska. A što su veći transakcioni troškovi, to je praktičnija procedura sudskog rešavanja takvih slučajeva putem tužbi za nadoknadu štete. Niko ne određuje konkretnu pragmatičnu visinu na kojoj se može leteti iznad tuđe imovine, ali ako je let prouzrokovao štetu, ona će morati biti nadoknađena putem suda. Dovoljno visoki letovi (kako se, barem, ne bi udarilo u neravnine terena u standardnom režimu i kako se ne bi plašilo divljim urlikanjem motora) iznad tuđeg teritorija su definitivno drugi slučaj; pribaviti dozvolu za let od svih vlasnika čijim teritorijem let može proći je nerealan zadatak.
Konkretno u Crnoj Gori postoji državno licenciranje uvoza dronova u zemlju, određena ograničenja po masi, zabrana leta iznad neke visine i ostala „visoko-pametna“ ograničenja koja uspeva se obići na nekim mestima, dok se na drugima to ispostavlja kao previše skupo, pa je jednostavnije pomiriti se sa tim da je određena oblast primene dronova previše komplikovana da bi se time sistematski bavili. Naravno, nama u Montiliberu se čini poželjnim potpuno ukidanje svih ovih regulacija, jer se dronovima može napraviti barem nekoliko lepih fotografija, a to nam je korisno za reklamu projekta. Ali, naravno, vlasnik drona mora biti spreman na to da, ako njegova skupa igračka padne na tuđi plac, može je potpuno izgubiti. Vlasnik placa ne snosi odgovornost ako krava stane na pali dron, ili ako njegov maloletni sin odluči da nešto otkine sa tog neočekivanog poklona. On čak nije obavezan da pusti vlasnika drona na svoju teritoriju – ovde već deluje pravo zabrane, jer su transakcioni troškovi za kupovinu prava prolaska mali.
A kako da postanem Ankap-tjan, ako sam obična tjan koja je tek nedavno saznala za libertarijanizam?
Katja Latysh (Pitanje je pratio donat u iznosu od 0.00008354 BTC. Postoji još drugi deo pitanja, na koji će odgovor biti u zasebnoj objavi.)
Konkretno u mom slučaju, primenjen je princip noblesse oblige. Prvo su me zamolili da radim kao Ankap-chan, a zatim se ona jednostavno „zalepila“ za mene. Ispostavilo se da, ako na početku imate dobar stil i dovoljno zdravog razuma, možete stvoriti ubedljiv imidž, a zatim ga dalje usavršavati čitanjem literature i bezbrojnim razmišljanjima. Srećom, ljubazni čitaoci su mi stalno davali teme za razmišljanje: kako je to kod ankap-a sa ovim, a kako sa onim.
Takođe, smatram veoma velikom srećom to što sam upoznavanje sa libertarianskom literaturom započela ekonomskim delima, a ne spisima moralnih filozofa. Čini mi se da je to bilo nešto lako, poput Ekonomije za obične ljude Callahana, sa kojom sam odmah prešla na Ljudsku delatnost Misesa. A kada sam pokušala sa Etikom slobode Rothbarda i Argumentativnom etikom Hoppea, smatrala sam tamošnji tok misli previše dogmatičnim, preferirajući da operišem ne toliko apstraktnim deduktivno izvedenim principima, već ekonomskom logikom. U tom smislu, David Friedman i njegova Mehanika slobode bili su za mene pravo otkriće, i (takođe zahvaljujući tome što David i ja ne živimo zajedno) strastveno ga volim već ne prvi godinu, što je za mene pravi rekord u pogledu trajanja osećanja. Od njega bih sa velikom radošću imala dete (mali omaž u pravcu vašeg drugog pitanja): potencijalni otac ne samo da ima veličanstveno poreklo, već uz to poseduje umerenu samokritičnost, izuzetno zdrav pristup vaspitanju dece, a povrh svega je i ljubitelj istorijske rekonstrukcije (to je već lično, uostalom).
Sada ću pokušati da se distanciram od ličnog iskustva i malo uopstim. Čini mi se da je optimalan put razvoja sebe kao libertarijanca otprilike sledeći.
- Saznavši da postoji ovakva privlačna ideologija, odmah budite svesni da vam su za sada poznate samo pojedine, najupečatljivije postavke. Upoznajte se sa nekim preglednim delom gde je dat dovoljno opšti opis libertarianizma. Čini mi se da sam uspela da dam maksimalno kratak takav pregled u prvom (i za sada jedinom) delu svoje buduće, za sada bezimene knjige o ankap-u. Naravno, odgovaraju i drugi radovi sa sličnim ciljevima, ne moraju nužno biti tekstualni, mogu biti i video snimci nekih uspešnih predavanja. Takođe, mnogo će pomoći neki popularni kurs ekonomije, ali bez šamanizma o raznim makro-pokazateljima, već nešto što je maksimalno približeno običnom životu. To je važno za formiranje ekonomskog pogleda na svet, jer je ekonomija, u suštini, logika funkcionisanja stimulansa.
