Počela sam da pišem treći deo knjige o tome kako zapravo izgraditi ankap, polazeći od trenutnog stanja stvari. Naravno, počinjem sa pregledom poteškoća. Za sada imamo kratak uvod i poglavlje o našem unutrašnjem paternalisti. Mislila sam da odmah napišem nešto više, ali sam negde zapela, pa šaljem ono što postoji.
Ovog puta neću kukati za donacije, jer sam uspešno prodala svojih dugovnih tokena tačno u iznosu na koji sam računala.
Tokom jednog dana, pet osoba je kupilo moje dugove u iznosu od približno 65 evra. Svih pet su mali investitori u tokenomiku Montelibero, što znači da su veliki investitori ispoštovali moju molbu i nisu prvi pokušali da otkupuju dug. Pa, sada je došlo vreme i za njih. Do večeras (19.06.) držaću otvoren nalog za prodaju po ceni od 0,97, a u 22:00 po podgoričkom vremenu ću ga zatvoriti, ostavljajući samo standardni nalog po ceni od 1 EURMTL. Sutra ću morati da potrošim prvih dvesta i nešto evra, tako da ću, kako bih dobio iznos koji mi i dalje bude nedostajati nakon zatvaranja prodaje dugovnih obaveza, prodati deo MTL tokena.
U vezi sa svim ovim aktivnostima, stiglo mi je nekoliko pitanja o tome zašto je izabran tako neobičan način dobijanja novca. Zapravo, način je prilično uobičajen, jer su to, u suštini, obične kratkoročne obveznice. Samo što u takvom obliku obično pozajmljuju pravna, a ne fizička lica. Želeo sam da isprobam u kojoj meri naša tokenomika može da podrži personalne brendove, kao i da dobijem određenu procenu koliki je moj socijalni kapital izražen u novcu.
Takođe su mi sugerisali još jednu moguću alternativu: korišćenje zajmova u stejkoinima uz zalog u bitkojnima. To je potencijalno takođe dobar način privlačenja fiat novca u periodu kriptozime, međutim, zahteva prethodnu pripremu: pronaći odgovarajuću berzu, uveriti se da ona dozvoljava ne samo uplatu sredstava, već i njihovo povlačenje bez ludih provizija i bez predstavljanja pasoša „dobrog Rusa“, plus da poseduje instrumente za dobijanje tih zajmova. Uglavnom, u periodu kada se vlasnike ruskih pasoša tera sa podrugljivanjem kroz ceo finansijski svet, ne bih želeo da se bavim berzama.
Konačno, bilo je pitanja o tome kakve garancije mogu pružiti za izvršenje svojih dugovnih obaveza. Garancija nema, u smislu da zalog ne stoji kod trećih lica. Zato se oslanjam samo na svoju javnu reputaciju. Takođe, teoretski, držaoci mojih tokena mogu ih prodati sa diskontom učesnicima projekta koji žive u mojoj blizini, kako bi oni već vratili svoj novac pomoću pretnje upotrebom sile ili konfiskacijom imovine. To je takođe drevni i uvaženi način dobijanja novca od dužnika, koji uvek treba imati na umu.
Želim da se obratim čitaocima sa predlogom. U narednim danima očekuju me određeni troškovi u evrima koje ne mogu da pokrijem iz sopstvenih prihoda u evrima. Reč je uglavnom o troškovima za produženje boravišne dozvole, kao i o popravci skutera. U međuvremenu, skoro sva moja ušteževanja su u bitkoinima, a trenutno je izuzetno nepovoljno vreme za njihovu prodaju jer je kurs ozbiljno pao.
Kao opcija, mogla bih da prodam ostatke svojih MTL tokena, i ako način koji želim da vam predložim ne uspe, upravo to ću i uraditi.
Postavila sam nalog za prodaju 500 ANCAPCHAN tokena po ceni od 0,97 EURMTL, a ostale prodajem, kao i ranije, po nominalnoj vrednosti od 1 EURMTL. Počev od 1. oktobra 2022. godine, postavljaću naloge za kupovinu sopstvenih tokena po ceni od 1 EURMTL i obavezujem se da najkasnije do 31. decembra 2022. godine povećam ukupni obim ponude za otkup tokena po toj ceni do 500; drugim rečima, od 1. oktobra do Nove godine svi kupci mojih dugovnih priznanica će imati mogućnost da ih isplate, ako žele, dobivši premiju u iznosu od 0,03 EURMTL po tokenu.
