Dakle, raspoređeni prevod „Mehanike slobode“ se polako pokreće. Prvo su mi poslali treće poglavlje knjige: „Jedna ljubav nije dovoljna“, i nakon nekoliko ispravki sam je upravo objavila.
Podsećam vas da možete ubrzati proces ili jednostavno izraziti svoju zahvalnost slanjem bitkoina. Na stranici o donacijama navodim različite načine kako to najbolje učiniti.
Zar ne vole? Rekla bih da ovo više liči na dirljivo udvaranje. Kada su tri ili četiri kanala na koje sam pretplaćena postavila njihovu reklamu, bilo mi je nekako lenjo da odem i pogledam šta pišu, a evo, konačno sam se odlučila, tako da svaka čast, koristili ste pobedničku taktiku.
Imam tačno jednu zamerku kanalu „Libertarijanstvo u šemama i memovima“, koju im je malo ranije izneo Grigorij Baženov: gde su šeme? Pogledala sam, zaista ih nema. Nedostatak.
Slika postavljena u šemomemovima donela mi je 15 novih pretplatnika. Društvo, smestite se udobno, potrudiću se da ubuduće ne pravim duža kašnjenja u objavama.
Što se tiče „memova za Ruse“, i dalje mi je lenjo da ih posećujem. Ali ako tamo postave nešto zanimljivo – pišite, baciću pogled. Za sada ih šemomemovi sigurno štite od moje pažnje, za šta će im pod starateljstvom, nadam se, zahvaliti.
Ja odgovorila sam na pitanje o svom odnosu prema TON-u, nakon čega mi je u čet došao poznavalac TON-a i ispričao gomilu zanimljivih detalja. Zatim se u čet pojavio poznavalac Lightning mreže i objasnio zašto TON nije potreban. Posledovala sam njegove preporuke i uverila se da se već sada u Telegramu mogu slati bitcoin jedan drugom trenutno i sa zanemarljivim provizijama. Mislim da je ovo novo znanje vredno detaljnog uputstva, jer su teoretski mnogi upoznati sa Lightning-om, ali u praksi malo ko razume kako da ga koristi. Daću najjednostavniji recept vezan za Telegram, samo zato što mi je to najrelevantnije.
1. Kupujemo bitcoine
Najjednostavniji način kupovine bitcoina za fiat je korišćenje Telegram bota. Ostavila sam referalni link, tako da neću samo moći da ostvarim mali profit od toga što ćete ga iskoristiti, već ću i saznati koliko je čitalaca od njega imalo koristi. Pokretanjem bota postajete vlasnik praznog onlajn novčanika u koji ćete kupovati bitcoine.
Klikom na „Razmena BTC/RUB“, vidite trenutni berzanski kurs. On je potreban samo kao gruba orijentacija, u botu kurs može značajno odstupati. Kliknete na „Kupi“ – i upadate u oglasnu tablu privatnih oglasa, grupisanih prema tipovima bankarskih kartica ili drugog elektronskog fiksnog novca.
Pretpostavimo da imate karticu Sberbanke. Kliknete na odgovarajuće dugme i vidite listu oglasa za prodaju bitcoina:
Izaberete odgovarajući oglas, kliknete na njega, započnete transakciju i navedete koliki iznos u rubljama planirate da kupite. Ako je osoba koja je postavila oglas pristala na vašu ponudu, potrebno je da prebacite novac na navedenu karticu, nakon čega bitcoini stižu na vaš novčanik u botu.
Važno: sva komunikacija sa prodavcem odvija se isključivo unutar bota, jer njegova administracija obezbeđuje arbitražu u slučaju neuspeha transakcije. Bitcoini prodavca su blokirani na njegovom nalogu sve dok ne primi vaše rublje. Čim oni stignu, on pušta bitcoine i oni se prebacuju vama.
