Dok je kanal na odmoru, ne opterećujem se autorskim materijalima, ali, kako ne biste bili dosadni, s vremena na vreme ću ubaciti nešto što nije moje.
Soz je snimio i objavio na MTL-TV veoma koristan video, gde objašnjava zašto je bukvalno svakome ko drži velike sume u kriptovalutama izuzetno korisno korišćenje novčanika sa višestrukim potpisima (multi-sig), i koliko je sve to lako i praktično organizovano u Stellar blockchain-u uopšte, a u tokenomiki Montelibera posebno. Srdačno preporučujem, i sama želim da isprobam predložene recepte kada budem imala malo više slobodnog vremena.
I ne zaboravite na rubriku Ankaposhnaya na istom kanalu, tamo su već stigli do objašnjavanja tržišta i čini se da nemaju nameru da stanu.
Iz teorije mehanizma inhibicije nasilja znamo da zdrav pojedinac, prilikom posmatranja patnje (signala za pomoć) druge osobe, počinje da oseća osećaj odbojnosti i postaje predisponiran da prekine agresivne radnje prema njoj. Ovakav efekat je psihološki, a neuronski putevi odgovorni za njega aktiviraju se kao rezultat samog posmatranja patnje kao socijalnog signala. Barem smo tako mogli misliti ranije. Međutim, neka nova otkrića ukazuju na to da uticaj određenih signala za pomoć na inhibitor nasilja, konkretno plača, može biti hemijske prirode.
Pre nekoliko godina, u istraživanju na štecovima utvrđeno je da utrljavanje suza ženki u lice i druge delove tela mužjaka, koji su u eksperimentima imali ulogu „uljeza“, smanjuje agresivnost „rezidenata“ – mužjaka u čije su kaveze pušteni. U slučaju ispunjenja svih neophodnih uslova paradigme rezident-uljez, od pojedinca-rezidenta se može očekivati agresivan napad na pojedinca-uljeza. Međutim, kako je utvrđeno, ako uljez miriše na suze ženke, prema njemu neće biti ispoljena agresija. Pritom suze mužjaka nemaju takav uticaj.
Nedavno je sličan rezultat reprodukovan i na ljudima. Za merenje agresivnosti muškaraca korišćena je novčana igra sa provokacijama i mogućnošću da se „osvete“ za njih, ali bez ostvarivanja bilo kakve lične koristi od te osvete. Igračima je rečeno da igraju protiv druge osobe, iako su zapravo igrali protiv kompjutera. Pre igre, muškarci su 13 puta mirisali uzorke od 1 ml supstance u intervalima od 35 sekundi. Prva tri puta to je bio rastvor soli, preostalih deset – takođe rastvor soli u slučaju kontrolne grupe i suze žena u slučaju ispitivane grupe.
Kao rezultat, agresivno ponašanje u igri (težnja ka osveti za provokacije) kod muškaraca koji su mirisali suze žena bilo je niže za 43,7% nego kod kontrolne grupe. Takođe, pomoću MRT-a je utvrđeno da im se prefrontalni korteks i prednji deo insularnog režnja mozga nisu toliko snažno aktivirali kao rezultat provokacija tokom igre.
Naravno, kao što napominju psiholozi, u realnim situacijama mogu se pojaviti određena pitanja, na primer, zašto suze, uprkos izvanrednim rezultatima eksperimenata, ne igraju uvek značajnu ulogu u prekidanju domaćeg nasilja. Postoji pretpostavka da suze možda nisu značajne u odnosima između odraslih, a da je evoluciona uloga njihovog antiagresivnog uticaja zaštita dece od agresije, koja nisu sposobna da izjave da ona mora prestati, ali će mnogo plakati u slučaju njenog pojavljivanja. Eksperimenti sa dečjim suzama su još uvek u planu. Takođe su planirana istraživanja radi pronalaženja konkretne komponente suza koja izaziva antiagresivni efekat. To bi moglo pomoći u kreiranju i proizvodnji visoko efikasnog humanog sredstva za samoodbranu koje ne nanosi nikakvu štetu napadaču.
