Автор: Анкап-тян

O pravu nacija na samoopredeljenje

Nedavno sam imala priliku da poslušam debate dvojice ruskih emigranata o tome kako se postaviti prema ruskom narodu. Ispalo je tako da su u jednom od Montelibero četova izazvali burnu diskusiju, pa sam i ja odlučila da se priključim sa svojim mišljenjem.

Ukratko pozicije strana:

Mihail Svetov. Narod treba voleti; narod je žrtva režima; protiv režima je sada besmisleno nastupati, treba dočekati pogodan trenutak; narodu je potreban vođa, dobri gospodar, koji će preuzeti vlast i vladati vođeno ljubavlju.

Mark Fejgin. Nemamo vremena da se mazi sa narodom, on je već sve upropastio; ako narod sam ne sruši Putina, onda nema razloga za žaljenje ako će i dalje drugi odlučivati umesto njega; uzeće i reparacije i raskomadaju zemlju; uzgred, ako je raskomadaju, to nije loše, postoji šansa za pojavu ruskog Tajvana, gde bi Mark lično mogao smestiti svoje umorne kosti.

Ono što kod cele ove retorike kod mene izaziva najveće odbojnost jeste to što svi govore o nekom tu ruskom narodu. Ali pravo nacija na samoopredeljenje nije u tome da neko stranac nazove određenu zajednicu ljudi narodom i izdvoji za taj narod komad zemlje. To je u tome da ljudi sami sebe definišu kao narod, počnu da se ponašaju kao narod i izbore svoje priznanje kao naroda. Ljudi imaju takvo pravo – da se samoopredele u narode.

Narod Montelibero se, recimo, već samoopredelio. Svako može pripisati sebe našem narodu, uveriti se da ga i narod priznaje kao svog, a vremenom se odlučiti i na aliju – fizički se relocirati u dom svog naroda. Ako je on zaista naš po duhu, čeka ga topao doček.

Mark Fejgin sa svojim snovima o ruskom Tajvanu iznenada se ispostavio bližim nama po duhu nego Mihail Svetov sa svojim snovima o dobrom moskovskom gospodaru. Ali Mihail poseduje veoma dragocenu sposobnost da zainteresuje ljude za libertarijanizam, čak i ako do tada nisu imali pojma o njemu. Kasnije će oni razumeti temu i postepeno se udaljiti od Mihailove pozicije, ali kao aperitiv, Svetov je dobar.

Zato smo veoma srećni što Mihail Svetov namerava da dođe kod nas krajem septembra na festival Montelibero (sajt je tek napravljen, budite strpljivi, dopunjavaće se). A pošto već dolazi, onda će, naravno, i nastupiti. Tema još uvek nije određena.

I ja ću nastupiti, sa kratkim pregledom onoga što je narod Montelibero uspeo da postigne za nešto više od dve godine, i šta ga još očekuje.

Ali ovakvi nastupi su samo mali deo programa, ipak nije konferencija, već festival. Zabavićemo se, to motiviše za život.

Jebeni cirk

Prilično je teško dodati nešto originalno onoj eksploziji svakвозмоžnih analiza i stvaranja memova koja se dogodila u poslednjih nekoliko dana u vezi sa tenkom koji je zaglavio u vratima cirkusa.

Najrealističnija verzija onoga što se dogodilo, čini mi se, jeste ona koju predlaže Aleksej Šustov, (on je, inače, nedavno izdao novo izdanje svoje knjige Posle države, sve još nisam pronašla vremena da je pročitam i objavim recenziju), tako da sam sada oslobođena potrebe da iznesem svoju verziju.

Najuravnovesniji predlog o tome kako bi trebalo iskoristiti ovaj incident, po mom mišljenju, naišla sam kod Romana Popkova. Ukratko: to je bila odlična demonstracija za razumne skeptike da se Putinov režim zaista može srušiti direktnim nasiljem, i da je za to dovoljno imati malu vojsku. Sećam se da sam, kada sam razgovarala sa Piterom Jangom iz fonda slobodnih privatnih gradova, pomenula da najveću Zelenskijevu grešku u ovom ratu smatram odbijanje regrutovanja pune ugovorne vojske od građana RF.

