To sam ja danas
Автор: Анкап-тян
Šta raditi ako sam u novom odeljenju i niko ne druži se sa mnom?(
anonimno pitanje
Drugo neozbiljno pitanje, tako da će biti dva odgovora u jednom danu
Sa tačke gledišta marksističke klasne teorije, dopunjene Lenjinovom klasnom praksom, prilikom prelaska u drugu klasu čovek može dugo vremena deliti interese stare klase, i na taj način učestvovati u klasnoj borbi na pogrešnoj strani. Upravo zato novorekrutovani predstavnici klase obično teže da budu svetiji od pape: ako je već novobogataš, onda sa mega jahtom, ako je seljak, onda sa bradom do poda i punim troškom skrep. Možete pokušati ovu taktiku, sa strane izgleda smešno, ali se kaže da psihološki veoma pomaže.
A sa tačke gledišta austrijske ekonomske škole, klase ne postoje, Neo)
Kada će Rostralne kolone konačno preimenovati u Lustralne?
anonimno pitanje
Povodom nedelje proglašava se dan neozbiljnih pitanja=)
Neozbiljan odgovor 1
Kada se Mihail Svetov prebaci u pitsku ekspozituru LPR-a.
Neozbiljan odgovor 2
Kada video-blog Aleksandra Litreeva napuni 100 hiljada pretplatnika.
Ozbiljan odgovor
Uradili ste to kada ste postavili svoje pitanje. Svaka lokacija ima onoliko imena koliko se njih koristi. Postoji Nemcov most u Moskvi, postoji Navaljinski park u Novosibirsku, sada postoje i Lustralne kolone u Piteru. Možete usput i preimenovati nos svake jahte na svakoj koloni: ovo je Fotinja, a ovo je sveta kneginja Olga…
Diskusija o penzionoj reformi me sustiže iz svakog kanala. Zar to što broj beneficičara ovog pljačkaškog pizdca neko vreme neće rasti – neće smanjiti broj korisnika u budućnosti i povećati šanse da će se ovaj pizdec u perspektivi možda uopšte ukinuti?
anonimno pitanje
Od toga što država ukupno dobiće više novca od zaposlenih ljudi, a vratiće onima koji su dostigli starosnu granicu manje, broj beneficičara ovog pljačkaškog sranja će samo povećati. Penzioner koji prima penziju po starosti nije beneficijar penzionog sranja, on je ista žrtva tog istog sranja kao i onaj ko nije doživeo do penzije – samo mu je nadoknađena deo ranije zadatih šteta. Beneficijari su, pak, zaposleni u penzionom fondu i oni koji upravljaju opljačkanim penzionim ušteđevinama. Njih će, naravno, od takve reforme biti samo još više.
Može se uslovno složiti sa logikom „što gore, to bolje“. Što više žrtava ima sistem, i što manje šansi imaju u okviru sistema da dobiju bilo kakvu kompenzaciju, to je više razloga za potpuno ukidanje sistema, dok bi, da je pljačka umerenija, mnogo više ljudi bilo spremno da je trpi, a retki nezadovoljni bi govorili pre o reformama nego o ukidanju sistema.
Sa druge strane, što gore, to gore. „Siromašni se mole da im je siromaštvo garantovano“. Pokušaj odjednom da ukineš sistem pljačke zaposlenih ako je u penzionom fondu rupa, a starci su masovno siromašni bez ušteđevine – pojedoće te, bio ti bio kakav god harizmatični reformator bio.
I, kao što je već rečeno, danas nema pouzdanijeg alata za penzionu ušteđevinu od bitkoina. Tako da možete donirati malo njih na moj kanal 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8, a veći deo ostaviti sebi za starost.
Još još malo fanovskog stvaralaštva
4276 7207 9143 3347 je broj kartice za donacije autoru crteža.
Da li libertarijanci shvataju da je njihova ideologija nemoguća u stvarnom svetu, jer sama „neprogresivnost“ (neprenošenje agresije) protivreči ljudskoj prirodi?
anonimno pitanje
Tačna definicija principa neagresije glasi:
Niko nema pravo na nekažnjeno iniciranje nasilja.
Ako je Alisa inicirala nasilje prema Bobu i nije snela odgovornost, društvo ne prestaje da bude libertarijansko. Ono prestaje da bude libertarijansko ako u njemu postoji pravilo prema kojem ni Bob, ni Keroj ne imaju pravo da privode Alisu odgovornosti za iniciranje nasilja.