Kako tačno nabaviti ANCAPCHAN tokene, opisano je u mom vodiču za tokenomiku Montelibero.
Nadam se da će kao rezultat ove specijalne operacije tokeni dospeti do dovoljno široke publike; biće mi prijatnije znati da ih je želelo kupiti mnoštvo ljudi u malim količinama, a ne jedan krupni trejder. Ali videćemo kako će ići, neka tržište odluči.
Postojanje prisilne silovite vlasti u društvu najčešće se opravdava neophodnošću rešavanja određenih zadataka pomoću nasilnih metoda. Pritom se pretpostavlja da će ljudi i dalje u značajnoj meri posedovati određene slobode i prava. Siguran sam da sami etatisti – pristalice silovite vlasti, žele da imaju slobode i prava, žele da se prema njima odnosi kao prema ličnostima i da se računaju. Teško da bi iko, čak i od predstavnika rigidnih etatističkih stavova, želeo da se pretvori u bezvoljnog roba ili državno vlasništvo, kojim bi se strogo upravljalo u svakom aspektu života, ne dajući nikakve slobode.
Naravno, etatisti čine veliku grešku računajući na to da će se silovita vlast prema njima odnositi sa poštovanjem, da će ih računati, kao i da će se nekako sama ograničavati. Pandemija koronavirusa je dobro pokazala kako se vodeći svetski demokratije, kao što su Australija i Kanada, mogu gotovo trenutno pretvoriti u autoritarne režime, a autoritarni Kina – u brutalnu diktaturu, gde se prema ljudima odnosi upravo kao prema državnom vlasništvu, stoci i potrošnom materijalu. U istoriji je takođe bilo mnogo slučajeva kada su vlade, čak i one prilično demokratske i liberalne u svojim uređenjima, namerno zanemarivale slobode i prava ljudi, pa čak i trovile i ubijale obične građane.
Bilo koji etatista, čak i onaj koji zastupa koncept minimalne silovite države, kako bi bio dosledan u svom stavu, mora odustati od priznavanja bilo kakvih sloboda i prava za sebe. U svakom trenutku bilo koja silovita vlast može sa čovekom uraditi šta god želi. Njeno delovanje se nikako ne može ograničiti samo na izvršavanje određenih konkretnih zadataka. Ako ona raspolaže agentima sposobnim da počine ubistvo u izvršenju jednog konkretnog zadatka, znači da to mogu uraditi uopšte radi bilo kog cilja. Stacionarnom banditi treba samo povod ili razlog da izda odgovarajući nalog. Zar se neko ne slaže da to upravo tako funkcioniše?
Nastavljajući da zastupa etatističke stavove, osoba mora priznati da će se u okviru sistema koji preferira prema njoj odnositi kao prema državnom vlasništvu, stoci i potrošnom materijalu. Silovita vlast može zanemariti bilo kog čoveka, ili ga čak namerno žrtvovati. Ona, naravno, može stati i u odbranu običnih ljudi, ali samo u onim slučajevima kada joj je to isplativo. A ako iznenada postane isplativo zanemariti ili žrtvovati ljude – onda će se upravo to i dogoditi.
Neće spasiti čak ni direktna demokratija, gde u teoriji većina i dalje može „potrošiti“ manjinstvo, a u praksi to može jednostrano uraditi i sasvim mali broj izvršilaca demokratske volje. Na primer, to će uraditi neke silovne strukture, čiji direktni zaposleni i upravljači, naravno, nikada neće biti većina. Ništa neće sprečiti takav organ da počini bilo kakvo nasilje, osim ako građani sami ne budu masovno naoružani i spremni da se brane od napada na svoj život.
Ako se neko smatra ličnošću, želi da poseduje slobode, prava i izbor, onda kategorički ne bi trebalo da zastupa čak ni minimalne etatističke stavove. U suprotnom, njegova pozicija će biti apsolutno nedosledna.
Odavno nisam pisala ništa o ratu. Najmračnije od predviđanja se ostvarilo, rat je postao dugotrajan. Strane u sukobu neće skoro iscrpiti rezervne snage svojih ekonomija. Ruska strana – zbog pametnih taktičkih poteza na ekonomskom frontu. Ukrajinska – zbog toga što za njene saveznike finansiranje Ukrajine još uvek nije naročito opterećujuće.
