Автор: Анкап-тян

Razlike između čikaške i austrijske škole

Danas sam kod Zolotoreva naišla na prevod članka o razlikama u pristupima čikaške i austrijske ekonomske škole. Autor se poziva na određenu diskusiju o ovim razlikama koju je vodio putem prepiske. Sumnjam da je ova diskusija u velikoj meri bila izazvana člankom Dejvida Fridmana, u kojem on detaljno razmatra upravo tu razliku u pristupima. On se na njega pozvao na svom Fejsbuku, a zatim se još nekoliko puta na istom mestu osvrnuo na ovu temu. A sve je to počelo (ne isključujem) mojim pitanjem o tome šta ga ne zadovoljava kod AEŠ – u onlajn intervjuu koji je dao ruskojezičnim čitaocima povodom izlaska ruskih prevoda Mehanike slobode.

Ukratko, ako publika ima interesovanja, mogu se pozabaviti prevodom Fridmanovog članka, kao i pojedinih, manje-više sadržajnih reakcija Austrijanaca. Interesovanje ću, naravno, meriti količinom donacija koje pristignu u skorije vreme. Za mene je ovde takođe interesantno, jer me veoma zanima Fridmanova ekonomska analiza prava, na kojoj u velikoj meri planiram da zasnovam drugi deo svoje knjige o ankapu, i želim da imam jasniju predstavu o tome koliko su sva ta razmišljanja kompatibilna sa AEŠ.

Brak

Zakoniti brak je trostrani ugovor. Može li se neregistrovani brak (dvostrani ugovor) smatrati ideološki ispravnim sa tačke gledišta ankap-a i libertarijanizma? Ako da, može li se smatrati da država koja je „zabranila istopolne brakove“ (zapravo samo odbija da zaključi određene vrste ugovora, ali ne kriminalizuje homoseksualizam i odnose – kao u Rusiji, na primer), krši prava LGBT osoba? Da li će u ankap-u postojati nešto slično matičnoj službi?

Moskvic

Brak ima mnoštvo funkcija, ali nijedna od njih nije presudna. Brak može biti udruživanje radi zajedničkog vođenja domaćinstva, ali postoje i gostujući brakovi. Može biti kooperativa za odgajanje dece, ali postoje brakovi bez dece, kao i odgajanje dece van braka. Može se koristiti za učvršćivanje prava na pravno zastupanje svog bračnog partnera – ali u tradicionalnom društvu to pravo može ostati kod roditelja partnera.

Najopštije što se može reći za skoro svaki brak jesu odnosi koji podrazumevaju određeno dovoljno dugoročno i dovoljno široko poverenje između ljudi, koje se dalje manifestuje u onim sferama u kojima ti ljudi žele da se ostvare. U domaćinstvu – onda u domaćinstvu. U seksu – onda u seksu. U deci – onda u deci. U političkom aktivizmu – tu je brak uopšte nezamenljiva stvar.

Zašto obavestiti druge o svom bračnom statusu? Pre svega da bi se okolina obavestila o tome da članovi nekog ljudskog kolektiva jedno drugom dodeljuju određena prava. Da li takva potreba opstaje u bezdržavnom društvu? Da, opstaje, jer ljudi uopšte cene predvidivost. Ova osoba je zauzeta, ne treba joj udvarati. Odlično, to je izvesnost. Od ove osobe se može potraživati dug druge osobe, jer imaju zajedničko domaćinstvo. Praktično? Praktično. Dete ne sme biti bez nadzora, neko za njega sigurno odgovara. Vidiš dete bez nadzora – tačno znaš šta treba da uradiš. Devojčice, gde su tvoji roditelji?

Tako, sve dok ljudi stupaju u dugoročne poverljive odnose, oni će to verovatno preneti, barem, svom stalnom krugu poznanika. Ali da li treba da se opterećuju i formalizuju svoje odnose ozbiljnim formalnim ugovorom koji podrazumeva mogućnost prinude za njegovo izvršenje? To je malo verovatno. Ljudi masovno čak i komercijalne aktivnosti obavljaju bez potpisivanja papira, a šta tek reći o organizaciji svakodnevnog života, uređivanju seksa ili zajedničkom prelasku Atlantika jahtom. Brak su odnosi poverenja, i ljudi su obično skloni da ne kvare te odnose papirima.