Država je organizacija nasilja uzdignutog u instituciju, to jest upravo onakvog reda u kojem Alisa ne snosi odgovornost za iniciranje nasilja, samo zato što je država tako naredila.
Pitanje je šta više odgovara ljudskoj prirodi: težnja da se odgovornim za iniciranje nasilja učini svako ko ga inicira, ili samo oni koje je dozvolio neki spoljni izvršilac zakona? Mislim, da više odgovara ljudskoj prirodi drugo, morali bismo priznati da pozivi na kašnjenje korumpiranih zvaničnika na svetlosnim stubovima ne odgovaraju ljudskoj prirodi. U međuvremenu, čak ni sami korumpirani zvaničnici ne tvrde takvu herezu; naprotiv, oni kažu da je to prirodni ljudski nagon, ali hajde da budete civilizovani ljudi i da se pokorno pridržavate zakona koje smo mi smislili.
Pa razmislite sami, to je tako neprirodno: tek tako uzeti i donirati bitko omiljenom Telegram kanalu:
1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8
Ako je libertarijanski penitencijarni sistem usmeren na nadoknadu štete, kako će on funkcionisati u odnosu na ubicu?
anonimno pitanje
Sistem će raditi potpuno isto kao i u slučaju razbojnika. Naknade štete zbog ubistva zahtevaće oni koji su tu štetu pretrpeli. Upravo iz tog razloga u teorijskim razmatranjima ankapa važnu ulogu igraju osiguravajuća društva: ona snose direktnu novčanu štetu usled smrti osigurane osobe, pa će razvijeno tržište osiguranja sa svim očiglednim posledicama dovesti do smanjenja nivoa ubistava.
Ako se pak pokušamo ograničiti povratnu informaciju takvim arhaičnim mehanizmima kao što je krvna osveta, to će takođe, naravno, funkcionisati, ali u modernom društvu deluje divlje; u naše vreme razvijeni su efikasniji tržišni mehanizmi.
Šta je bilo sa Nju Hempšerom? Kakve su zakone uspeli da promene? Koliko je libertarijanaca na kraju preselilo?
anonimno pitanje
Podsetiću one koji nisu u toku o čemu se zapravo radi. New Hampshire je prilično malo naseljen grad u Novoj Engleskoj, koji je izabran za realizaciju Free State Project – projekta izgradnje minarhističke utopije u pojedinačnoj državi. Prema planu, u kriptofazi projekta ljudi su trebalo da potpišu deklaraciju o nameri da se preselju u New Hampshire, čim broj potpisnika dostigne 20.000 ljudi. Pretpostavljalo se da će uz trenutno stanovništvo države, aktivna manjina od dvadeset hiljada ljudi moći efikasno da sprovodi svoju politiku.
U stvarnosti, preseljenje je započeto čak i pre dostizanja te željene brojke. Danas, prema podacima zvaničnog sajta projekta, deklaraciju je potpisalo 24.155 ljudi, a u državu se preselilo 4.392 osobe.
FSP nije politička organizacija, i većina preseljenika jednostavno živi u skladu sa libertarijanskim idealima. Međutim, frejstejteri su razvili i političku aktivnost. Na sajtu projekta se tvrdi da je tokom celog postojanja projekta u predstavničke organe države izabrano 45 frejstejtera.
New Hampshire je i pre početka projekta bio negde u prvih deset država po indeksu slobode, a nakon pokretanja preseljenja, sigurno je, za oko tri godine, izašao na prvo mesto. U državi postoje veoma lojalni zakoni koji se tiču oružja, supstanci, saobraćajne kontrole i regulacije malog biznisa. Takođe, ovde je široko rasprostranjeno kućno školovanje, a religioznost stanovnika je veoma niska – uz visoku toleranciju prema religijama.
Mihail Svetov tvrdi da su amraši najbrže rastuća zajednica u SAD. Ako govorimo o organskom rastu, moguće je da je to tačno, ali ako uzmemo u obzir one koji su se pridružili spolja, frejstejteri, naravno, lako nadmašuju amraše.
LPR je predstavljen u FSP-u članom peterburške sekcije Jurijem Polozovim.
