Тег: deca

Natalitet kao odraz tragedije zajednica

Bitarh

Etatisti često govore da država pomaže u rešavanju problema tragedije zajednice. Zapravo, naravno, ona ih samo stvara. Najmasovnija od njih, sposobna da dovede do propasti civilizacije, jeste nagli pad nataliteta. Zaista, zašto žena ne bi spavala mnogo noći, menjajući pelene bebi, kada je mnogo zanimljivije otići u klub da se zabavi sa prijateljima i objaviti slike moderne odeće na Insti! A šta će biti u starosti? Potpuno je nebitno — omiljena država je neće ostaviti bez dostojne penzije, a ako se još i pravilno glasa, daće besplatnu negovateljicu.

Ovde se nazire čista tragedija zajednice. Za pojedinačnu ženu, sa stanovišta resursa, isplativije je uopšte ne rađati (ionako će dobiti garantovanu penziju u starosti, ali neće trošiti resurse na vaspitanje dece). Ako tako rade svi stanovnici zemlje, poreski prihodi će pasti zajedno sa brojem stanovnika konkretne zemlje i država će biti primorana da pojača pljačku. Porezi su i ovako sada na istorijskim maksimumima, što znači da će njihovo dalje povećanje sigurno dovesti do pada cele ekonomije, odlaska biznisa kako iz zemlje, tako i „u senku“, a na kraju — do kolapsa države.

Od sebe ću napomenuti da država rešava ovu tragediju zajednice jednostavno: plaća dečije dodatke. Na taj način se povećava natalitet među onima za koje veličina dodatka ima značaj. Tako da, sa stanovišta države, ništa strašno se ne dešava: bezdeca imućni građani plaćaju siromašne i plodne, pravda pobeđuje. Država je čitav konglomerat grupa specijalnih interesa, i svaki izazov koji dođe iz spoljnog sveta, ili čak jednostavno izmišljen, može se iskoristiti kao povod za povećanje veličine države: bilo da je natalitet visok ili nizak, bilo da je imigracija visoka ili niska, bilo da je otopljavanje ili zahlađivanje…

Kako bi ti reagovala?

Danas smo šetali sa sinom, koji ima skoro 4 godine, i nikoga nismo uznemiravali. Sin je stao na putu i počeo da čeprka po ledu. Prošao je dečak od oko 7-10 godina sa roditeljima. Oni su prošli pored nas, ali se dečak odjednom naglo okrenuo, prišao mom sinu i gurnuo ga (ne baš jako – sin je ostao na nogama).

анонимный вопрос

Ne mogu da garantujem da bih u stvarnoj životnoj situaciji reagovala onako kako sada hipotetički smatram ispravnim, jer bi previše toga zavisilo od različitih nebitnih faktora. Koliko bi mi lično taj dečak bio odvratan, koliko su mi roditelji delovali adekvatno, koliko žure i, što je najvažnije, koliko je taj incident bio šokantan za sina.

Što mi je dečak gori, što je ovaj incident bio neprijatniji za sina, što manje žure njegovi roditelji i što deluju razumnije, to je veća verovatnoća da bih situaciju razvijala u pravcu prevencije sličnih gluposti u budućnosti. To jest, skrenula bih im pažnju na tu glupost i zamolila ih da drže dečaka za ruku, pošto se agresivna deca ne šetaju na povocu.

Ako se, pretpostavimo, interakcija planira da bude veoma kratka, onda bih verovatno ograničila na to da napravim strašnu facu i uputim dečaku neki oštar, preteći gest. U idealnom slučaju, dečak bi trebalo brzo da pobegne ili da se trzne i padne na guzv. Zadatak je da agresor bude ponižen bez upotrebe direktne fizičke sile, a nakon toga se može fokusirati na to kako se sin oseća.

Ako je on ogorčen i želeo bi da uzvrati, onda će razgovor biti u duhu „baš smo ga uplašili!“. Ako je više iznenađen i pokušava da razume šta se desilo, onda ćemo razgovarati o tome šta je to bilo (zamisli da te je pas na ulici uplaudao, ne treba ubiti psa, dovoljno je oterati ga). Ako nije pridao mnogo značaja, neka nastavi da se bavi svojim poslovima, dobro je kada čovek ima čvrstu psihu.