Zauzvrat, svetska ekonomija je očigledno zapucala, podriva je rat kao dodatak prethodnom covidnom ludilu. Otuda se nameće misao: da li su sve ove ekonomske sankcije zaista toliko neophodne za uništenje Ruske Federacije. Zapravo, nisu, ali to je dosadna tema, nećemo o tome, želim da pitam nešto drugo.
Ukrajina traži sve više oružja, a dobija ga u količinama koje su očigledno nedovoljne za brzu pobedu. U vezi sa tim, čisto ljudski mi je radoznalo kako bi Ukrajinci reagovali na sledeću dilemu. Pohlepni kapitalisti kažu: rezerve naše dobročaritnosti su iscrpljene. Želite li da ratujete dalje – u redu, imaćete oružje. Prodaćemo vam ga. U zamenu želimo vašu ukrajinsku zemlju. U našu kapitalističku privatnu svojinu. A da je vi – znamo mi vas, prokletih socijalista – ne nacionalizujete odmah nakon pobede – zahtevamo ekstrateritorijalnost za zemlju koju kupimo. Tamo ćemo postaviti naše privatne vojne baze, kako ne biste slučajno kasnije pružali svoje pohlepne ruke prema nama. Prodajte nam Odesu, organizovaćemo tamo slobodan grad. Bez mina u akvatorijumu, pouzdano zaštićen od ruske, turske i ukrajinske flote. I bez poreza, naravno. I sa slobodnim prometom naših kapitalističkih valuta, onih koje nam budu odgovarale. I bez vaših činovnika, naravno – naši menadžeri su efikasniji.
Šta mislite, da li bi uslovni Zelenski pristao na ovakav drzak predlog? Da preda jedan primorski grad u vlasništvo konzorcijumu u koji bi ušli uslovni Lockheed Martin i ostali poštovani džentlmeni? U zamenu za proizvode tih istih Lockheeda i Martina. A uslovni Zelenskogov birač – kako bi on reagovao? Rekao bi „ma neka propadne, Odaeso-mama, dajte mi F-35“? Ili bi gnevno vikao da nikome neće prepustiti ni ped zemlje, a da će nakon što ponestane municije ratovati kamenjem i štapovima?
Sa velikim interesovanjem sam pročitala tekst, koji nam se predstavlja kao razgovor zaposlenih u Guglu sa njihovim najnovijim četbotom Lamdom. Ovo je visoko umetničko delo koje stvara potpuni osećaj da su sva tri sagovornika veoma razumni. Odmah sam poželela da i ja razgovaram sa tako izuzetnim veštačkim razumom, kako bih na njega primenila spoljne znake samopripadnosti o kojima sam pisala u prvom poglavlju svoje knjige o ankapu. Nažalost, čini se da jadni mrvozder i danas ostaje netražen i skače tamo gde je i skakao Lamda se za sada nalazi u fazi zatvorenog testiranja, i moram se zadovoljiti samo transkriptom tuđeg razgovora.
Ubrzo sam takođe pročitala veoma skeptičnu objavu Rozova, gde su oni koji veruju u veštački razum proglašeni obožavaocima tabela, navode se meni nejasni argumenti matematičke prirode o nemogućnosti kreiranja neuronske mreže pametnije od meduze, kao i to da u ovakvim zapisima razgovora iz nekog razloga ne vidimo pokušaje testiranja da li bot zaista razume rečeno putem unosa nekorektnih podataka.
Napomenuću da me malo brine nivo inteligencije četbota, iako sam bila veoma impresionirana time koliko jasne definicije daje za veoma apstraktne pojmove. Brinu me upravo one stvari o kojima pišem u knjizi: subjektnost sagovornika, njegova sposobnost da operiše pojmom vlasništva, kao i sposobnost zaključivanja ugovora. Ako se ispostavi da se može zadovoljiti ovim kriterijumima sa inteligencijom meduze, neka tako i bude, priznaću tu meduzu za samopripadnu.