Stigao je još jedan nalog za prevod, i to takođe prilično hitan. To znači da će mi možda biti potrebna pauza u vođenju kanala.
Zato vam za sada mogu preporučiti da poslušate podkaste na našem monteliberanskom kanalu MTL-TV, naročito, naravno, novu rubriku Ankapošnaja, tamo nije toliko reč o Monteliberu, već o raznoj libertarianskoj teoriji, pa ste se ovde i okupili da čitate o njoj, zar ne?
Montelibero je decentralizovana zajednica, zato kanal nema jednog vođe, njime se bavi onome kome je u datom trenutku najpotrebnije. Prvo je to bio Soz, zatim Birkin, sada je to Ivan sa kanala Ogurizam, a kasnije će se možda još neko preuzeti.
A takođe, kako ne biste previše bili dosadni, možete u međuvremenu boostovati kanal. Ranije bi mi to davalo samo mogućnost da objavljujem storiz, ali meni deluje divlje raditi na sadržaju koji je suđen da brzo nestane, takva je moja tašta priroda. A sada se dobro razvijen kanal može još i malo iziskanije oblikovati, a bolje je imati takvu mogućnost nego je nemati.
Spreman je poznačajan komad teksta za knjigu o teoriji rata, u kojem su osvetljeni različiti aspekti pripreme za rat. Pisalo se veoma dugo, vidljivo je da se odlomci iz različitih perioda razlikuju po stilu, ali ne želim da odložim objavu, stignuću još da ga pregledam.
Smatrajmo da je ovo umesto uobičajene objave povodom godišnjice početka punscale invazije ruskih trupa u Ukrajinu, a ionako sam nakon Navalnijevoj smrti obećala da ću ubrzati. Evo, ubrzavam.
Započet je prevod četvrtog dela Mrežne države. Kao što je i očekivano, završivši sa prošlim sadašnjim, autor je prešao na diskusiju o budućnosti.
U poglavlju 4.1, Moguće verzije budućnosti, Baladži Šrinivasan počinje pojašnjavanjem faktora koji ga sprečavaju da gradi precizne prognoze, zatim daje kratak opis pretpostavljenog scenarija budućnosti i, na kraju, procenjuje gde bi se on sa svojom idejom mrežnih država uklopio u taj scenario. Pri tome koristi odvratno trapav termin „recentralizovani centar“. Moje mogućnosti adaptacije teksta prilikom prevoda su ograničene, pa moram samo konstatovati da je termin užasan i teško ga je razumeti, ali mi još uvek ne pada na pamet čime ga zameniti. Šta autor uopšte želi time da kaže? Koliko mogu proceniti na osnovu nepotpunog čitanja, reč „centar“ se odnosi na centar trougla koji je nacrtao u trećem delu knjige i koji opisuje tropolarni svet – kao da je naše spasenje u tome da ne upadnemo u ekstremitete koji se nakupljaju na polovima. A „recentralizovano“ tek treba da pojasni. Možda se radi o tome da svaka startap zajednica mora imati svog vođu, inače neće uspeti. Bila bih srećna da grešim.
U poglavlju 4.2, Sociopolitičke ose, autor kratko napominje da za procenu budućnosti nije dovoljno gledati samo svima poznate i odavno formirane trendove, već vredi pogledati i one koji se tek formiraju. Kao primere sociopolitičkih faktora koji mogu ozbiljno uticati na budućnost, navodi tri potpuno različita primera: Indijce (dok svi gledaju u Kinu, Indija neprimetno smanjuje zaostatak i u narednoj deceniji bi trebalo da se oglasi dovoljno glasno, kako država, tako i dijaspora, odnosno Mreža, u autorovoj terminologiji), suočavanje anprima sa transhum-om (Klaus Švab je zapisan kao transhumanista) i stek identiteta (postoje nekoliko zanimljivih misli o tome odakle identiteti potiču, kao i neočigledna teza o tome da će jedan identitet nužno biti vodeći i određujući).