- Osvestite za sebe ključni momenat: libertarianizam je o čoveku, njegovim delovanjima i njegovoj interakciji sa drugim ljudima. Bilo koje logičke apstrakcije, poput „društva“, „države“, „nasilja“, „nejednakosti“, „pravde“, „tržišta“ — to su samo instrumenti analize. Oni nemaju samostalnu vrednost, a naročito ne i subjektivnost. Ne pljačka i ne ubija država, već ljudi, koji su potpuno odlepili od svesti o tome kakva moćna banda ih pokriva. Ne rešava „tržište“, već ljudi, u okviru tržišnih odnosa. Ne dovodi socijalizam do siromaštva, već ljudi koji praktikuju socijalizam. A to znači da se libertarianizam može praktikovati ovde i sada, ne čekajući libertariansku revoluciju i dekret o ankap-u.
- A dalje — pretežno praksa (uz popunjavanje rupa u teoriji kako se one otkrivaju, obraćanjem ekspertima i čitanjem specijalne literature). Svesno preferiranje dobrovoljnih odnosa i svesno izbegavanje pljačke. Rešavanje konflikata privatnim putem, bez obraćanja banditima. A ako se već mora obratiti njima — onda barem budite svesni da je to upravo banditov zaštitnički krov koji radi po principima koji su duboko strani slobodnom čoveku, i ne treba obraćati pažnju na lepu fasadu na kojoj pišu razne reči, poput „država“, „zakon“, „Spartak šampion“, „Kosovo je Srbija“, „kurac“ i šta god još piše po fasadama.
Možda će vas nakon nekog vremena povući da počnete maksimalno široko da širite svoju libertariansku agendu. To je, naravno, nagon kojem je teško odoleti, ali je veoma poželjno to raditi u formi u kojoj nećete izgledati smešno, inače ćete postati živa antireklama za dobre ideje. Iz tog razloga ja, na primer, ne snimam video snimke i preferiram da izbegavam diskusije u usmenom obliku, jer bi to bio mnogo žalosniji prizor od mojih tekstova. Slično tome, bilo bi kontraproduktivno, recimo, hvaliti se dubokim razumevanjem ekonomije, a ne imati u rukama nikakav pristojno složen kapital ili uspostavljen biznis: kontragenti će s razlogom posumnjati u odvojenost znanja od stvarnog života i radije će prihvatiti savete poznatih ličnosti.
Nadam se da sam uspela odgovoriti na prvo pitanje, a na drugo će odgovoriti Bitarh, mada ću i ja, verovatno, dodati nešto svoje.
Intervju Davida Fridmana ruskoj publici
Povodom izlaska ruskog izdanja svoje knjige The Machinery of Freedom, Dejvid Fridman je obećao da će odgovoriti na pitanja ruskojezične publike. Prikupljanje pitanja odvijalo se na nekoliko libertarianskih onlajn platformi početkom 2021. godine, a potom Dejvid nekoliko meseci, zbog velike zauzetosti, nije mogao da pronađe vremena da odgovori na sve odjednom. Ali epopeja je konačno završena i intervju je postavljen na sajtu izdavača: ruska i engleska verzija.
Verna svom principu da kopiram zanimljive stvari kod sebe, objavljujem intervju takođe i na svom sajtu: rusku i englesku verziju. Dodala sam od sebe link do piratske kopije prevoda Fridmanovog Reda u pravu, pošto ga već pominje — ne treba propustiti dobru priliku — i postavila sam još nekoliko linkova, kao i niz uredničkih ispravki.
Engleska verzija je ostala pomalo nedovršena, nadam se da ću je kasnije srediti.
Rat blokova veličine
Pre otprilike mesec dana, na kanalima Hype Coin News i Bitcoin Translated završeno je objavljivanje po poglavljima prevoda knjige Džonatana Bira Blocksize War. Čitala sam prevod tokom procesa, a kada se završio, odlučila sam da sastavim knjigu u epub formatu, kao što sam to već ranije uradila sa knjigom objavljenom na istom mestu Inventing Bitcoin. Započela sam rad, ali sam zaboravila da ga stavim na cloud, a zatim sam otputovala u Albaniju, što je rezultiralo dugom tehničkom pauzom. Bolje ikad nego nikad, pa sam knjigu sastavila po povratku, i sada je objavljujem.