Druga stvar je da okolini može biti stalo do toga šta se dešava između ljudi u braku. Možda je tu nešto istopolno, blisko srodno, sa tinejdžerima, životinjama ili lutkama. Čak i u najtolerantnijem libertarianskom društvu, okolina barem želi da bude sigurna da je brak dobrovoljan, da u njemu nema domaćeg nasilja i ostalih arhaičnih užasa. Ali i ovde je okolini potpuno nebitno kojim papirom su ti odnosi formalizovani, oni će udariti po licu, a ne po pasošu.

Pretpostavljam da će u ankap-u opstati notarijat ili nešto slično – na primer, umesto notara, svedoci bi mogli biti i volonteri sa dobrom reputacijom. Ti svedoci će potvrditi činjenice o zaključenju određenih ugovora, od kojih će samo mali deo biti bračni ugovori. Ne verujem u masovnu fiksaciju ugovora u blokčejnovima, u njima ili postoji strašan nedostatak prostora, ili će njihovo proširenje brzo naići na ekonomska i tehnološka ograničenja. Druga stvar je da su sadašnje matične službe takođe i mesta za prikupljanje big data-a, ali ta uloga već sada prelazi na različite onlajn društvene platforme, i malo je verovatno da će one to raditi gore.

E-karma

Sa velikim interesovanjem sam pročitala članak Latinine o temi. U nekim stvarima se preklapa sa nedavnim snimkom Libertarian Band o Metaverzumu, ali je članak mnogo detaljniji od snimka. Sa ekonomske tačke gledišta, šema sa e-karmom izgleda dobro, iako mi nije sasvim jasno kako je zaštićena od bot farmi. Ovde mi već nedostaje kvalifikacija u IT-u da bih procenila perspektivnost izložene ideje, pa bi bilo sjajno ako bi neki IT-specijalista to uradio u komentarima.

Erik Mack. Libertarijanizam. Prevod poglavlja o Šmidcu i pravdi.

Aleks Dvoreckij mi je ponovo dao 6000 rubalja, što znači da stiže novo poglavlje iz Erika Maka, sa izlaganjem dovoljno originalne teorije pravde izvesnog Davida Schmidca. Upravo sam počela novi i veoma zahtevan posao, pa kao što sam navikla, objavljujem tekst za sada bez napomena, one će stići kasnije – inače bih morala da odložim objavu za još jedan dan.

Prevođenje je bilo zanimljivo jer autor o kojem je reč može biti bilo ko, samo ne dogmatikar (dogmatikari su suvoparni i dosadni u svojoj besmislenoj beskompromisnosti). U svojoj knjizi ograničila sam razmatranje pravde samo na konflikte, tvrdeći da je pravda osećaj srazmere nanete štete u odnosu na vrednost predmeta konflikta. Schmidc pak proširuje ovaj pojam, tvrdeći da ja govorim samo o zasluženoj odmazdi, a da postoje još elementi pravde koji se ne mogu svesti jedan na drugi, kao što su uzajamnost, jednakost i potreba. I gradeći pravedne norme na osnovu jednog elementa, čovek će najverovatnije početi da kontradiktira drugim elementima pravde. Uglavnom, kod Schmidca ima šta istražiti.

2021, rezultati

Ponovo sam pročitala rezultate proteklih godina: 2018. (radosne), 2019. (samouverene) i 2020. (mrke). Srećom, uspela sam da preokrenem trend, i u 2022. godinu gledam sa mnogo više entuzijazma nego što sam nekada gledala u 2021.

Godina je bila razorna za rusku opoziciju, kojoj sam ipak u određenoj meri pripadala, iako nisam pridavala mnogo pažnje politici. Mnogi su napustili zemlju pod pretnjom direktnog krivičnog gonjenja, bežeći u prazninu, i pretpostavljam da im nije bilo lako. Meni je imalo više sreće: napustila sam zemlju kako bih gradila oflajn libertariansku utopiju, i ta utopija, Montelibero, prilično je napredovala u realizaciji. Nas, koji smo se preselili u Crnu Goru da gradimo lokalni erzac-ancap, već ima dve desetine, i u novogodišnju noć ćemo se prvi put u celoj istoriji projekta okupiti zajedno za jednim stolom (jedna bomba može da nas pokrije). Ipak, nadam se da nas bomba neće pogoditi, i da ćemo već sledeće godine ovde izgraditi dovoljno pouzdanu platformu za prijem i smeštaj libertarijanaca.