Dodaću, međutim, da se generali uvek pripremaju za prošle ratove, i sada će Putin gotovo sigurno povući sa fronta onih par divizija koje bi ionako, po ideji, trebalo da brane Moskvu. Tako da će za ponovljenje Prigožinovog manevra sada biti potrebne daleko ozbiljnije snage. Dakle, verovatno će biti potrebno izmisliti nešto drugo. Pa, barem će to malo oslabiti RF na frontu, što je takođe nešto korisno.

Ako ni sada Ukrajina ne počne da razvija retoriku o neophodnosti međunarodne podrške raspadu RF, onda ja više ne znam kakvi su još znaci potrebni njenom rukovodstvu. Ne da sam ih visokog mišljenja, ali ovaj potez danas izgleda potpuno očigledno. Jednostavno objaviti da će Ukrajina odmah priznati državnost bilo kog subjekta RF koji izađe iz njenog sastava. Nije toliko važno da li će Ukrajina uspeti da garantuje zaštitu svakoj takvoj novoj državi. Važno je da to postane rutinski deo političke retorike, opšte mesto za svakog pristojnog političara. Ima li subjekt RF pravo da se odvoji od RF? Naravno da ima, jer je moskovski režim zločinački i nelegitiman. Tačka. Nema tu šta diskutovati.

Samo se plašim da se ni u ukrajinskom jeb*nom cirkusu ništa neće promeniti. Jednostavno će nastaviti da melju rusku vojsku u dodeljenom ćošku i da mole Zapad za opremu, druge replike im nisu napisali.

Sprečavanje nuklearnog rata pri ankapu

Zdravo! Baš mi se ne sviđaju tvoji odgovori o sprečavanju nuklearnog rata. Kažeš da će ankapisti prebaciti troškove na nomenklaturu, ali ti odgovori su daleko od stvarnosti. Za glavu Lukašenka je bila raspisana nagrada od 11 miliona evra, ali nije bilo čak ni pokušaja da ga eliminišu.

Recimo da postoji nomenklatura koja sedi u veoma dubokom bunkeru ispod gusto naseljenog grada. Štite je lojalne tajne službe.
Šta će libertarijanci raditi ako ta nomenklatura započne nuklearni rat protiv Ankapistana (=čime im prete kako ga ne bi dopustili)? Poželjno je navesti neke konkretne vojne mere.

Nenavision

Dobro, hajde da zamislimo sledeću sliku. Zelenski dolazi na front da podeli još jednu kutiju medalja, a tamo ga iznenada kidnapuje neprijateljska DRG i odvozi u RF. Zatim mu podmetnu mirovni sporazum koji on pristaje javno da potpiše. Na svečanoj ceremoniji potpisivanja on se neizbežno približava Putinu na razdaljinu rukovanja, nakon čega stegne vilicu, polomi sebi lažni zub – ukratko, dešava se haos u stilu Frenka Herberta, samo što se Vladimir Putin ispostavi kao manje srećan od Vladimira Harkonena i on takođe umire.

U RF vlast preuzima klub razbesnelih patriota, preseljava se u bunker ispod Moskve, okružuje se lojalnim tajnim službama i izdaje naređenje o trenutnoj opštoj mobilizaciji, kao i dovodi Strateške rakete na najviši stepen borbene spremnosti.

U Ukrajini u međuvremenu centralna vlast biva paralisana novim majdanom, kontrolu nad snabdevanjem fronta, kao i ostale državne funkcije, preuzimaju volonteri, majdan deklariše potpuno ukidanje poreza i potpunu slobodu privatne inicijative, kao i opšte naoružanje – ukratko, bukvalno mesec dana nakon incidenta sa otmicom Zelenskog, u Ukrajini je u prvi pogled ankap.

Odlično, izgrađena je minimalno verodostojna slika smrtonosnog klinca između diktatora fanatika i ankap društva koje ima jasne teritorijalne granice. Kako se ankapisti zaštititi od Girkina? Nuklearne bombe nemaju, rakete srednjeg dometa i stratešku avijaciju nemaju, jedinstveno komandovanje nemaju, vremena za polako raspravljanje nemaju.

Ankapisti reaguju na pretnju na svoj omiljeni način: ko može šta. To u najvećoj meri znači bavljenje svojim daleko važnijim poslovima nego ratom. Na primer, bezcarinsko uvozenje robe iz EU u Ukrajinu, kao i njen bezcarinski izvoz preko rupčave ruske granice u oblasti uslovnog Šebekina, i prodaja te robe tamo za bitkoine.