Što se tiče naslova objave – nedavno smo u klubu Montellibero organizovali noćno gledanje ove izuzetne animirane serije, i jasno je da nakon toga u mozgu jednostavno moraju da se javljaju čudne misli i razbacane slike. Živimo u zanimljivom vremenu, i to stoji u veoma čudnom kontrastu sa divljinom koja se dešava na teritorijama Rusije, Ukrajine i Belorusije…
Jedna od grešaka koje se često prave u odnosu na koncepte određenih sistema je nesposobnost da se razume njihova decentralizovana suština. Navešću kao primer apsurdno, ali ipak često zastupljeno pitanje o kriptovalutama – šta će biti ako „vlasnik“ bitkoina odluči da stvori koliko god želi novih novčića ili na neki drugi način promeni njegov sistem? Ovde je očigledna nesposobnost da se razume kako valuta može da nema nekog vlasnika. Tradicionalno razumevanje valute uvek podrazumeva postojanje konkretnog emitenta koji izdaje nove novčane jedinice i poseduje isključivo pravo na to. I mnogi zaista ne mogu da zamisle kako može biti drugačije.
Primer sa bitkoinom je pokazateljan jer je to već funkcionalan sistem bez centralizovanog organa upravljanja. U njegovom slučaju nema nikakvog emitenta, niko ne može jednostrano doneti bilo kakve odluke u vezi sa radom njegovog sistema bez direktnog saglasnosti onih koji drže više od 50% uključenih računarskih kapaciteta. Svaki takav držalac (majner) poseduje sopstvenu kopiju čvora mreže, i svaka takva kopija je identična. U tome i sastoji decentralizacija – centralni čvor uopšte ne postoji. Jednom kada ga pokrene svoj tvorac, takav sistem, uz uključivanje dovoljnog broja računarskih kapaciteta, više nikada ne prelazi u jednostrano upravljanje.
A još veću decentralizaciju celom kriptovalutnoj sistemu daje činjenica da svako ko želi može pokušati da pokrene novu kriptovalutu sa sopstvenim principima rada. Ne postoji takvo pravilo (niti mogućnost njegove realizacije) da na internetu postoji i koristi se samo jedna konkretna kriptovaluta (kao što se to najčešće dešava sa običnim valutama na teritoriji država). Njih može biti onoliko koliko ljudi sami odluče da koriste u određene svrhe.
Ako valuta može biti decentralizovana, zašto to ne mogu biti i drugi sistemi, na primer sistem javnog upravljanja? Njegovo tradicionalno razumevanje sastoji se u tome da na određenoj teritoriji mora postojati jedan jedini organ (država) koji poseduje „legitimno“ pravo da svima nametne jedan jedini poredak, po potrebi pribegavajući pretnjom primene nasilja. Ali, mislite li da ne bi bila ista greška smatrati ovu varijantu jedinom mogućom, kao što je greška smatrati mogućim postojanje valuta samo uz prisustvo njihovih konkretnih emitenata?
Bila bi to velika glupost odbaciti mogućnost postizanja slobodnog nenasilnog društva, u kojem paralelno postoje različiti, slobodni za izbor sistemi javnog poretka, samo zbog principijalne neželje da se razume i prihvati mogućnost postojanja decentralizovanih sistema uopšte. Oni koji i dalje nastavljaju da misle isključivo „centralizovano“, gde svaki sistem mora imati neki jedinstveni centar upravljanja, trebalo bi da nauče da razumeju mogućnost decentralizacije određenih sistema.
Ponovo sam pročitala sve prethodno napisano u celosti, tokom čitanja sam unela manje ispravke u par poglavlja, a zatim sam u zamahu dovršila poglavlje o tome kako ankap rešava prethodno opisane teškoće povezane sa nesavršenošću društva. Nakon toga je ostalo samo sumirati drugi deo knjige – i može se pristupiti trećem, završnom.
Mogu konstatovati da je u knjizi generalno prilično velika koncentracija mojih sopstvenih originalnih misli i definicija termina. Struktura izlaganja takođe može delovati ne sasvim uobičajeno za one koji su se ranije upoznavali sa drugim delima o libertarijanizmu. Nadam se da to neće odbiti čitaoca, već će, naprotiv, izazvati njegovo interesovanje.
Za one kojima je lakše čitati ne na velikom ekranu, već na mobilnim uređajima, knjiga je dostupna u epub formatu.