Poglavlja u četvrtom delu knjige nisu previše dugačka, pa ću se potruditi da ih ne objavljujem po jedno, kako ne bih previše smetala.
Povodom onoga što se dogodilo, želeo bih da iznesem sopstveno mišljenje. Naravno, mnogi tuguju i izražavaju svoje saučešće. Međutim, sada bi trebalo govoriti o tome čemu nas ova priča može naučiti. Stvar je u tome što istupanje protiv ustaljenog sistema, pri čemu u mnogim zemljama sveta, potpuno otvoreno, igrajući po njegovim pravilima i pribegavajući standardnim i svima poznatim praksama, kao što je to činio tragično preminuli Aleksej, može biti veoma opasno i na kraju neproduktivno. Ali u savremenom svetu može se i treba pribegavati alternativnim pristupima koji u principu ne podrazumevaju direktnu konfrontaciju.
Dobrim primerom bih naveo to kako je neki anonim (ili grupa anonima) pod pseudonimom Satoši Nakamoto uništio „sveti“ monopol stacionarnih bandita (država) nad novcem, kreirajući bitkoin. On nikada nije pouzdano deanonimizovan, a njegov alat je bio uređen tako da čak i u slučaju potpune deanonimizacije, ili čak fizičke likvidacije tvorca, on ne bi prestao da postoji i funkcioniše, jer je decentralizovan. A anonimna i nedržavna platna sredstva i elektronske valute koje su postojala pre bitkoina, kao što su E-gold i Liberty Reserve, uništena su od strane vlade SAD-a zbog njihove centralizovane strukture i postojanja konkretnih neanonimnih tvoraca i rukovodilaca, koji su na kraju dobili veoma visoke zatvorske kazne.
U idealnom slučaju, stacionarni banditi uopšte ne bi trebalo da budu obavešteni da neko istupa protiv njih, niti bi trebalo da imaju mogućnost da dođu do onih koji to rade. Metode protivdelovanja moraju biti krajnje nestandardne i netradicionalne, najverovatnije se oslanjajući na moderne tehnologije. Ovde se takođe može pomenuti trenutni ratovi – sa popularizacijom modernih dronova, države su izgubile mogućnost efikasnog uništavanja proizvodnje visokotehnološkog naoružanja pri napadu na nekoga. Koliko god velika centralizovana vojna fabrika, koja proizvodi tradicionalno naoružanje tradicionalnim metodama, bila zaštićena ili skrivena, pre ili kasnije će biti bombardovana. A sa stotinama malih privatnih preduzeća koja dnevno proizvode hiljade dronova i nisu ujedinjena nijednom jedinstvenom upravnom strukturom, apsolutno se ništa ne može učiniti. Takav moderan, netradicionalan pristup proizvodnji visokotehnološkog naoružanja sposoban je da obezbedi zaštitu čak i onome ko se suočava sa neprijateljem koji ga višestruko nadmašuje po snagama.
Koje konkretno metode se mogu predložiti – odlučuju oni koji poseduju potrebne kompetencije u određenoj sferi. Ali mi, u okviru našeg projekta, možemo izneti jedan pristup koji se oslanja na nauku i moderne tehnologije. Razumevanjem da je sposobnost vršenja namernih, planiranih i ciljanih akata nasilja, bez ikakvog unutrašnjeg odbojanja i otpora, rezultat poremećaja kod pojedinca – disfunkcije mehanizma inhibicije nasilja, postaje moguća klinička terapija nasilnog ponašanja pomoću sredstava koja pojačavaju funkciju tog mehanizma. A u slučaju postojanja pretnje vršenjem nasilja od strane određenih privatnih pojedinaca ili predstavnika neke organizovane strukture, trebalo bi razmisliti o kreiranju borbene varijante takvog biološkog rešenja. Detaljnije o konceptu inhibitora nasilja uvek se možete informisati u našim materijalima.
U Navaljinoj smrti postoji jedan negativan momenat: preminuo je dobar čovek. Ali u njegovoj bajci nije ni moglo biti srećnog kraja.