Zdravo! Molim te, odgovori, kako se deci može objasniti libertarijanizam? :) Ako može, jednostavni primeri „na prste“ – bilo bi super.

Zadatak je zaista prilično netrivijalan, i evo zašto.

Kapitalizam je društveno uređenje u kojem su dominantni odnosi među ljudima robno-novčani. Anarho-kapitalizam čini granične uslove strožim, ukazujući na to da dominantni robno-novčani odnosi moraju biti i dobrovoljni.

Komunizam je društveno uređenje u kojem su dominantni odnosi među ljudima odnosi darivanja, a mesto novca zauzima reputacija.

Nije teško videti da je porodica komunizam, a anarho-kapitalizma tamo, po pravilu, nema ni trunke. U međuvremenu, zadatak je da se deci u porodici ispričaju vrednosti ankap-a, i da se učini tako da te vrednosti postanu privlačne za njih.

Problem nije čak ni u tome da se samo ispriča, već u tome što se u detinjstvu najbolje usvajaju ona uputstva koja su potkrepljena ličnim primerom i koja su primenljiva na stvarni život ovde i sada.

Treba početi od najosnovnijih stvari.

Vlasina. Ukazuje se da je ovo mamina stvar, ovo tatina, ovo detetova, a ovo su stvari u zajedničkoj vlasini cele porodice (samo nemojte govoriti tu užasnu komunističku reč „zajedničko“)

Razmena. Razmenjivanje vrednosti je prilično uzbudljiva aktivnost za decu, i ovde je važno ne samo usaditi detetu ukus za razmenu, već i objasniti da razmena mora biti isključivo dobrovoljna i da je razmena uvek nejednaka: svako ceni ono što daje manje od onoga što stiče. Tako da, ako je neko nešto zamenio, a zatim se predomislio, druga strana nije dužna da pristane na povratnu razmenu.

Ugovor. Navikavajte, ako ne zapisivati, onda bar jasno izgovoriti uslove razmene, ne stidite se pozivati na stare ugovore i ne smete sami odustati od svoje reči.

Sud. Ako se ne uspe postići dogovor sa detetom, potražite nekoga ko će vas presuditi, tako da i dete pristane na sudstvo. Neka se navikne da brani svoj stav pred nezavisnim licem, a zatim da izvršava presudu.

Novac. Što ranije dete dobije svoj novac, to bolje. Ne stidite se angažovati ga za bilo koji posao koji želite da od njega dobijete. Ali ako on odbije posao, ne smete ga primoravati na njega. Neka se navikne da izgovori frazu „a šta ja imam od toga?“

Reputacija. Izbegavajte da izazivate stid kod deteta, mnogo je važnije da mu stavite do znanja da njegova reputacija u određenoj oblasti izgleda loše i da mu se sada u tom smislu ne veruje, ali da mu se ovde može potpuno verovati.

Kompenzacija troškova. Ponovo, umesto da ga stidite, predložite mu da razmisli kako bi mogao da nadoknadi štetu. Korisno je pregovarati, ne pristajući na prvu ponudu. Ako ste i sami na neki način prevarili njegovo poverenje, takođe slobodno predložite kompenzaciju, i neka on razmisli da li će prihvatiti ponuđeno.

Samoodbrana. Svako ima pravo na samoodbranu. Ovde ćete možda morati da budete u konfliktu sa drugim odraslima koji zastupaju stav da dete principijelno nema pravo da se bori, već da može maksimalno samo da se požali odraslima. Nemojte se ustručavati da organizujete punopravni sudski postupak nakon ovakvih incidenata, naravno, na dobrovoljnoj osnovi. Ako pritom sud odluči da je vaše dete ipak nanelo nekome nezakonitu štetu, moraćete se postarati da on isplati kompenzaciju.

Uopšte, pokušajte što pre da počnete da se ponašate prema detetu kao prema ravnopravnom subjektu. Možda mu nedostaje znanja ili veština, ali to ga ne lišava prava. Znanje i veštine su nešto što se stiče kroz vreme.

Ne baš najbolji primer ugovora: pružena usluga nije definisana i nema uslova za raskid. Ali i takav ugovor je mnogo bolji od njegovog odsustva.