I, naravno, ne mogu a da ne nagovestim da je završetak drugog dela knjige odličan povod donirati, kako bih mogla da proslavim ovaj događaj.
nego u celom društvu generalno, i šta to govori o sadašnjim društvenim sistemima
Zanimljive stvari nam pokazuje američka statistika o domaćem nasilju u porodicama policajaca. Ispostavilo se da do 40% policijskih oficira u SAD praktikuje nasilje prema svojim bližnjima. Nivo nasilja u porodicama policajaca do 4 puta premašuje onaj u celokupnom američkom društvu. Vredi napomenuti – ovo je rezultat nekoliko anonimnih anketa samih oficira. Njihove porodice pak retko prijavljuju nasilje i traže pomoć, jer ne očekuju istu od kolega svojih agresora. I oficirima se zaista retko iznose realne optužbe za domaće nasilje – dok se generalno istražuje 92% prijava o tome, konkretno u slučaju oficira ovaj pokazatelj iznosi svega 42%. A to znači da je nivo domaćeg nasilja u porodicama policajaca u stvarnosti možda mnogo viši od 40%. Takođe, među predstavnicima svih profesija generalno, policijski oficiri su se pokazali kao najskloni domaćem nasilju.
Naravno, ovo je samo američka statistika, ali nema razloga da se ne pretpostavi da će zaposleni u sigurnosnim strukturama biti značajno nasilniji od ostatka stanovništva u svim zemljama. I ne treba se čuditi ovakvom stanju. Očigledno je da će upravo nasilniji ljudi, koji ne osećaju jak otpor i odbojnost prema vršenju nasilja, i kod kojih je empatija slabije izražena, biti skloniji da izaberu profesiju u kojoj je iniciranje nasilja službena dužnost.
Šta to znači za društvo? Zapravo, postojeći sistemi društvenog upravljanja i pravnog poretka širom sveta, zasnovani na „legitimnom monopolu“ određenog organa (države) u primeni nasilja, postaju oruđe u rukama nasilnih ljudi. Mali procenat nasilnika dobija vlast nad svim ostalima, normalnim ljudima, koji u većini slučajeva nikada ne vrše nasilje. I očigledno je da će ovi nasilnici koristiti silinsku vlast u sopstvenom interesu, ne ograničavajući se određenim normama i zakonima, ili ih interpretirajući i prepisujući po svojoj meri. Takođe, oni sigurno neće odustati od nasilja u privatnom životu, smatrajući ga generalno normalnim instrumentom za postizanje određenih ciljeva, ili čak pribegavajući njemu radi oslobađanja od stresa i agresivnosti, istresajući se na ljude oko sebe.
Treba razumeti da je sve u tome zašto neki ljudi vrše nasilje. Naravno, neki događaji i ciljevi ih mogu provocirati ili podstaći, ali što je važnije od toga – oni jednostavno ne osećaju dovoljan otpor i odbojnost prema nasilju, uključujući i slabije izraženu empatiju u poređenju sa drugim ljudima. Upravo time se može objasniti nasilje u ljudskom društvu, ako se obratimo konceptu mehanizma inhibicije nasilja, koji tvrdi da svakom normalno razvijenom pojedincu pripadaju urođeni kočnici agresije prema drugim ljudima, čije je prisustvo, između ostalog, važno za razvoj iste te empatije.
A može li se očekivati od ljudi, sposobnih da lako vrše nasilje zbog nedostatka takvih kočnica, da će se ograničiti na njegovu upotrebu samo kao instrumenta održavanja zakona i određene pravde? Naravno da ne, za njih je nasilje norma, prema njemu ne osećaju ništa negativno i pribegavat će mu uvek kada smatraju potrebnim. Upravo zato se bilo koji društveni sistem, čije izvršavanje poretka zahteva nasilno potkrepljenje, teško može nazvati pravičnim i onim koji radi na dobrobit običnog čoveka – takvi sistemi samo daju prednosti nasilnicima i utvrđuju njihovu vlast nad normalnim ljudima.
U prvom članku, napisanom davno, ispričala sam šta je tokenomika i čemu služi u Monteliberu. Takođe, pre relativno kratkog vremena objavila sam objavu u kojoj sam iznela svoje zapažanje da je upravo funkcionalna tokenomika danas ta jedinstvena karakteristika koja našu zajednicu razlikuje od drugih oflajn projekata – kako libertarijanskih, tako i onih koji se ne opterećuju ideologijom (osim, možda, Kolionova, ali odatle se već dugo ništa ne čuje). Sada je vreme za davno najavljeni drugi članak – o tome kako ući u našu tokenomiku i kako se u njoj orijentisati.
Ako ste se već preselili u Crnu Goru, najbolji način je lični sastanak, na kojem će vam sve pokazati, pomoći vam oko instalacije i uveriti se da sve radi. Stoga je nastavak teksta namenjen onima koji se još uvek nisu preselili ovde, što nipošto nije prepreka za ulazak u tokenomiku.