Drugi značajan događaj u životu kanala bio je taj što sam konačno u potpunosti prevela Fridmanovu Mehaniku slobode, i to je najveći od mojih do sada realizovanih projekata. Sada, kao bonus, Oleg Teterevlev snima audio-knjigu, i do danas je stigao do 45 od 66 poglavlja. Mislim da će i audio-knjiga biti završena u 2022. godini. Prevod još tri knjige odvija se u paralelnom režimu, podstaknut vašim donacijama, i pre ili kasnije će takođe biti završen – barem nakon Mehanike slobode sam već uverena da sam sposobna da savladam nešto obimno, a da ne odustanem na pola puta.

Treći važni poduhvat koji je u punom jeku jeste pisanje moje sopstvene knjige o ancapu. Prvi deo, koji sadrži esej o libertarianskom svetonazoru, je potpuno gotov, piše se drugi – o životu u ancapu. Ko zna, možda uspem da i njega završim u 2022. godini.

Što se tiče pokazatelja kanala, njih možete videti ispod na ljubazno poslatoj čestitki od statbota. Po broju čitalaca stigla sam do platoa, kanal je ispao prosečan, i malo je verovatno da će bez agresivnog marketinga rasti primetnim tempom. To me sada više ne brine naročito, jer su se našle druge zanimljive aktivnosti. Opet, moji čitaoci su se pokazali, iako malobrojni, spremnim na poduhvate: među doseljenicima u Montelibero, više od polovine je u projekat ušlo upravo preko mog kanala, što je, naravno, pohvalno. Nadam se da će se ovaj trend nastaviti i ubuduće.

Čestitam svim libertarijancima predstojeću novu godinu. Ne bojte se preuzimanja ambicioznih projekata, držite se jedno drugog i ne zaboravite da, u odnosu na glavnog protivnika, sitni unutrašnji razdori ne znače ništa.

Knjiga o ankapu – opisujem probleme sveta

Nastavljam rad na drugom delu knjige o ankapu. Ako sam prvo ukratko predstavila lepu sliku toga kako izgleda idealno anarho-kapitalističko društvo, sada počinjem pedantno da izlažem koje prepreke mogu smetati našem plesaču. Za početak pričam o opštoj nesavršenosti sveta, i za sada sam osvetila problem nejasnih granica i problem spoljnih efekata.

Dalje sam za sada napravila pauzu da razmislim da li ovde da iznesem još neke svetske probleme, ili da već pređem na pristupe njihovom rešavanju.

Vesti projekta Montelibero, izdanje 8

U prethodnom izdanju uglavnom sam pričala o tome kako napreduju radovi na zemlji našeg budućeg naselja, i sada ću, verovatno, početi upravo sa ovom temom, kao najprizemljivijom.

Nasuli smo deo puteva već unutar naselja, iskopali smo deo panjeva, počeli smo da kopamo septičku jamu, i tako dalje – ukratko, ide rutina. Što je značajno – dve nedelje su skoro neprekidno padale obilne kiše, i uspeli smo da se uverimo da put nije odnesen. Međutim, na jednom mestu smo nakon toga malo unapredili drenažu, kako bi potok tekao uz ivicu puta, a ne bilo gde.

Tokom nedelje se očekuje dolazak opreme za malu solarnu elektranu – dugo smo se dvoumili da li da se time bavimo, ali cene električne energije iz centralne mreže bi u predvidljivoj budućnosti trebale značajno da porastu, tako da, čini se, autonomno generisanje sada jeste upravo ono što je potrebno. Planirano je da se ovom strujom napaja prikolica, kako bismo konačno tu smeštili čuvara. A ostatak energije razmišljamo da usmerimo na rudarenje bitkoina. U sklopu eksperimenta kupljen je stari rudar koji sada zuji kod mene kod kuće, a nakon montaže elektrane preseliće se u naselje.