A kako će uz ankap biti sa prodajom heroina deci? Zabraniti neće moći. Ja kako razumem, institut reputacije. Kreten prodaje deci heroin, biće sve manje ljudi koji će mu se obraćati, i na kraju će morati da promeni trgovinsku politiku ili da se zatvori. Da li dobro razumem?

anonimno pitanje

Sve je još zanimljivije. Ne samo da zabrana neće uspeti, već neće uspeti ni primena institucije reputacije.

Sudite sami: imate dva biznisa, oba donose novac, ali oni koji saznaju da imate jedan biznis, odbijaju da posluju sa vama u vašem drugom biznisu, iz nekih svojih etičkih razloga. Na primer, imate veganski restoran i stejk-haus, i veganski ljudi vas su počeli manje ceniti, optužujući vas za dvostruku moralku. Mesožderima je generalno svejedno šta tamo prodajete veganima. Šta radite? Jednostavno skrivate postojanje vašeg stejk-hausa i ostajete pred celim društvom respektabilni vlasnik veganskog restorana. A stejk-hausom upravlja „Zic-predsednik Funt i Co“.

Isto je i sa prodajom droge deci i odraslima. Ako jedan biznis ometa drugi, on se jednostavno odvaja kako vas ne bi povezivali sa njim. Štaviše, ako se ispostavi da roditelji zabranjuju deci da kupuju vaš heroin od svog džepnog novca, uvek možete preći na šemu sa „zakladama“ (skrivanjem robe), koja odlično funkcioniše danas u uslovima totalne državne zabrane prometa psihoaktivnih supstanci.

Drugim rečima: metoda biča ne funkcioniše, koliko god je pokušavali da je optimizujete.

Ne možemo detaljno predvideti kakva će biti struktura ponude i potražnje na slobodnom tržištu, ali ako određena roba, uprkos svim svojim pozitivnim kvalitetima, ima gomilu različitih neprijatnih nuspojava, tada se pojavljuje potražnja za istom tom stvari, samo bez nuspojava. Čim se potrebna supstanca bude mogla dobiti po uporedivoj ceni, stara će morati da ode sa tržišta. Mislim da heroin na kraju čeka upravo takva sudbina, i nakon toga više neće biti važno da li se ono što će ga zameniti prodaje deci ili odraslima – to će biti nešto jednako društveno prihvatljivo kao, na primer, sladoled.

Ali, da bi tržišne sile uspešno radile u željenom pravcu, ne treba im smetati različitim nesmislenim zabranama. Jer trenutno u oblasti psihoaktivnih supstanci nelegalna nije samo prodaja, već i istraživanja.

I na kraju, želim još da napomenem da će se, uz potpunu deregulaciju industrije, problem širenja štetnih navika među ranjivim kategorijama stanovništva, čak i bez značajnih inovacija, biti potpuno zanemarljiv. Savetujem da pogledate iskustvo Portugalije u vezi sa dekriminalizacijom droge. Ona je imala brojne povoljne posledice, ali i naglo, što traje i do danas, smanjenje narkomanije među adolescentima. Dakle, cenim vašu brigu o deci, ali, zaista, u ovom slučaju nema razloga za brigu.

dekriminalizacija sladoleda

Pisala si da, u slučaju da je dete izloženo porodičnom nasilju, treća osoba može samo da objasni tom detetu njegova prava. Ali zar takvo postupanje prema deci nije agresija? Zašto u ovom slučaju postupci roditelja/staratelja nisu kršenje NAP-a?

anonimno pitanje

Ja pisala, da stranac može bezbedno koristiti sredstva iz bogatog arsenala metoda mirnog rešavanja nesporazuma, ali da primena nasilja ili pretnje nasiljem ide na sopstveni rizik. Ako vidite tuču, pre nego što u nju intervenišete, bilo bi prikladno se raspitati da li je u pitanju privatna tuča. Slično tome, kada vidite nasilje nad detetom, prikladno je pitati dete da li mu je potrebna pomoć. Ako nemate mogućnost ili želju da razjasnite ovaj važan trenutak, posledice mogu biti nepredvidive.