2. Otvaramo platni kanal
Tehnologija Lightning mreže se svodi na to da ljudi otvaraju platne kanale (nešto poput depozita van blockchaina) na određeni iznos, zatim razmenjuju priznice, a potom, kada neko odluči da zatvori kanal, dolazi do međusobnog obračuna i preostali iznos u kanalu se vraća nazad u blockchain. Unutra je mehanika prilično složena, ali nije neophodno ulaziti u detalje, ni ja sama ne ulazim.
Za otvaranje kanala je potrebna Lightning čvor (node), a pošto je samo držanje čvora naporna stvar, jednostavnije je koristiti neki javni servis. Preporučili su mi menjačnicu https://zigzag.io. Otvorite, izaberete u polju „you send“ bitkoine, a u polju „you get“ – takođe bitkoine, ali sa munjom na avatara:
Zatim treba da navedete na koju adresu vraćati kusur (polje „BTC refund address“), i gde zapravo slati novac (polje „BTC lightning invoice“). Za kusur možete navesti isti novčanik sa kojeg šaljete novac, ili bilo koji drugi koji imate.
Da biste saznali novčanik odredišta, potrebno je da pokrenete bota @lntxbot na Telegramu. Zatim napišite botu u privatnoj poruci /invoice i on će generisati abrakadabru:
Kopirajte je i nalepite u polje „BTC lightning invoice“, kliknite na „Exchange“ – i videćete otprilike ovo:
Istovremeno, poruka o prilivu novca stiže od bota u vaš inbox:
To je to, otvorili ste platni kanal.
3. Koristimo Lightning
Najvažnija komanda koja će vam nakon toga trebati u @lntxbot izgleda ovako: /pay @ancapsan Nakon toga ja dobijam iznos koji ste izabrali. Naravno, možete slobodno prenositi novac bilo kom drugom korisniku Telegrama (čak i ako on sam nije pokrenuo bota, novac će mu stići, a videće ga tek nakon što pokrene bot).
Ostale komande možete pitati bota putem komande /help
4. Zatvaranje platnog kanala
Dakle, u vašoj Lightning mreži je ostalo novca, i vi, umesto da pošaljete to meni, odlučujete da taj ostatak nekako izvučete nazad u blockchain. Idete na ZigZag i izvršavate suprotnu operaciju:
Navodite istu bitcoin adresu i levo i desno, kliknete na „exchange“, i sada menjačica generiše fakturu za vas. Zatim idete u privatnu poruku @lntxbot i pišete: /pay
To je to, kanal za plaćanje se zatvara, i novac koji nije potrošen u lightning mreži vraća vam se u novčanik. A o rukovanju bitcoin novčanicima su napisani čitavi tomovi, tu ćete sami shvatiti.
Biće mi drago ako vam je članak bio koristan. Obavezno isprobajte kako to funkcioniše. Ako vas je ranije od doniranja za neke potrebe sprečavala velika provizija, koja je činila male bakšiše neopravdano skupim, sada ćete moći da unesete radost ljudima bez takvih muka. Prvo uplatite u lightning mrežu sumu koja je dovoljno velika u odnosu na proviziju rudara, a zatim je trošite u bilo kojim malim delovima kad god vam padne na pamet. Upravo velika količina malih donacija razlikuje zaista popularne projekte, a ne par desetina velikih donacija.
Priuštite sebi to zadovoljstvo – da budete mecena.
Dakle, zvanično pristupam prevodu „Mehanike slobode“ Davida Fridmana. Sav engleski tekst je postavljen na sajtu u odeljku „Mehanika slobode – original“. Tamo je uključen tekst drugog izdanja, kao i poglavlja koja je David Fridman pripremio za treće izdanje, a koja sam uzela sa njegovog sajta.
U odeljku „Mehanika slobode – prevod“ biće postepeno objavljivana prevedena poglavlja. Za početak, kao uvod, već sam prevela i objavila uvodne materijale, a sada radim na prvom poglavlju. Takođe sam objavila pet poglavlja koja je davno prevela Jelena Mokeeva po nalogu Libertarijanske partije Rusije, ali njima je još uvek potrebna redakcija kako bi se uskladila sa opštim stilom. Svako ko želi može preuzeti prevod nekog poglavlja, zatim mi poslati rezultat svog rada, ja ću ga urediti i dodati projektu. Pre nego što se odlučite za prevod, bolje se obratite u privatnoj poruci kako biste izbegli konflikte u radu.