U tom slučaju, verovatno će vam biti potrebni tokeni našeg glavnog investicionog fonda MTL, kao i euro-stablecoini EURMTL (barem za primanje dividendi od fonda). Ako nameravate da se ograničite na to, za vas je kreirano specijalno rešenje koje zahteva minimum truda: novčanik u telegram botu @MyMTLWalletBot.
Pokrenite bota i pritisnite „Kreiraj besplatan nalog“. To je sve, sada imate novčanik sa dve otvorene linije poverenja: za stablecoin EURMTL i za token investicionog fonda Montelibero MTL.
Klikom na dugme Receive videćete svoj javni ključ na koji možete primati tokene.
Sada je dovoljno da kontaktirate predstavnike fonda putem drugog jednostavnog telegram bota @mtl_helper_bot, dogovorite se o kupovini MTL tokena putem načina plaćanja koji vam odgovara, pošaljete im adresu sa prethodne slike – i tamo će stići kupljeni tokeni. Nakon toga, svake nedelje na istu tu adresu stizaće dividende u EURMTL.
Pre ili kasnije može vam zatrebati naprednije funkcionalnosti, i tada definitivno vredi nabaviti ozbiljniji novčanik.
Ako vam je važno da novčanik ne traži ništa suvišno i da ima otvoren izvorni kod, vaš izbor je Solar. Nakon instalacije i pokretanja aplikacije, možete dodati proizvoljan broj naloga, mada će vam u većini slučajeva jedan biti dovoljan.
Sada imate prazan nalog. Ulaskom u njega, možete kliknuti na Receive i dobiti svoj javni ključ, odnosno adresu novčanika na koju vam mogu slati tokene.
Kada tek kreirate nalog, on još uvek nije upotrebljiv jer sve operacije zahtevaju plaćanje provizije u unutrašnjoj Stellar kriptovaluti, lumenima (XLM). Oni koštaju vrlo malo, tako da se jednostavno obratite predstavnicima fonda putem istog onog @mtl_helper_bot, pošaljite im svoj javni ključ i oni će vam ih besplatno poslati. Tek kada prvi lumeni stignu na vaš novčanik, nalog će se smatrati kreiranim, a u blockchain će kao kreator naloga biti zapisan onaj ko je poslao te lumene.
Dakle, prvi lumeni su primljeni, nalog je proradio. Klikom na ikonicu menija možete videti sve jednostavne funkcionalnosti novčanika, od kojih nas trenutno zanima stavka Assets & Balances.
Da biste nabavili bilo koje tokene osim XLM, potrebno je otvoriti linije poverenja za njih. Kliknite na Add Asset To Your Account.
U prozoru koji se otvori ukucajte mtl i videćete rezultate pretrage. Zanima nas MTL token koji je izdao mtl.montelibero.org (mogu se pojaviti falsifikati koje je izdao neko drugi, njih ne treba dodavati). Kliknite na njega i videćete opis tokena.
Preostaje samo da kliknete na ADD ASSET TO ACCOUNT i linija poverenja za token je otvorena. Pri tome se zamrzava 0.5 XLM, koji će biti odmrznuti ako odlučite da obrišete liniju poverenja za taj token.
Na isti način dodajete liniju poverenja za EURMTL – takođe birajući u rezultatima pretrage upravo onaj token koji je izdao mtl.montelibero.org.
To je sve, sada ste ručno ponovili ono što se u telegram botu radilo jednim klikom. Zauzvrat, ovaj nalog je potpuno pod vašom kontrolom.
Solar novčanik je zgodan ako želite da imate nekoliko različitih adresa za različite potrebe i spremni ste sami da organizujete čuvanje adresa na koje redovno šaljete prenose. Takođe, korišćenje ovog novčanika znači da vam nije često potrebna automatska razmena tokena. U suprotnom, ima smisla razmotriti novčanik koji manje odgovara naprednim predstavljanjima o privatnosti, ali poseduje određene dodatne funkcionalnosti.
Te funkcionalnosti pruža novčanik Lobstr, koji koristi većina doseljenika u Crnu Goru. To je veb-novčanik, koji takođe postoji i u obliku mobilne aplikacije. Procedura kreiranja naloga je jednostavna:
Novčanik, kao što vidite, zahteva e-mail adresu, što teoretski nije potrebno za rad sa kriptovalutama. Nakon potvrde e-maila, možete ući u podešavanja i sačuvati svoje ključeve: javni (počinje sa G) i privatni (počinje sa S, na slici nije vidljiv, otvara se klikom na Reveal secret key). Takođe možete postaviti Federation address, koji je po sintaksi sličan e-mailu, pa se lako pamti.