Front se postepeno raspada jer mobilisani shvataju da neće biti krivičnog gonjenja zbog dezertiranja, dovoljno je samo da im svoje ne pucaju u leđa odmah. Naoružanje i municija sa skladišta polako i tajanstveno nestaju u nečije privatne zalihe. Nekoliko visoko motivisanih grupa priprema se za partizanski rat, a manje fleksibilni se pripremaju da stoje do smrti na svom malom delu fronta, ali protivnik iz nekog razloga preferira da napreduje tamo gde njih nema.

Girkin shvata da mu opšta mobilizacija više nije potrebna i da se može zaobići i bez nuklearnog oružja. On se fokusira na organizaciju efikasne okupacione administracije, plus je primoran da posvećuje sve više pažnje unutrašnjoj agendi. Sve češće mora da izlazi iz bunkera, putuje po regionima, rešava isključivo civilna pitanja – i nakon tri meseca ga ipak ubijaju ukrajinski partizani, negde na putu iz aerodroma Vladivostoka ka gradu. Prvi automobil aktivira minu, zatim je konvoj granatiran minobacačima, a potom su preživeli neutralisani streljačkim oružjem. Ova epizoda postaje povod da se ranije razbacani atentati na predstavnike Girkinove okupacione administracije pretvore u pravi lov.

Vlast u Rusiji preuzima Sobjanin, koji naređuje trenutno povlačenje do granica iz 2014. godine i započinje pregovore sa međunarodnom zajednicom o ukidanju sankcija u zamenu za povlačenje ruskih trupa i iz Krima, uz zamenu za UN-ove mirotvorce. Usput pušta Navaljnija, izjavljujući da bi bio radostan da vidi svog bivšeg oponenta na mestu gradonačelnika Moskve, jer ne sumnja da će on ovog puta sigurno pobediti na izborima. Ali to je već sasvim druga priča.

Kolona lako oklopne tehnike – laka meta

Kritika Montelibera od bitkoinera

Na kanalu Hype Coin News objavljen je podkast na koji su dva bitkojnera želela da pozovu našeg Soza iz Montelibera, kako bi im ispričao o Monteliberu. Ali momci nisu uzeli u obzir crnogorsko polako – Soz je zakasnio, i ceo podkast je prošao bez njega. U rezultatu je ispao razgovor osobe koja zna nešto o Monteliberu sa osobom koja ne zna ništa, ali pokušava da razume.

Glavno pitanje koje je mučilo sagovornike tokom većeg dela podkasta bilo je: „zašto koriste neki shitcoin, kako se već zvao, Stellar, kada postoji normalni pravoslavni Bitkoin?“

Na ovo pitanje imam dva odgovora.

Prvi je upotrebljivost (usability). Na primer, ja ne mogu da dam link do objave sa kanala Hype Coin News, kao ni do samog kanala – jer je zatvoren. Kako se na njega prijaviti – bog zna, ja sam se nekada davno nekako prijavila, više se ne sećam kako (zato jednostavno objavljujem podkast direktno ovde). Približno ista situacija je i sa pokušajima upravljanja tokenima na Bitkoin sidechain-u Liquid. Da, MTL fond ima tamo Bitkoin subfond, ali sve što sam uspela tamo da uradim je da kupim L-MTL tokene za Bitkoine i s vremena na vreme u ručnom režimu „gurnem“ glavnog Bitkoin gurua kako bi mi u ručnom režimu prebacio dividende na Lightning novčanik. To nije punokrvna tokenomika, već više neka rezervacija za Bitkoin maksimaliste.

Ali ako se postavi cilj, može se napisati custom novčanik (u podkastu se priča o takvom pokušaju) sa pristojnom upotreblivosti, i prvi odgovor bi postao nebitan. Zato sam pripremila drugi odgovor, fundamentalniji.