Knjiga detaljno opisuje unutrašnju kuhinju bitkoin zajednice i daje uvid u to kako se donose odluke kada je sve decentralizovano. Štaviše, ovo je upravo uspešan case-study, gde je veoma težak i principijalan konflikt na kraju doveo do dobrog, balansiranog rešenja u kojem su svi morali malo da popuste. Stoga će knjiga biti zanimljiva ne samo tehnološkim entuzijastima (ja se ni približno ne smatram takvom), već i onima koje zanimaju mehanizmi samoupravljanja u složenim sistemima, što je za nas, ankapište, izuzetno važno.
Upd.: Dodala sam u predgovoru odeljak o mecenatima, jer je inače nepristojno prema ljudima koji su finansirali prevod. Izvinite što sam odmah zaboravila.
Vesti projekta Montelibero, izdanje 6
U prethodnom izdanju pričala sam o tome da je počelo čišćenje parcele budućeg libertarianskog sela od korova. Do danas je sav korov posečen, ostala su samo korisna drveća u umerenoj količini.
Sada sav nastali otpad u vidu granja koji nisu pogodni za drva treba spaliti, srećom su počele kiše, tako da se verovatnoća izazivanja požara tokom procesa naglo smanjila.
Za sada je spaljena samo jedna mala testna gomila, ali postoji ideja da se na parceli organizuje festival, kako bi se spojilo korisno i prijatno – paljenje vatri uz piće, muziku i ostali kulturni program. O ovome već postoji dogovor sa lokalnom ruskojezičnom umetničkom zajednicom iz Budve.
Da bi se na parceli organizovali bilo kakvi događaji, korisno je ipak učiniti put do nje prohodnim. Građevinska firma, koju su osnovali učesnici projekta Montelibero, nabavila je traktor i radi na putu: gradi potporne zidove, nasipa nepotrebne nagibe šljunkom, uklanja nepotrebne humke, a na ključnim mestima se priprema betoniranje kolovoza.
Kada put postane prohodan, moći će se uvoziti oprema za festival, bušiti bušotina za vodu i postavljati stubovi za dovod električne energije – ukratko, ankapima je put neophodan.
Ja sam pak, u radosti što je bitkoin ponovo počeo da vredi više ili manje pristojne novce, konačno iskupila zemljane tokene koji su dugo bili rezervisani za mene. Nakon čišćenja otpada na parceli, može se pozvati geometar i sprovesti mežurenje, tokom kojeg ću zvanično steći u vlasništvo svojih dve stotine kvadrata zemlje i moći početi sa gradnjom.
16. oktobra će se u Švajcarskoj održati konferencija Liberty in our lifetime. Ovo okupljanje organizuje Fond slobodnih privatnih gradova Titusa Gebela, na konferenciji će govoriti predstavnici nekoliko honduraskih čarter gradova, izlaganje iz Instituta za sistiding, sveprisutni libertlandski info-ciklovit Vit Edlička i još nekoliko govornika koji predstavljaju projekte koji mi nisu poznati. Sa naše strane će ići da govori Igal Gofman. Svi se nadamo njegovim izuzetnim komunikacionim sposobnostima u stvaranju veza sa kolegama u svetom poslu izgradnje žarišta libertarianizma u svetu.
Fond Montelibero je odlučio da u bilans primi, pored evra, i bitkoine, tako da se trenutno vrši prodaja tokena fonda za bitkove – poslednji tokeni po ceni od 1 evro po komadu. Kada udeo bitkoina u bilansu fonda poraste do 30%, rasprodaja po toj ceni će se završiti, i u slučaju novih emisija cena tokena će biti utvrđena na 2 evra. Bitkoini se čuvaju u novčaniku sa više potpisа, koji drže većinski akcionari projekta, tako da nastavljamo našu zajedničku politiku pomalo tromog, ali sigurnog distribuiranog donošenja odluka. Takođe se ispituje pitanje prenosa celokupne naše tokenomike sa Stellar blockchain-a na Bitcoin sidechain Liquid – u tom slučaju će obračuni u bitkovima biti integrisani u ekonomiju projekta na prirodniji način. Pored toga, nije isključeno pokretanje sopstvenog lightning-čvora u okviru Montelibera. To će nam omogućiti da brzo i uz minimalne provizije razmenjujemo bitkove međusobno, pri čemu nećemo otvarati kanale jedni prema drugima, već prema zajedničkom habu, jer je tako jeftinije.
Kao i obično, pozivam sve da počnu da učestvuju u projektu: uđite u glavni čet, postavite tamo pitanja koja vas zanimaju, uključite se u onlajn aktivnosti, kupujte tokene, dođite u Crnu Goru da pogledate sav ovaj pomak izbliza, a ako vam se dopadne zemlja – selite se ovamo zauvek.