Ali ne samo bitkoinom. Specijalno za hardkor ljubitelje zlata, fond Montelibero je izdao zlatne tokene, i za prikupljeni novac kupljeno je nekoliko desetogramskih polivaca. Deo njih je već isporučen kupcima, a deo ostaje u bilansu fonda. Tokene je moguće kupovati u proizvoljno malim delovima (worldwide), a menjati ih za polivce – u desetogramskim lotovima (samo za rezidente Crne Gore).

Usput, o tokenima. S razvojem tokenomike projekta povećavaju se i srodni specifični rizici: nepoznata lica su već izbacila na Stellar blokčejnu nekoliko lažnih tokena koji imitiraju naše. Kako ne biste naleteli na tako nešto, preporučujem da se oslonite samo na one tokene koje vidite na bilansu fonda. Priča sa prevarantima nas je podstakla da ipak pokušamo prelazak na Liquid Network, jer su tokeni na bitkoin sajdčejnu, naravno, mnogo ozbiljniji. Ako se neko razume u to, svratite u čet programera.

Uostalom, ne reklamiraju nas samo prevaranti. O snimku Libertarian Band-a posvećenom našem projektu već znate. Pored toga, o nama je stigao da napiše lokalni crnogorski novinski sajt, kao i veliki italijanski javni profil Instituto liberale – Gruppo nazionale. Za sada o nama pišu na osnovu onoga što se može naći na mreži, ali verujem da nije daleko ni pojavljivanje reportaža u medijima sa samog terena. Tako da nas to motiviše da što pre naselimo naše gradilište.

Libertarian Band je snimila rolik o Monteliberu!

Ja u svojim mesečnim izveštajima o napretku projekta više pišem o raznim dosadnim stvarima, poput toga koliko su ankapovi izgradili puteva, a momci iz Libertarian Band-a su razmotrili ceo projekat Montelibero partindo od osnovnih ideja koje su mu legle u osnovu, i ispao je sasvim korektan analiza. Iako se, naravno, oseća da se kod njih u Rusiji materijal predstavlja u nekom svom kontekstu, kao prekor lokalnim libertarianskim političarima, sa strane ovakvo oživljavanje materijala izgleda pre zabavno.

Nadam se da za pripremu sledećeg snimka posvećenog našem projektu više neće ograničiti na otvaranje novčanika i upoznavanje sa tokenomikom, već da pošalju i filmsku ekipu na lice mesta. A mi ćemo do tog trenutka, nadam se, već uspeti nešto da izgradimo, tako da će u našem naselju moći da se živi. Uostalom, niste obavezni da čekate dok ne izađe novi film, ništa vam ne sprečava da nam dođete u goste već sutra, upoznate učesnike projekta koji su se već preselili u zemlju i pogledate sve svojim očima.

Erik Mak. Libertarijanizam. Prevod poglavlja o Rasmusenu i Danu Vilu

Za prevod još jednog poglavlja knjige Libertarijanizam Erika Maka primljen je dobar donat od 1000 rubalja preko boosty, ali, nažalost, samo jedan. Ipak, i samo poglavlje je relativno skromne veličine, pa sam odlučila da započnem rad na njemu, ne čekajući da se prikupi još novca.

S vremena na vreme može se pročitati da za određene etičke sisteme postoje deontološki ili konsekvencijalistički osnovi, međutim, ponekad se u posebnu kategoriju izdvaja i neka etika vrline, pa tako, razmišljanja Daglasa Rasmusena i Daglasa Den Vila, prema Eriku Maku, upravo se oslanjaju na ovu treću nogu, izvodeći iz etike vrline iste one principe koji su nam dobro poznati. Na taj način, libertarianska etika može ponosno sedeti na ovom tronožcu i sa njega objavljivati istine koje će imati dovoljno pouzdan oslonac, bez obzira na to koji filozofski pristup slušalac zastupa.

prinuđena sam da malo odlučnije nego obično podsetim da različiti zahtevni projekti poput prevoda napreduju mnogo bolje ako im se donira – jednostavno zato što se bez vašeg novca više odvlačim na to da ga zaradim negde drugde. Takođe, treba imati na umu da trenutno paralelno prevodim tri knjige, i svojim donacijama glasujete za to koja će biti završena ranije.