Kada prevod bude potpuno završen, sbiću ga u jedan pdf za ljubitelje čitanja na papiru, i u epub za one koji cene čitanje sa ekrana. Takođe će na sajtu ostati tekst objavljen po poglavljima – to je praktično za citiranje određenog poglavlja u diskusijama.
Ako smatrate da je ovo dobra ideja, molim vas da ne zadržavate mišljenje za sebe, već da podržite projekat bitcoinima ili direktnim učešćem, zajedno ćemo brže uspeti. Kako budu objavljivana nova poglavlja, obavezno ću vas obaveštavati o tome na kanalu.
Dobila sam u čatu detaljnu recenziju na svoj odgovor o TON-u, a uz dozvolu autora objavljujem je ovde.
ako za korišćenje novčića nije potrebno ništa osim Telegrama
Da, prisustvo Telegrama će biti dovoljno, ali ne i neophodan uslov za korišćenje novčića.
Ali će biti potrebna mogućnost da se gram brzo i praktično kupi za fiat
Ne mislim da će Gram biti teže kupiti nego popularne altkoine poput Eterijuma, tim pre što razvojni tim ima dovoljno resursa za organizaciju takvih menjačnica. A s obzirom na to da je Telegram već ugrao alate za potvrdu identiteta, to će biti čak i lakše sa aspekta usklađenosti sa regulativama.
zašto je potreban kao novac, kada postoje bitkoini
Zbog velike brzine transakcija: za „potvrdu“ transakcije male sume dovoljno je 5 sekundi, nasuprot nekoliko desetina minuta kod bitkoina.
Još niže provizije: koristi se PoS, a ne PoW mehanizam konsenzusa, tako da kreatori blokova ne moraju da obavljaju uglavnom beskoristan posao izračunavanja hešova (rudarenje bloka), a krajnji korisnici to ne moraju da plaćaju.
Ugrađena podrška za pametne ugovore i mogućnost kreiranja sopstvenih aplikacija (servisa) na osnovu same mreže (projekat uključuje ne samo blockchain) i tih pametnih ugovora, uz prihvatanje grama kao plaćanja za svoje usluge.
Svoje (dugoročne) ušteđevine bih ipak radije čuvao u bitkoinima, ali za svakodnevnu upotrebu, grami su definitivno praktičniji. Pitanje „zašto grami kada postoje bitkoini“ zvuči otprilike kao „zašto fiat kada postoji zlato“.
Niski tempo emisije
U skladu sa white paper-om, očekuje se inflacija (ne više od) 2% godišnje (broj postojećih grama će se udvostručiti za 35 godina), zahvaljujući emisiji novih grama kao nagrada validatorima.
Zaista, broj bitkoina je principovano ograničen, a inflacija se sa svakim novim halvingom smanjuje, ali na kraju će rad rudara biti plaćen ne putem emisije novih bitkoina, već putem provizija od transakcija, što može dovesti ili do njihovog rasta, ili do smanjenja težine rudarenja, a samim tim i ukupne sigurnosti blockchaina.
Prvo, radi velike brzine transakcija, planira se održavanje veoma skromnog broja čvorova (nodes).
Pretpostavlja se održavanje oko 1000 validatora koji kreiraju blokove, i neograničen broj „punih čvorova“ (full nodes) koji će, između ostalog, moći da ukazuju na greške validatora, što će, u slučaju potvrde, dovesti do gubitka depozita i prenosa njegovog dela punom čvoru kao nagrade (preostali deo se nepovratno „spaljuje“). Kako sam Nikolaj Durov piše, uprkos velikom broju punih čvorova mreža bitcoin ili ethereum, oni se često udružuju u velike bazene (pools), što na kraju dovodi do toga da, na primer, 75% svih novih blokova kreira manje od deset rudara/poolova. Pošto po PoS mehanizmu konsenzusa postaje još lakše kreirati poolove (željni učesnici se jednostavno uplate u depozit jednom serveru, koji im zatim vraća deo nagrade), validatori su praktično u tačnom skladu sa rudarskim poolovima/velikim rudarima. Tako sistem od 1000 validatora deluje čak i decentralizovanije od trenutnog stanja stvari u postojećim kriptovalutama.