U čemu naši Bitkojneri vide glavnu prednost Bitkoina kao platforme za tokenomiku? U tome što, izdavanjem tokena, dokazivo zamrzavate Bitkoine kao kolateral. Ali ako bi investicioni fond zamrzavao sve prilive, ispadlo bi da on investira u Bitkoin, i samo u njega. Međutim, MTL fond mora da investira novac u onaj ili drugi biznis. Tako će njegovi tokeni na kraju biti obezbeđeni ne početnim nošiocem vrednosti prenetim u fond, već obavezama. Nije bitno šta je bilo na ulazu. Neko je kupovao MTL tokene za Bitkoine, neko za rublje, neko čak i za bogom dane Lumene. Većina tih sredstava je potom pretvorena u evre, i za te evre su izvršene kupovine na spoljnom tržištu. A u bilansu fonda su se pojavili zapisi o tome koje je aktive stekao. Preciznije – tokeni stečenih aktiva fonda. Fond nema ni jedan evro – ni na bankovnim računima, ni u kešu – jer se takve entitete ne mogu staviti u blockchain. Zato on ima tokenizovane evre (trezor fonda je obavezan da ih zameni za keš na prvi zahtev, a to su već konkretni ljudi, i njih se može angažovati onoliko koliko je potrebno). Plus tokenizovani biznisi koji donose dividende. Plus tokenizovane investicije za koje postoji nada da će im cena rasti – na primer, zemlja ili onaj isti Bitkoin.

Kada bismo koristili tokenomiku zasnovanu na Bitkoin sidechain-u, dobili bismo apsurd. Zamrznem svoj Bitkoin u sidechain-u i dobijem MTL token. Zatim fond, da bi investirao sredstva, mora da pronađe nekoga ko će prihvatiti taj zamrznuti Bitkoin u sidechain-u i dati evre za njega. A gde da se nađe taj čovek?

Jasno je da bi Bitkojneri želeli da vide nešto poput projekta Bitcoin Beach, gde postoji velika lokalna ekonomija, i gde svi u okviru te ekonomije vode evidenciju i obračune u Bitkoinu. Treba zemlja – kupiš za Bitkoine. Treba traktor – kupiš za Bitkoine. Treba platiti poreze glupoj državi – platiš Bitkoinima.

Da, u takvom svetu tokenomika može biti zasnovana na Bitkoinu. Šta nam je smetalo da uradimo nešto slično? Pa ništa, samo što je to potpuno paralelan zadatak. Kada franšiza Bitcoin Beach dođe u Crnu Goru, moći ćemo da se uklopimo u nju. Ali za sada nam je lakše koristiti drugo rešenje, jeftinije i jednostavnije.

Tokenomika je perpendikularna u odnosu na Bitkoin. Bitkoin je o mogućnosti čuvanja i prenosa vrednosti bez poverenja. Tokenomika je o mogućnosti monetizacije poverenja. Jedno drugome ne smeta.

Za kraj predlažem da osvežite pamćenje sa par mojih tekstova o tokenomici: deo 1, deo 2.

Vesti projekta Montelibero, izdanje 15

Prošlo je tačno dva meseca od prethodnog izdanja, proći ćemo kroz novosti.

24. maja iznad MTL-sitija je podignuta libertarianska zastava. Nadam se da ovo nije samo akcija za podizanje morala, već i deklaracija namere da se teritorija štiti od državnih prisvajanja, inače bi umesto Gadsdenove zastave sa zmijom trebalo podići zastavu Montelibero.

Pisala sam da u MTL-sitiju obećavaju primopredaju prvih stanova do leta. Pa, može se uslovno reći da je obećanje ispunjeno: 28. maja prvi vlasnik stana u MTL-sitiju uselio se u svoj dom. On je sam radio na gradilištu, bavivši se između ostalog i završnim radovima u svom stanu, zbog čega se i uselio prvi, još pre potpunog formalnog završetka radova.

U prošlom izdanju sam žalila da mi uz trenutne cene gradnje neće biti dovoljno novca, i sada sam ipak primorana da izložim svoj komad zemlje na prodaju.

Parcela površine 202 kv.m je povoljno smeštena direktno u geometrijskom centru MTL-sitija. Komunikacije su dovedene odozdo, što znači veću pogodnost pri povezivanju na kanalizaciju. Uzduž parcele prolazi glavni put, što olakšava pristup – nema potrebe za manevrisanjem po uskim unutrašnjim stazama. Na parceli se nalaze dva hrasta koji stvaraju obiman hlad (što je veoma aktuelno leti), a ako postoji želja za gradnjom s razmahom, oni se mogu poseći i prodati kao drva. Takođe, parcela je opterećena dugom od 2055 evra za plaćanje izgradnje zajedničke infrastrukture. Cena je 8000 evra (sa uračunatim opterećenjem iznosi 10055). Moguće je na rate. Javite se u privatnoj poruci.