U ostalom, nažalost, postalo je pretežno bolje.
Ruski režim je izgubio potencijalnu mogućnost da koristi poznatog političkog zatvorenika kao materijal za razmenu ili instrument učebe.
Ruska opozicija ima dodatni povod da odustane od ideje mirnog protesta. Neki njeni predstavnici, delujući po inerciji, izaći će na ulice ruskih gradova kako bi javno izrazili tugu, biće proganjani i napusteće RF.
Ja imam dodatni povod da pojačam napore u pisanju knjige o teoriji rata.
Drugi politički režimi će, možda, ubaciti malo drva u vatru rata sa RF (bilo bi dobro bez novih debilnih sankcija protiv onih Rusa do kojih je lakše doseguti, ali ovde život verovatno primorava na pesimizam).
Objavljen je prevod trećeg dela knjige Baladži Šrinivasana Mrežna država. Za razliku od drugog dela, ovaj je prilično kratak i posvećen je opisu trenutnog tropolarnog sveta:
Autor tvrdi da svetom danas vladaju tri ideje – američki liberalni narativ, brutalan i pragmatičan kineski komunizam, kao i ideja ličnog suvereniteta, koja je našla svoj maksimalni izraz u Bitkoinu. Dodatno, on se dotiče tropolarne konfiguracije prve polovine 20. veka, u kontekstu analize glavne sile svakog od trenutnih polova.
Uglavnom, ako se u drugom delu govorilo prvenstveno o prošlosti, u trećem je autor prešao na sadašnjost, a potom će, pretpostavljam, preći na budućnost.
Stefan Molynieu u knjizi „Praktična anarhija“, koju još uvek nisam do kraja preveo, ima poglavlje Bezdržavni zatvori, gde kao alternativu odvratnom državnom penitencijarnom sistemu predlaže podjednako odvratan nedržavni sistem, zasnovan na onome što podseća na kulturu otkazivanja (cancel culture) u SAD, društveni rejting u KNR-u ili, recimo, oznaku stranog agenta u RF-u. Ideja je da se nepoželjna osoba učini izopštenikom s kojim se svi plaše imati posla kako bi izbegli sekundarne sankcije. Mehanizam je opisan na primeru odmazde za nešto što je većini čitalaca dovoljno odvratno (seksualno nasilje), ali nema razloga verovati da se potpuno isti mehanizam ne može upotrebiti za kažnjavanje bilo koga za bilo šta: za to je dovoljno podići moralnu paniku oko određenih postupaka, i evo da isti ti mehanizmi koji su juče otkazivali silovaoce, danas otkazuju pušače. Ili one koji ostavljaju prevelik ugljenični otisak. Ili one koji napadaju intelektualnu svojinu. Ili formalno iste te silovaoce, samo sa proširenom interpretacijom silovanja, pa sve do prvobitno dobrovoljnog seksa sa postkoitalnim neslaganjem.
Ono što volim kod moralnih filozofa je to što obožavaju da sa najozbiljnijim licem dovode ideje do apsurda, i time uče druge preciznosti u formulacijama, ako ti drugi ne žele da liče na ludilo.
HajdeTherefore, pričajmo o institutu reputacije sa više opreza.
Anja je nanela štetu Bori. Borija je miran čovek, želi nadoknadu štete, ali ne želi da je iznuđuje silom. Uz to je uvređen, ne želi više imati posla sa Anjom, i uopšte je videti u svom krugu poznanika. Ako se, naravno, ona ne izvini, prethodno ispravivši svoju krivicu.
Anja smatra Boriju kretenom koji je potpuno zaslužio svu nanetu štetu. Ona takođe ne želi imati posla sa njim i jednostavno odlazi u zalazak sunca.
Anja nema nikakve stimulanse za nadoknadu štete. A šta je potrebno da bi ih imala? Jedno od dva. Ili Borija mora potrošiti velike resurse na štetovanje Anjine reputacije, ili te resurse mora potrošiti neko drugi, u kom slučaju će Bori biti dovoljno da pošalje malo troškovan upravljački signal koji pokreće lančanu reakciju otkazivanja.