Osim toga, na nivou protokola validatoru sa najvećim depozitom zabranjeno je da on bude veći od depozita validatora sa minimalnim depozitom pomnoženog sa određenom konstantom L. Time sam sistem podstiče učesnike „poolova“ da biraju ne najvećeg validatora, već validatore sa manjim depozitima, održavajući decentralizaciju.
Ako se tim novcem može raspoređivati i bez Telegrama, onda je nejasno kakve veze ima Telegram.
Novcem će se moći raspoređivati pomoću podjednako raznolikog seta alata kao kod bitcoina – „novčanik“ će se moći kreirati pomoću postojećih programa ili čak pisanjem sopstvenog. Telegram je tu samo zato što, prvo, TON razvija Telegramov tim, a drugo, light-client za čitav ovaj ekosistem biće ugrađen u Telegram aplikaciju, što će automatski stvoriti korisničku bazu od nekoliko stotina miliona ljudi. Sama mreža se generalno planira preimenovati u jednostavno Open Network nekoliko godina nakon lansiranja.
I, naravno, teško je za sada smatrati decentralizovanom valutu koja u potpunosti zavisi od jedinstvenog osnivača.
U principu, Ethereum takođe prilično zavisi od Vitalika Buterina. Zapravo, u početnim fazama (dok se projekat „doraduje“) zaista se planira da TON Foundation ima odlučujući glas u slučaju promena nekih konfigurišućih parametara (njih je inače mnogo, kako bi se izbegli hard fork-ovi), kao i da poseduje većinu validatora. Ali to se omogućava samo količinom valute u TON Reserve, koji po unapred zadatom algoritmu prodaje i kupuje gramove (u zamenu za dolare), kako bi smanjio moguće oscilacije kursa. Čim se većina gramova proda (što je zapravo jednako tome da je projekat „uzleteo“, jer broj prodaja zavisi od kursa), TON Foundation će izgubiti svoje privilegije.
Uopšte gledano, suština TON projekta je u tome da se kreira platforma za decentralizovane i (delimično-)centralizovane servise, koju bi bilo nemoguće kontrolisati spolja – tako što će, pored kriptovalute, u TON biti ugrađen, na primer, proxy sistem koji omogućava kreiranje tunela poput VPN-a i TOR-a i, po želji, naplatu saobraćaja koji prolazi kroz njih pomoću same ugrađene kriptovalute ili sistema mikroplaćanja. Servisi mogu pružati svoje usluge koristeći sve prednosti centralizacije (efikasniju obradu zahteva), a korisnici će biti zaštićeni od kršenja ugovora sa njihove strane zahvaljujući decentralizovanim pametnim ugovorima u blockchainu — i to bez ikakvih (državnih) sudova. Dakle, ideja je u stvaranju novog tržišta koje nije pod kontrolom država, a onda će se ono samo slediti.
Glavni faktori koji obezbeđuju trenutnu dominaciju bitkoina:
Mrežni efekat. Bitkoin poseduje ogroman broj ljudi, pri čemu ih nisu dobili putem airdropa, već su snosili troškove za njihovo sticanje, što znači da ih cene. Pošto ih drugi cene, možete i sami slobodno primati plaćanje u bitkoinima, oni su likvidni.
Niski tempo emisije. Masa bitkoina se povećava polako, što znači da će ovaj novac u dalekoj perspektivi barem zadržati svoju vrednost. To znači da je bitkojn pogodan kao sredstvo čuvanja vrednosti; ne morate žuriti da se od njega otarasite ako vam je neko slučajno platio bitkoinima.