Kako će funkcionirati bankrot pri ankapu?

anonimni miš Bazjenova

Tokom Adam Smith čitanja, prenosila sam pojedinačne teze nastupa na Tviteru, i posebno sam istakla referat Artema Severskog, koji je bio posvećen fenomenu bankrota sa tačke gledišta ekonomije i normativne filozofije. Takođe, Artem je bio toliko ljubazan da je objavio tekstualnu verziju svog referata na Literu (već sam je reklamirala, to je blog posvećen libertarianskoj teoriji, pod okriljem LPR-a (onog od dva LPR-a koji je sa Fedjukinom, Bazjenovim i, zapravo, Severskim).

Ukratko, referat se svodi na sledeće. Bankrot je situacija istovremenog iznošenja legitimnih zahteva na jednu masu aktive koja nije dovoljna za njihovo zadovoljenje. Takva situacija može nastati čak i u slučaju kada su svi poslovi koji su do nje doveli bili dobrovoljni, i kada libertarianski principi nisu bili prekršeni – pa ipak postoji pravna neizvesnost: nije moguće istovremeno zadovoljiti sve zahteve, što znači da je potrebno razviti određeni red njihovog zadovoljenja.

Zatim Artem ukazuje na to da, kako red zadovoljenja takvih zahteva sam ne bi kršio libertarianske principe, on mora biti podređen određenim pravilima. Moraće se uzeti u obzir mogućnost da različiti zahtevi imaju različite prioritete, jer su nastali iz različitih pravnih odnosa. Jedna stvar je obaveza isplate duga za platu ili plaćanje isporuke opreme, a druga je računanje sa investitorom. Takođe će se morati uskladiti različite vremenske preferencije poverilaca: neki pristaju na odloženo plaćanje, ali žele da dobiju više, dok drugi žure da naplate dug što pre. Faktički, to za libertariansce znači neophodnost priznavanja zajedničke svojine, koliko god oni želeli da sve svedu samo na privatnu svojinu. Konačno, treba uzeti u obzir da legitimne zahteve na imovinu dužnika imaju ne samo oni koji su ih već podneli na naplatu, već i oni koji to još nisu učinili – međutim, ako procedura bankrota zahvati i njihove interese, to će ih takođe uvući u opšti konflikt. Tako, na primer, ako se zbog neisplaćenog kredita za razvoj preduzeća oduzme kuća, stradaće interesi ne samo dužnika, već i njegovih ukućana, i oni će imati legitimne zahteve prema poveriocima. Drugim rečima, Artem tvrdi da će libertariansci, radi izrade reda bankrota, neizbežno morati doći do koncepta pravnih lica, koliko god oni želeli da sve svedu na personalnu odgovornost bez suvišne birokratije.

Pa kako će onda bankroti funkcionisati u ankapu? Naravno, uz korišćenje svih teorijskih dostignuća stvorenih još tokom etatizma, ali uz odbacivanje onih normi koje podrazumevaju intervenciju države. Pravo bankrota se sada razlikuje od države do države, isto tako će se i u ankapu razlikovati u različitim društvima – negde će biti u upotrebi jedne nijanse, negde druge, uz očuvanje određenih opštih okvirnih principa. Ako kontragenti unapred ne dogovore koje norme primeniti, moraću da improvizuju, što će se najverovatnije svesti na to da će sudu, prilikom rešavanja konflikta, prvo biti potrebno da odredi primena kog tačno prava bankrota će biti najkomfornija za sve učesnike u procesu, kao i za sudijina shvatanja pravde.

Naravno, u ankapu bi u pojedinim zajednicama mogle opstati norme koje krše libertarianske principe. Na primer, u selu Tatarkovo može biti prihvaćeno da dužnik odgovara za dug, bez obzira na to koji je, celokupnom svojom imovinom, pa čak i sopstvenim telom kao delom imovine. Ovu okolnost će potencijalni kontragenti stanovnika sela Tatarkovo jednostavno morati imati na umu. Možemo samo pretpostaviti da će, kako se u društvu uspostavlja veće poverenje i kako se smanjuju vremenske preferencije, poslovne prakse, uključujući i takve konfliktne situacije kao što su bankroti, evoluirati u pravcu veće popustljivosti, barem prema savesnim preduzetnicima koji su pogrešno procenili rizike.