Kako organizovati sistem koji omogućava jeftino otkazivanje ljudi u uslovima decentralizacije prava? Samo kroz masnu hysteriju, koja naglo snižava prag uzbuđenja ljudi, nakon čega se odlučuju da naglo prekinu odnose sa osobom koju su ranije malo poznavali. Slažite se, zgodno je: kažeš za čoveka da je, recimo, pedofil — i to je to, niko mu tu neće pružiti ruku. Ali ko će verifikovati tu tvrdnju? Nema koga. Verifikacija je skup proces. Dodavanje verifikacije u šemu ubija sav profit ideje otkazivanja.
Dobro, „nema koga“ je previše jaka tvrdnja. U šemu se mogu dodati određeni moralni autoriteti koji verifikuju nalepljene etikete. Borija je nazvao Anju prevarantkinjom — to je samo treskanje vazduha. Guru Vasja je nazvao Anju prevarantkinjom — Anja postaje osoba sa kojom se ne rukuje. Bori preostaje samo da podmaže Vasju. Dakle, i ova šema se lako korumpira.
Naravno, ne predlažem ukidanje instituta reputacije. Predlažem da se ne računa na to da će se u ankapu moći otkazivati ljudi bez krajnje razornih posledica za sam ankap. Da, možete pustiti informacije o Anjinim postupcima u mrežu, prateći ih pouzdanim dokazima. Oni koji nameravaju da zaključe ozbiljan posao sa Anjom mogu naići na te informacije i korigovati svoje prvobitno mišljenje o njenoj pouzdanosti kao kontragenta, nakon čega će, na primer, zahtevati plaćanje unapred. Ali to je maksimum na koji možete računati. Hleb u prodavnici će joj prodati, koliko god Stefan Molynieu bio ljut zbog toga.
To nije Anja, to je Gina. Ankap Borija želi da otkaže Anju, kao što je Disney otkazao Ginu. Neće mu to polaziti za rukom.
Kao što sam već rekla, pisati preglede novosti za ceo projekat Montelibero sada je besmisleno – niko nije u stanju da potpuno obuhvati stanje stvari u projektu, postao je prevelik i previše složen. Zato ću birati određene karakteristične teme i davati skice o njima, kako bi se mogao steći približan utisak o tome kako i šta se radi u našoj zajednici.
Najkarakterističnija crta zajednice, kao što sam već više puta pisala, jeste razvijena tokenomika. Smeo bih tvrditi da nijedna druga zajednica na svetu još uvek nema ništa slično. U trenutku kada sam pisala prve preglede na ovu temu, tokenomika je još uvek zadržavala priličnu centralizaciju: postojao je MTL fond sa svojim tokenom (koji donosi skromne mesečne dividende i polako raste u ceni), bilo je mnoštvo tokena koje je fond izdao za označavanje sopstvenih aktiva, kao i par-tri nezavisnih tokena, na primer, mojih. Sada onaj ko želi da diversifikuje svoja ulaganja ima mnogo više mogućnosti za to. (Istina je da se to iskazuje, na primer, u tome što sam svoj prethodni zajam od 500 evra uspela potpuno da plasiram, dok trenutni već nije u potpunosti, kupljeno je oko 320 tokena. To znači samo da moram ponuditi višu kamatu.)
Vidi se da su odmah nakon objave o plasmanu zajma krenule žive prodaje, ali su zainteresovani brzo ponestalo
Evo, na primer, osoba ima san. On je programer, ali želi da bude i didžej. Šta je uradio? Izdao je tokene DJAndy, i sada oni koji žele da finansiraju njegov san to mogu učiniti. Postoji oferta, sa detaljnijim opisom uslova, gde se vidi da je to u suštini kratkoročni zajam sa odloženom isplatom, ali pored toga, tokenima se može uz dobar popust platiti njegov rad kao didžeja. Ko bi u tradicionalnoj finansijskoj sferi investirao u tuđe želje pod takvim uslovima? A ovde – našlo se nekoliko ljudi, iako je ukupan obim kupljenih tokena za sada primetno manji od traženog iznosa. Faktor društvene povezanosti ispostavlja se kao odlučujući.