Decentralizacija. Da biste otvorili novčanik, možete izabrati jednu od mnogo programa ili čak sami napisati svoj. Da biste poslali novac, ne morate tražiti dozvolu od jednog centralnog centra za verifikaciju transakcija – u mreži postoji nekoliko desetina hiljada čvorova (nodes).
Ovi osnovni faktori su dovoljni da, ako budete imali takvu želju, lako možete prodati svoju robu za bitkoin, ili, obrnuto, kupiti robu za svoje bitkoin. Ili jednostavno držati bitkoin i radovati se rastu cene.
Gram, koji se izdaje u okviru projekta TON, imaće uspeh ako uspe da ispuni približno iste kriterijume.
Mrežni efekat. Potencijalno može biti veoma veliki ako za korišćenje novčića nije potrebno ništa osim Telegrama, a Telegram ima gomila ljudi. Ali biće potrebna mogućnost brzog i praktičnog kupovanja grama za fiat novac. Ako će za kupovinu grama prvo biti potrebno kupiti bitkoin, onda je potpuno nejasno čemu je on potreban kao novac, jer već postoje bitkoini.
Niski tempo emisije. Nisam se upuštala u planove tvoraca novčića po tom pitanju, ali ako se pokaže da je tempo rasta gramove mase veći od bitkoinovog, onda će i cena u perspektivi opadati u odnosu na bitkoin.
Decentralizacija. Ovde je, kako razumem, sve loše. Prvo, radi velike brzine transakcija predviđa se držanje veoma skromnog broja čvorova. Drugo, ako je za upravljanje ovim novčićima potreban Telegram nalog, to znači da je novac potpuno centralizovan: bilo koji nalog može biti banovan od strane administracije Telegrama u bilo kom trenutku. Ako se ovim novcem može upravljati i bez Telegrama, onda je nejasno kakve veze ima Telegram sa tim.
Dakle, prilično sam skeptična u vezi sa TON-om, ali gram se sasvim može koristiti kao spekulativna imovina, hiperinflacija mu svakako ne preti.
I, naravno, teško je za sada smatrati decentralizovanom valutu koja u potpunosti zavisi od jednog tvorca
1. Transhumanizam je tesno povezan sa naučno-tehničkim progresom, a on zahteva velike novčane uloge; čak i kod država postoje problemi sa tim, sredstva za nauku često nisu dovoljno pronađena, a pod ankapom, gde će sve biti decentralizovano, može postati još gore (Možda grešim, nisam toliko upoznat sa idejama ankap kao sami ankap), čak ni korporacijama može nedostajati sredstava, posebno uz obzir njihovu težnju ka maksimizaciji profita. Izgradnja stvari poput LHC-a može biti neizvodljiva pod ankapom, s obzirom na potrebna sredstva i, suštinski, neisplativost. A donatori neće biti dovoljni za ovakve razmere. Mada, uzimajući u obzir da će pod ankapom kapitalisti dobiti pristup onim resursima kojima su ranije vladale države, to bi trebalo da im pruži više mogućnosti, iako i dalje nije sigurno da li će to biti dovoljno.
Ovde želim, prvo, da se pozovem na svoj stari post o finansiranju fundamentalne nauke pod ankapom, a drugo, da naznačim da za transhumanizam nisu potrebne stvari poput LHC-a: istraživanja u oblasti biotehnologije, bioinformatike i ostalih transhumanističkih tema ne zahtevaju superkoncentraciju resursa na jednom megaprojektu, što znači da finansiranje može biti decentralizovano, postepeno i brzo prelaziti iz faze fundamentalne nauke u fazu primenjene, uz brzu implementaciju rezultata u biznisu. Koliko mi je poznato, najskuplje istraživanje u ovoj oblasti bilo je dešifrovanje ljudskog genoma, koje su godinama širom sveta vodile brojne laboratorije, bez odvajanja od trenutne naučne delatnosti, a to je ipak mnogo jednostavnije nego izgraditi na jednom mestu neku instalaciju ekstremne složenosti.