Montelibero je bio predstavljen na dve velike konferencije: Zuzalu (pafosno okupljanje u Luštica Bay, sa počasnim državljaninom Crne Gore Vitalikom Buterinom, Dritanom Abazovićem koji doživljava svoje poslednje dane kao premijer Crne Gore, i ostalim poznatim ljudima kao što je Titus Gebel) i Edcon (dvodnevna kriptovalutna konferencija, takođe sa Buterinom i raznim Ethereum startapima). Kao rezultat imamo određeni broj poslovnih kontakata, plus povećanu verovatnoću da će MTL-siti imati manje problema sa legalizacijom objekata.

Prilično je napredovao u razvoju svoje funkcionalnosti Montelibero Wallet, koji predstavlja bota na Telegramu. On već podržava više naloga, preko njega se može trgovati (iako Lobstr još uvek ima pogodniji interfejs za to), opremljen je specijalnim alatima za akcionare MTL fonda, ali najzgodnije je – sada je preko njega moguće uplatiti/isplatiti novac u USDT (TRC20) ili bitkoinu (Lightning). Dakle, ako sam ranije slala bitkoine on-chain na novčanik fonda, a zatim bi fond zvanično izdao BTCMTL tokene kroz multi-sig rešenje, što je trajalo dan – sada će celokupan postupak uplate Lightning-a u zamenu za SATMTL tokene trajati oko pet minuta, bez uključivanja ljudi u razmenu i bez provizija.

Učesnici Montelibero su u predvečerje jedriličarske sezone pokrenuli jaht-klub. Učesnici se okupljaju subotom ili u prvom Montelibero klubu, ili u barskoj marini, i imaju mogućnost da po povlašćenim cenama naruče krstarenje jahtom ili prođu obuku za škipera. Za plaćanje se prihvata EURMTL.

Oživio se kanal podkasta Montelibero, gde sada izlaze razgovori o pojedinačnim zanimljivim slučajevima zapošljavanja u Crnoj Gori (za sada postoje epizode o kuvaru i tehničaru za elektroniku) i nedeljni pregledi novosti projekta.

Nostr, prvi utisci

Nakon izlaska objave o redovnim automatskim plaćanjima putem Lightning mreže pomoću Nostr protokola bilo je sasvim logično pokušati razumeti šta je zapravo taj protokol, za šta se može koristiti i kakve su njegove perspektive.

Za početak sam se upoznala sa selekcijom materijala od Tonija i zvaničnim opisom na GitHub-u od autora protokola. Ukratko: Nostr je protokol za decentralizovanu razmenu kratkih tekstova (preciznije, skriptova u JSON formatu).

  • Bilo koji vlasnik servera može pokrenuti sopstveni relej (relay), koji će primati takve poruke, čuvati ih i prosleđivati.
  • Bilo koji programer može napisati sopstveni klijent koji će se povezivati na jedan ili više takvih releja, primati od njih poruke, po želji ih filtrirati i ukrašavati pre prikazivanja korisniku (na primer, učitavati medije tamo gde su u poruci bili linkovi ka njima), kao i slati korisnikove poruke na relej.
  • Bilo koji korisnik može preuzeti klijent, podesiti na koje se releje povezuje (ako klijent to omogućava) i uživati u životu.

Na GitHub-u se lako pronalaze biblioteke za Nostr za nekoliko jezika, klijenti (može se napraviti fork prilagođen Monteliberu) i releji (takođe, može se pokrenuti sopstveni relej za potrebe Montelibera).

Da biste napravili nalog na Nostru, dovoljno je generisati par privatnog i javnog ključa, nakon čega se privatni čuva, a javni može slobodno deliti (evo mog: npub1jj4xxj47j9yjthhrd2kwklx5vl9j45ruvhl0ftdfamf7v6nx799ssf45q3), baš kao što su tvorci asimetričnog šifrovanja zapovedili. Ključevi se mogu generisati direktno u određenom Nostr klijentu (ja sam generisala u pretraživačkoj ekstenziji Alby), na specijalnom servisu, ali radi bezbednosti može se koristiti i potpuno samostalni skript, ako posedujete kompetencije (ja nemam). Zauzvrat, uspela sam da povežem javni Nostr ključ sa imenom ancapchan@getalby.com (tako zvana NIP5 verifikacija), napravim sopstvenu Lightning adresu ⚡️ancapchan2018@gmail.com (iza koje stoji adresa ⚡️ancapchan@getalby.com), kao i da povežem ovu ekstenziju sa svojim sajtom, tako da sada, ako je imate instaliranu, njena ikonica na sajtu ancapchan.info menja boju iz žute u plavu, i kada kliknete na nju, videćete poziv za slanje donacije:

Uopšte, Lightning je nativno integrisan u Nostr protokol kao sredstvo za prenos vrednosti. Tako, klijenti za društvene mreže zasnovani na Nostru nude, umesto lajkova, takozvane „zaps“, koji prate slanje male količine satoshija. Pored toga, novac u sistemu može biti koristan za korišćenje plaćenih releja koji nude dodatne funkcionalnosti, poput filtera za spam.