Još nešto, New Hampshire je, zahvaljujući frejstejterima, lider u uvođenju kriptovaluta za plaćanje. Ako doživim da pišem izveštaje iz Slobodne države, tada će mi vaši donacije baš doći u priliku. Bitcoin novčanik 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8.
Zašto u libertarijanskoj partiji ima tako malo libertarijanizma i sve je centralizovano?
anonimno pitanje
Dobila sam čitav niz pitanja slične tematik, i izabrala sam najmanje oštru formulaciju koja omogućava da odgovorim suštinski.
Principijelni dokumentarni opis libertarijanske partije, kao i bilo koje druge političke partije u Rusiji, propisuje zakon RF o političkim partijama. Partija je preduzela četiri pokušaja državne registracije, svaki put unoseći izmene u statut radi usklađivanja sa zahtevima Ministarstva pravde. Na kraju, iz Ministarstva su dali do znanja da bez signala iz administracije predsednika neće biti nikakve registracije, i na kongresu 2017. godine doneta je odluka da se završi sa ovom profanacijom dok se vetar ne promeni.
Ali je ostao statut: statut vertikalne strukture od regionalnih odeljenja, koja su podređena federalnom komitetu, sa kongresom koji saziva federalni komitet u skladu sa normama predstavljanja koje usvaja federalni komitet, i sa federalnim komitetom koji bira kongres. Svaka ruska partija, kreirana odozgo, zahvaljujući takvoj kompoziciji zadržava potpunu upravljivost sve dok se ne odluči da je razgrabi – nakon čega se magično pojavljuju alternativni kongresi, komiteti i sve ostalo, i partija ili biva preuzeta ili nestaje.
LPR je pak kreirana odozdo. To ne znači da se u okviru istog tog statuta ona iznenada ispostavi sposobnom za smislenu delatnost. To znači da vrednosti zajedničkog delovanja radi širenja libertarijanskog programa ispostavljaju se ljudima važnijim od bilo kakvih formalnih odluka donetih bez njihovog učešća ili protiv njihove volje. Zato uspeh partije u celini ispostavlja se sve većim što joj članovi partije manje pažnje posvećuju formalnoj strani partijskog rada, i, shodno tome, što je niža čuvena upravljivost.
Ovde bi bilo prikladno pitati zašto se uopšte nazivati partijom, a ne libertarijanskim pokretom, ili nečim sličnim. Koja je razlika? Tako se istorijski сложиło da takva entitet ima takvo ime. Dokle god su troškovi očuvanja imena i statutnih dokumenata niži od troškova njihove promene, sve će ostati kako jeste, samo nemojte mešati kartu i teritoriju. Vi ćete još pitati zašto lik po imenu LPR-tyan ne prenosi zvanični stav partije!
Dakle, glavno je – obezbediti snažan pokret, uključivati nove ljude među pristalice i primoravati strance da bez zastajkivanja izgovaraju reč „libertarijanstvo“, a bilo da će odlazak u streljanu ili kuglanje biti dokumentovano kao sastanak rukovodstva regionalne sekcije, potpuno je nebitno.
Da, za svaki slučaj: donacije LPR-tanj se ne računaju kao partijski prilog.
Recite o decentralizovanim berzama, njihovim prednostima i manama
anonimno pitanje
Pa, konačno neko ne pita već zašto libertarijanci zagovaraju bitkoine, već počinje da postavlja prilično usko specijalizovana pitanja.
Zašto su potrebne berze
Berzarski trejder je najbolji prijatelj svakog korisnika kriptovaluta, jer on, u nadi da kupi jeftinije i proda skuplje, obezbeđuje kriptovalutnom sistemu neophodnu likvidnost, a što je veća likvidnost, to je manja razlika između cene kupovine i prodaje valute (spread), i to su manja kolebanja kursa (volatilnost), i, shodno tome, to je veća privlačnost kripto valuta kao sredstva za plaćanje robe.
Klasična berza (valutna, robna, berza vrednosnih papira – nije važno) je uređena tako što berza nastupa kao posrednik koji vodi registar imovine na računima klijenata, obezbeđuje mogućnost postavljanja naloga za trgovinu i zatvaranja istih protivnim nalozima, kao i, naravno, uvoženja imovine na berzu i izvlačenja sa nje. Preteći broj transakcija u trgovini kriptovalutama i razmene kriptovaluta za fiat novac obavlja se upravo na takvim klasičnim centralizovanim berzama.