Uopšte, naravno, socijalna pitanja u ankapu su posebna priča. Prvi fond Montelibero je kreiran za komercijalne i infrastrukturalne projekte i ne bavi se dobrotvornošću. Zato je za humanitarne zadatke već neko drugi kreirao poseban fond. I šta se desilo? Kapital fonda raste, a redovi stradalaca koji kucaju na vrata fonda se ne viđaju. Ljudima je previše neprijatno da samo tako traže novac za život, pa se dobrotvornost fonda iskazuje u tome što on zadovoljava zahteve za beskamatnim kreditima, ili sponzoriše neke jeftine akcije za promociju projekta Montelibero.
Ali čak i obični beskamatni krediti ljudima već izgledaju kao previše velikodušna dobrotvornost. Tako je u januaru jedan privatni vrtić pozajmio od humanitarnog fonda kratkoročni beskamatni kredit od 500 evara za pokrivanje kratkoročnog nedostatka gotovine, a u februaru je već izdao sopstvene kratkoročne obveznice od 1000 evara za proširenje poslovanja – i bukvalno za dva dana ih sve prodao.
Naravno, sama činjenica pripadnosti zajednici još uvek ne znači da će svi u trci nuditi novac pod najpovoljnijim uslovima. Naprotiv, početnici moraju da preživljavaju uz kratkoročne zajmove, dok stare i poštovane kompanije već imaju mogućnost privlačenja dugoročnog kapitala. Tako je jedan od dva kita naše tokenomike, graditelj MTL-City, kreirao sopstvenu investicionu platformu Tokenopolis, na kojoj nudi ulaganje u izgradnju konkretnih objekata, kupovinu akcija kompanije ili trogodišnjih obveznica. Sajt je pomalo nedovršen, i ako potencijalni investitor zna da kupuje tokene preko Stellarovih nativnih alata, preporučujem da za sada koristi njih, ali preko Tokenopolisa je tako-tako takođe moguće, a mislim da će vremenom ispraviti bagove. Sekundarno tržište ove porodice tokena (kao i većine ostalih) ne postoji – nas je za to još uvek jednostavno premalo. Dakle, kupivši određeni investicioni token, kupac mora biti spreman na to da će ga morati držati sve do roka otplate, ako je reč o obveznici, a ako je akcija – onda uopšte nije jasno koliko dugo. Ipak, investitori se nalaze.
Drugi kit naše tokenomike, polivalentni holding GPA, takođe je prešao sa modela privlačenja zajmova na prodaju akcija. Pretpostavlja se da bi one trebalo da donose neke dividende jednom u kvartalu, plus da rastu u ceni. Međutim, dividende se za sada ne isplaćuju, i sve dok se ceo obim primarnog plasmana ne proda, ne može se računati ni na rast cene. Ali čak i za takvu ponudu nalaze se investitori, što jasno pokazuje cenu reputacije.
Koliko mogu da procenim, još uvek nismo ubrali sve najlakše plodove, i tokenomiku Montelibera u narednoj godini očekuje lep rast. U međuvremenu će se pridružiti i druge startup-zajednice. Na primer, slične mehanizme investiranja u lokalne biznise već je počeo uvoditi norveški Liberstad.
Najperspektivniji pravac rada za rast ukupnog obima tokenomike je kreiranje zgodnih interfejsa za spoljne investitore – preko fjatnih bankarskih instrumenata ili barem preko bitkoina. Za sada je Tokenopolis počeo da ide u tom pravcu, ali se nadam da će se pojaviti univerzalnija platforma koja će zarađivati na integraciji lokalne tokenomike Montelibera u svet velikih finansija. Rad na tome je već u toku, možda ću u predvidljivoj budućnosti moći da ispričam u šta je to izustilo.