U celini, protokol mi deluje obećavajuće. Nadam se da će uskoro razviti dovoljno pogodnu infrastrukturu, da će se pridružiti više ljudi i da će postepeno moći da preuzme primat od sadašnjih centralizovanih rešenja. Takođe se nadam da će kolektivni razum programera koji učestvuju u projektu Montelibero biti dovoljan za kreiranje sopstvenih rešenja zasnovanih na Nostru: sopstvenog releja, mosta ka Telegramu i mnogih drugih stvari koje mi trenutno čak i ne padaju na pamet.

Kakav je odgovor libertarijanizma na prigovor u duhu: „Na slobodnom tržištu će vas prodati u ropstvo?“

Gospodin Kupon

Sve je tačno, mogu i prodati. Za to je potrebno da se robovi doživljavaju kao roba:

  • prodavca
  • kupca
  • okruženjem.

Ako vas porobljaju, ali svi potencijalni kupci ne budu doživljavali robove kao robu, onda čestitam, nećete biti prodati, ostaćete rob onoga ko vas je porobio. Na primer, države.

Ako vas porobljaju, ali sam onaj koji vas je porobio ne doživljava robove kao robu – čestitam, i tada vas neće prodati, ostaćete rob onoga ko vas je porobio, odnosno, na primer, države.

Ako vas porobljaju, požele da vas prodaju, potencijalni kupac bude spreman da kupi, ali svi oko vas ne smatraju robove robom – čestitam, slobodno tržište robova neće nastati, transakcija će teško biti realizovana jer će se smatrati nelegitimnom, i vi ćete, ponovo, ostati u ropstvu kod onoga ko vas je porobio, na primer, kod države.

A ako svi oko vas budu smatrali nelegitimnim ne samo transakcije kupovine i prodaje robova, već i same činove porobljavanja – pa, tada – nažalost za vas – nećete samo biti neprodati, već vas verovatno i neće porobljati, već ćete nekako preživljavati bez gospodara.

Nema koga jadnika porobljati: nahraniti, dati mu krevet, zaposliti ga. Čak su Navalnom dali krevet! I smeštaj besplatno!

Zašto ste odlučili da gradite materijalnu osnovu preko prava, a ne preko sloboda?

Tako je ispalo? Tako je lakše objasniti liberalima sa ostacima religijske svesti? Postoje li neke neočigledne zamke kod sloboda koje ne postoje u objašnjenju kroz prava?

Λ (izvučeno iz ćaskanja)

Sloboda je prirodno stanje čoveka izvan društva. Robinson je slobodan na nenastanjenom ostrvu do pojave Petka, i on nema nikakva prava, jer nema kome da uputi zahteve, niti kome da se pomiri sa njima. Kada se pojavi društvo, to znači ograničavanje sloboda i pojavljivanje prava. Pošto je knjiga o ankapu posvećena upravo životu u društvu, u njoj se više diskutuje o pravima, jer su upravo ona stvorena od strane društva.

Slobodan čovek pre pojave potrebe za ankapom

Još jedan uvodni video o libertarijanizmu od Svetova

Mihail Svetov je objavio još jedan uvodni video o libertarianizmu.

Očigledno, najstariji video na SVTV kanalu, Pet minuta o libertarianizmu, preko kojeg je zaista mnogi saznali za ovu ideologiju, iz nekog razloga više nije zadovoljavao.

Hajde da uporedimo šta se promenilo.

Stari video je kao brzalica od gusto isečenih libertarianskih teza, slabo povezanih u jednu logičku liniju. Ključne teze: libertarianizam je o tome da cilj ne opravdava sredstva, o pravu žrtve na zaštitu od nasilja, o pravu da se voli i mrzi. Libertarianizam je moralni kompas. U videu se pojavljuju pominjanja Mihailovih ličnih ukusa koji nemaju veze sa temom.