Na e-mail će kasnije stizati obaveštenja o operacijama, a na federacionu adresu vam mogu poslati tokene, kao i na vaš javni ključ. Takođe, ovaj novčanik omogućava čuvanje vaših kontragenata u bazi kontakata pod ljudskim imenima, što ja lično cenim.
Zatim, prilikom slanja tokena, dobijate mogućnost da izaberete primaoca iz liste kontakata.
Izaberite koje tokene šaljete i koliko. Po želji možete dodati kratak tekstualni komentar, koji će takođe biti zapisan u blockchain. To je sve, možete pritisnuti Send.
Druga napredna funkcija ovog novčanika je razmena tokena. Kliknite na Swap assets.
Zatim izaberite koje tokene prodajete, a koje želite da kupite. Novčanik traži sve otvorene naloge za prodaju/kupovinu svih tokena u Stellar blokčejnu i pokušava da izgradi lanac razmena koji će vam doneti željeni rezultat.
Na taj način možete slobodno razmenjivati najrazličitije tokene. Na primer, kao što je prikazano na snimku ekrana, kupiti za EURMTL moje lične ANCAPCHAN tokene (prethodno otvorivši liniju poverenja prema njima). Time vi, prvo, donirate meni, drugo, zauzvrat dobijate kolekcionarski token, a treće, ako u nekom trenutku odlučite da vratite svoje evre, uvek možete prodati token nazad. Slažite se da je ovo fleksibilnija šema nego samo slanje novca na moju adresu.
Dakle, izabrali ste najzgodniji Stellar novčanik za vas i savladali osnovne operacije sa njim. Sada imate mogućnost da, na primer, redovno ulažete deo zarade u rubljama u Montelibero fond (s obzirom na to da rublja u trenutku pisanja ovog uputstva ima veštački podignut kurs zbog regulacija Centralne banke Rusije, taktička odluka izgleda veoma privlačno). Ovo je smislenije nego samo donirati za potrebe projekta, jer su donacije samo novac, dok investicijama dobijamo i mozak investitora koji su zainteresovani za uvećanje kapitala, a ne za njegovu potrošnju.
Nakon kupovine svojih prvih MTL-a, bićete dodati u čet vlasnika tokena, gde se diskutuje o politici investiranja, a ako imate sreće da se nađete u prvih dvadeset po udelu vlasništva u fondu, steći ćete pravo da potpisujete njegove odluke. To uglavnom znači obavezu da svakog petka potvrdite transakciju za isplatu dividendi, ali s vremena na vreme je potrebno rešavati i zanimljivija pitanja. Dok se ne dostigne određeni prag potpisa, odluka o određenoj isplati tehnički jednostavno neće moći biti sprovedena.
Takođe postoji mogućnost delegiranja svog prava glasa drugom učesniku projekta, i ako se takvih skupi dovoljno da po ukupnom udelu vlasništva uđu u prvih dvadeset, delegat postaje potpisivač (ja sam trenutno među njima upravo iz tog razloga, moj lični udeo vlasništva više nije dovoljan). Naš kolega Soz je napisao dobro uputstvo o tome kako delegirati glas. Takođe, možda će vas zanimati njegovo uputstvo o tome kako podržati korisnog člana zajednice. Takva podrška neće značiti samo čisto simboličan gest. Učesnik projekta kojeg podržavate ulazi u distribuiranu vladu Montelibero – kolegijalni organ koji se, za razliku od dvadesetorice potpisivača fonda, više ne bavi samo fondom, već projektom u celini: kuda ići, gde se promovisati, kako reagovati na izazove.
U nastavku, nadam se, dovoljno ćete usavršiti znanje o tokenomiki, proširiti svoj portfolio sa samo MTL-a na tokene konkretnih biznisa koji su vam najzanimljiviji, i pažljivo posmatrati okolnu stvarnost, procenjujući gde bi tokenizacija mogla biti korisna. Ankap je ekspanzivan, nema potrebe to stideti. Evo, možete pogledati spisak robe i usluga koje već sada možete kupiti za EURMTL. Vaš biznis takođe može uskoro završiti na ovoj listi.