Naravno, svakog korisnika kriptovaluta počinje da nervira već sama reč „centralizovane“. Pogotovo što ove berze generalno opravdavaju svoju reputaciju: redovno ih hakuju, izvlačeći velike amounts novca sa novčanika, i protiv njih se pojavljuju prigovori u vezi sa mogućim manipulacijama tržištem, naduvanim obimima i tako dalje.
U čemu je specifičnost decentralizovanih berzi
Zbog toga već nekoliko godina u kripto zajednici postoji trend kreiranja decentralizovanih berzi. Najmanje, berzu je relativno lako učiniti hibridnom: na centralnom serveru se obrađuju nalozi, a privatni ključevi od novčanika ostaju u rukama korisnika, i, shodno tome, sve transakcije se beleže u blockchainu. Po ovom principu radi, na primer, najveća hibridna berza u Rusiji Waves. Ali odmah se postavlja pitanje: u kom, zapravo, blockchainu beležiti transakciju, ako kupujem, na primer, ether za bitkoine?
Kakvim kvalitetima bi blockchain trebalo da raspolaže kako bi omogućio rad decentralizovane berze? Prvo, blockchain bi trebalo da dozvoljava izdavanje bilo kojih tokena na svojoj bazi. To mogu i već pomenuti Waves, i Ethereum, i mnogi drugi. Drugo, blockchain bi trebalo da bude što brži. Ako se blokovi pišu, kao kod bitcoina, jednom u deset minuta – to uopšte nije ozbiljno. Lider performansi danas su blockchainovi na bazi Graphene motora – od 3000 operacija u sekundi, sa zapisivanjem novih blokova u blockchain na svakih tri sekunde. Sa takvim kašnjenjima već se može normalno trgovati. Štaviše, sa takvim motorom čak se i berzanske naloge može pisati u blockchain, a to znači mogućnost kreiranja ne hibridnih, već potpuno decentralizovanih berzi.
Najstariji i najugledniji Graphene blockchain je bitshares, ali postoje i svežiji konkurenti, čiji bi potpuni spisak bilo besmisleno davati. Napisaću samo za projekat deex, koji je zanimljiv po tri stvari. Prvo, na bazi Graphene blockchaina uvodi se ne samo decentralizovana berza, već i decentralizovani mesindžer, i još niz alata. Drugo, pokreće se sopstvena mreža bankomata, a na putu su i bankovne kartice. To, naravno, više nema veze sa decentralizacijom, ali ima ogromnu vezu sa prilikomom tehnologije masama. A treće, jedan od članova LPR učestvuje u radu na projektu, i to je, naravno, težak razlog da se deex izdvoji iz niza ostalih.
I, na kraju, o manama decentralizovanih berzi
Ako želite da trgujete tamo za fiat, to neće ići direktno. Prvo se preko posebnog prolaza (gateway) kupuju tokeni koji odgovaraju tom fiatu, a zatim se na njima vrši trgovina. Kako zatim te tokene zameniti nazad za fiat – pitajte za nešto lakše. Možda će čuveni deex u svojim bankomatima to omogućiti, ali u opštem slučaju zadatak nije rešen. Zato je glavna niša decentralizovanih berzi – razmena različitih vrsta kriptovaluta jednu u drugu.
Kao posledica – na decentralizovanim berzama su obimi znatno niži, što znači relativno malu likvidnost i visok spread.
I na kraju, visoke performanse blockchaina takođe ne dolaze besplatno. Umesto poštenog POW-a, kao što je kod bitcoina ili etera, decentralizovane berze teže ka POS-u, kao što je kod Waves, ili čak ka DPOS-u, kao što je kod grafenskih blockchainova. Svaki novi korak koji ubrzava rad smanjuje opšti nivo decentralizacije sistema, jer smanjuje broj čvorova koji verifikuju transakcije.
Dakle, volite berzanske trgovce, oni nose visoke rizike – i sve to samo da mi, obični korisnici, ne bismo morali da razmišljamo o svim tim gorenavedenim visokim materijama.
Pogotovo što bitcoine za LPR-de može se prebaciti čak i sa obične bankovne kartice, ne koristeći tako složene instrumente kao što su decentralizovane berze. Evo, pokušajte: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8