Novi video se čita u umerenom tonu pripovedača, opremljen je jednostavnom, ali dovoljno privlačnom animacijom, i mnogo je preciznije logički utemeljen.

Meni, naravno, nije dopao sam početak videa, gde se samopripadnost predstavlja kao nešto neotuđivo i nejasno od koga dato, a princip nenagresije se iz nekog razloga naziva ugovorom. Zašto ne obrnuto, ugovor o samopripadnosti i neotuđivo prirodno pravo na otpor nasilju? To je, zapravo, važno, jer prema Mihailu, kršenje ugovora o nenagresiji izbacuje čoveka iz pravnog polja, i tu se već javlja pitanje: a šta je zapravo pravno polje?

Uzgred, video red na ovom mestu direktno protivreči tekstu. Agresor preti nasiljem, čime bi zapravo trebalo da izađe iz pravnog polja, tu se pojavljuje spoljni zaštitnik, i šta agresor radi? Bacam nož i predaje se. To jest, pribegava pravnoj proceduri! On pokazuje da više nije agresor, i da sada njegovo raspucavanje iz svih cevi više nije toliko privlačno u očima spoljnog posmatrača. Drugim rečima, agresor ne izlazi iz bilo kog pravnog polja. Ili izlazi upravo u trenutku agresije, kada je dopustivo napuniti ga olovom. Tako se, barem, može razumeti iz videa.

Uglavnom, Svetov se nikada nije isticao strogošću konceptualne baze, ali za političara je to ipak preteran zahtev, njegov posao je da privuče publiku. Sa tim bi video trebalo da se nosi prilično dobro, mogu ga slobodno preporučiti za širenje.

Montelibero na različitim platformama

30. aprila je u Tbilisiju održan Forum im. Kahi Bendukizea – od istog organizacionog komiteta koji je ranije u Moskvi organizovao Čitanja Adama Smitha. Sudeći po fotografijama, prisutno je bilo oko sto osoba, ali izgleda da je tako skroman broj povezan sa kapacitetom sale, verovatno je moglo biti više. Prenos je bio na veoma lošem tehničkom nivou, zvuk je povremeno nestajao. Pretpostavljam da su onih 26 osoba koje su se okupile da slušaju prenos u Budvi imale priliku da popune tu mučnu tišinu diskusijom o onome što su uspeli da čuju. Nadam se da će uskoro pojaviti normalan snimak, bez grešaka.

Izloženo je osam referata, od kojih su za mene bila najzanimljivija dva: pregled trendova ruske ekonomije Natalije Zubarevič (ukratko – ne nadajte se, ovim tempom neće sama uginuti još dugo, ovaj debeli će se dugo sušiti) i pregled trendova razvoja privatnih gradova Vere Kičanove (ukratko – rano je sahrniti Prosperu, a postoji i projekat Montelibero). Iskreno, ne znam zašto baš ova dva referata izdvajam – hajde da smatramo da je to jednostavno seksizam.

Takođe, otprilike u to vreme u Crnoj Gori kod Tivata, na dvomesečnom događaju pod čudnim nazivom Zuzalu, Montelibero je predstavio jedan od aktivista našeg projekta. Jedna od sekcija događaja bila je potpuno posvećena čarter gradovima i mrežnim državama. Prenos je postojao, ali sam ja za to saznala tek naknadno. Snimak još nije postavljen u arhivu, moraću da sačekam. Kada dočekam, potrudiću se da napravim kratak pregled onoga što su stigli da ispričaju Titus Gebel, Patri Fridman i drugi manje poznati ljudi, od kojih sam u klubu Montelibero imala priliku da popričam samo sa Piterom Jangom.

A u Rusiji je u međuvremenu potpuna stabilnost: nedavno je policija zgrabila dva člana LPR-a, jednog su opljačkali i zatvorili na 12 dana u podrum, o drugom uopšte ništa nije poznato. I dalje smatram da je pozicija rukovodstva LPR-a zločin. Umesto da organizovano evakuišu libertarijance iz Rusije, oni besmisleno i uz rizik po život nastavljaju da borave tamo, i čak su nedavno doneli odluku o održavanju redovnog partijskog kongresa u septembru. Pozivam svoje čitaoce koji su ostali u RF da ostave ove idiote u njihovom beznadežno jadnom položaju i da konačno završe preseljenje tamo gde su libertarijanci mnogo potrebniji. Kod nas ovde, zapravo, osvajanje sveta ide punim hodom.