2. O sajberpanku je netačno. Sajberpank nema vezu sa činjenicom postojanja država, štaviše, u sajberpanku se prilično često prikazuje da su države ili nestale ili izgubile svu moć, a njihovo mesto su zauzele korporacije. I upravo pod ankapom je više nego verovatan sajberpank scenario upravljanja svetom od strane korporacija. Može se čak i reći da je u sajberpanku često zabeležen upravo svet anarho-kapitalizma.
Polazim iz Oppenhajmerove definicije države, odnosno organizacije koja koristi sistemske, redovne, zakonite i neprekidno primenjivane „političke metode“ za izvlačenje bogatstva iz proizvodnog društva. Kiberpank korporacije se po tome razlikuju od korporacija u trenutnoj realnosti što su one države u Oppenhajmerovom smislu, samo su eksteritorijalne. Od anarhokapitalizma ovaj sistem razlikuje upravo zakonitost političkih metoda, dok su kod ankap metoda marginalne.
2) Volontiranje individualnih autora i dobrovoljni besplatni razvoj komercijalnih kompanija radi „vraćanja duga društvu“;
3) Ugovor o neširenju, gde je poštovanje uslova uslov za nastavak saradnje, a kršenje uslov za prestanak pružanja novog sadržaja (na primer, bios sklapa takav ugovor sa filmskim studijom i obavezuje se da neće objaviti film u prvoj nedelji prikazivanja, za šta mu filmska studija daje najnovije filmove, a ako prekrši — prekida saradnju sa njim);
4) Mrežni efekat — farmaceutska kompanija razvija i testira novi lek, druge kompanije prirodno počinju da proizvode generike, ali je prva kompanija već stekla dovoljnu reputaciju zahvaljujući bezbednosti i efikasnosti preparata, pa će ljudi samim tim radije poveriti svoje zdravlje njoj nego nepoznatom (i potencijalno opasnom ili beskorisnom) generiku. Mrežni efekat se odnosi skoro na sve izume.
5) Želja da se svet promeni na bolje. Na primer, Ilon Mask je principom odlučio da ne patentira svoje dostignuća u oblasti električnih automobila kako bi oni brže postali masovni zahvaljujući konkurenciji.
6) Unakrsno subsidiranje — kompanija može da plaća razvoj nekog intelektualnog proizvoda prodajom fizičke robe, jer taj nematerijalni proizvod može indirektno povećati vrednost ili služiti kao reklama za fizičku robu. Na primer, proizvođač CNC mašina može izbaciti besplatan CAD, čime povećava interesovanje za sebe i šansu za kupovinu mašina.
7) Reklama, product placement — mislite li da glumci u filmovima slučajno otvaraju limenku Coca-Cole ili Pepsi?!
Dodatak od Ankap-tjan
Naravno, lista načina monetizacije nije zatvorena i ljudi stalno izumiraju neke nove mogućnosti. Tako, na primer, prodaja dostignuća poput „večere sa autorom“ nije baš kraudingfanding, već izmišljanje retkog resursa ni iz čega za koji su ljudi spremni da plate, dok za tekst, video ili muziku nisu spremni.
Najgenijalnijim načinom monetizacije smatram prodaju merča. Ljudi sami plaćaju veliku čast da nose reklamu svog omiljenog autora ili, recimo, kompanije, zar to nije čudo?
Ne bih želela da izgledam kao kalča bez opanke, pa se nadam da ću ipak u okviru sopstvenog projekta implementirati nešto zanimljivije od običnog objavljivanja bitcoin novčanika za donacije. Ovde sve komplikuje uslov kao što je očuvanje anonimnosti, što je zapravo i razlog zašto se do sada nisam previše bavila svim tim stvarima.
Biće mi drago ako podelite sa mnom svoja razmišljanja o monetizaciji projekta. Verovatno je najlakše to uraditi preko iste forme preko koje postavljate pitanja. I, naravno, šaljite bitkoine. To je posebno važno ako ih nikada niste imali – kupite mi za donaciju, a pritom će i vama nešto ostati. Izgleda da je opadajući trend završen, što znači da nas očekuje rast cene, nemojte propustiti tu priliku.
A uz transhumanizam, sve će biti vrhunski. Doći će ubrzo, samo treba čekati!!! Tamo će sve biti moguće, tamo će sve biti uživanje, Tamo verovatno uopšte neće biti potrebno umirati.
…And justice for all
Uz državu ćete se smarati čekajući transhumanizam, ali uz ankap on će zaista ubrzo doći. Za transhumanizam postoji tržišna potražnja, ali državne regulacije usporavaju njegov dolazak. Sudite sami: čak su i bezopasne genetski modifikovane biljke u nizu zemalja zabranjene, a šta tek reći o modifikaciji ljudskog genoma?
Opet, transhumanizam će otvoriti čoveku kosmičku ekspanziju, a u svemiru ne možete baš lako crtati državne granice. To je takođe težak argument za državu u korist zabrana istraživanja u oblasti prilagođavanja čoveka vanzemaljskim uslovima.
Ukratko, ankap bez transhumanizma se može zamisliti, ali transhumanizam bez ankapa – samo u sajberpanku. Sajberpank je upravo onaj žanr fantastike gde je glavni fantastični pretpostavka očuvanje države uz nastupanje transhumanizma. Istina, kod većine uzoraka ovog žanra to više nisu teritorijalne države, već bubašvanski sistem eksteritorijalnih krovova, ali suština se ne menja previše.
Što se tiče društva u kojem nema potrebe za umiranjem, nemam posebnih strahova. U suštini, jedini institut koji bi u takvom društvu izumro je nasleđivanje. A i ne bi se previše želelo. Za revanche, individualni horizont planiranja bi mogao značajno da poraste, a to je uvek znak zdravog i prosperitećeg društva.
Nedavno mi se na Facebooku javio Sergej Ankapov, interesujući se za moje mogućnosti da pomognem u organizaciji prevoda knjige Franca Oppenhajmera „Država“. Nažalost, nisam imala poznatih prevodilaca koji bi bili dovoljno slobodni da se pridruže projektu. A bukvalno juče sam saznala da se, zapravo, planira ne samo prevod, već i izdanje knjige u štampanom formatu, i da se za to vrši prikupanje sredstava (fundraising). Znam da mnogi cene upravo štampana izdanja, pa smatram svojom dužnošću da vas informišem kako možete pomoći projektu. Većina iznosa je prikupljena, samo vas nedostajete.
Takođe, nedavno je u okviru projekta „Hyde Park Library“ objavljena knjiga „The new autocracy“, gde se detaljno analizira savremena ruska politička mašinerija. Knjigu preporučuje Jekaterina Šulman, koja je učestvovala u njenom stvaranju. Pronašao se aktivista koji je odlučio da se bavi prevodom knjige, iako mi se čini pomalo čudnom ideja da se sa engleskog na ruski prevodi knjiga o Rusiji, koju su uglavnom napisali Rusi. Bilo kako bilo, on okuplja tim istomišljenika kako bi ovaj posao obavili kolektivno.
I za kraj. Počela sam da radim na prevodu knjige Dejvida Fridmana „Mehanika slobode“ – najfundamentalnijeg dela o doktrini anarho-kapitalizma. Nažalost, tempo je prilično nizak, jer se vreme za rad na projektu odvaja po principu ostatka. Mislim da se to može promeniti. U najskorije vreme napraviću na sajtu odeljak gde ću objavljivati tekst na engleskom po poglavljima, i kako prevod bude napredovao, dodavaću i prevedeni deo. Svako ko želi moći će da uzme bilo koji još neprevedeni fragment, pošalje mi prevod, ja ću ga urediti i dodati na sajt. Takođe, mnogo će mi pomoći vaše donacije: praksa je pokazala da radim sa znatno većim entuzijazmom kada vidim da ste spremni da platite ono što uradim.
Knjiga će se prevoditi prema tekstu drugog izdanja, objavljenog 1986. godine, sa dopunama objavljenim 2014. godine, koje još uvek nisu stekle široku slavu.