Da, staratelj vrši nasilje nad detetom i time krši princip neagresije prema njemu. Ali, pokazivanjem agresije prema staratelju deteta bez pristanka deteta, vi time takođe kršite princip neagresije prema detetu. I upravo će dete biti prvo koje će biti pitano nakon ovog incidenta ko mu je nanelo štetu. A vi se sasvim možete ispostaviti kao taj koji je nanio štetu.

Vaša svedočanstva o tome koliko je nasilje prema detetu veliko moraju biti veoma ubedljiva da bi arbitra, čiju jurisdikciju priznajete i vi i staratelj deteta, u situaciji u kojoj dete ne pokazuje želju da promeni staratelja, ipak presudila da starateljska prava ipak prelaze sa trenutnog staratelja na drugog ko ih želi preuzeti.

Kako će se u slučaju ankap-a realizovati zaštita dece od nasilja roditelja, a posebno od psihološkog nasilja?

anonimno pitanje

Princip samopripadnosti znači da svaki čovek pripada samom sebi. Dete je pak osoba koja, zbog konačne brzine razvoja ljudskog organizma, još uvek ne biva percipirana od strane drugih ljudi kao potpuno pravosposobna. Stoga, iako poseduje sebe, on zapravo ne raspolaže sobom u punoj meri – pravo raspodavanja detetom je delimično uzurpirano od strane nekog odraslog (potpuno pravosposobne osobe), uz saglasnost drugih odraslih.

I tako se dešava situacija u kojoj način na koji taj odrasli vrši to uzurpirano pravo prestane da odgovara detetu. Nije važno da li je reč o direktnom fizičkom nasilju, psihološkom nasilju (kakvo god ponašanje odrasle osobe bilo nazvano tako), ili se samo nisu poklopili ukusi. Važno je da dete u bilo kom trenutku može kako da deklarisuje svoju punu pravosposobnost, tako i da delegira bilo kom drugom odraslom pravo delimičnog raspodavanja sobom, odnosno da ponudi stupanje u ulogu staratelja – ako, naravno, uspe da se dogovori sa kandidatom za staratelja. U tom slučaju, sve je jednostavno. Onaj odrasli koji je, prema mišljenju deteta, nepošteno izvršavao svoje dužnosti staratelja, gubi odgovarajuća prava, i sada ga ništa ne štiti u slučaju nasilja nad detetom.

Ali šta učiniti ako dete ne insistira na oduzimanju starateljskih prava od odrasle osobe (previše je malo, previše je zastrašeno, ili, što je najverovatnije, mu situacija generalno odgovara), ali sa tačke gledišta strane odrasle osobe, starateljske dužnosti od staratelja nisu zadovoljavajuće izvršavane? Sve što strana osoba može ne kaznivši uraditi jeste da iznese svoje mišljenje o ovom pitanju, podeli to mišljenje sa drugim odraslima, pokuša da razjasni detetu njegova prava – u suštini, da primeni čitav bogati instrumentarij koji je čovečanstvo steklo za mirno rešavanje nesporazuma.

Ako on iz nekog razloga smatra takve mere nedovoljnim, on, naravno, može odlučiti da upotrebi nasilje, i time pretvoriti konflikt u rat, ali on, kao potpuno pravosposobna osoba, mora biti svestan da je u potpunosti odgovoran za posledice te odluke, i da one mogu biti drugačije od onoga što je očekivao.

Kako postupati sa starosnom cenzurom u medijima/internetu i šok-kontentom? Maloletni konjići mogu naići na rasparčavanje i po mišljenju mnogih ljudi to može traumatizovati njihovu psihu.

anonimno pitanje

Onaj ko pruža uslugu smeštaja sadržaja ima puno pravo da na njega nameće ograničenja. Onaj ko pruža uslugu konzumiranja sadržaja takođe ima puno pravo da ograniči taj isti sadržaj. Dakle, ako dete koristi kompjuter, telefon ili televizor svog staratelja, taj staratelj može ograničavati sadržaj u meri svojih predstava o tome šta je prikladno. Ako dete pronađe sopstvene načine da samostalno dobija informacije, ima puno pravo da ih iskoristi. Na primer, otići će iza garaža, a tamo se ljudi tuku (jebu, špraju, šta god da je u pitanju). Privatni šok-sadržaj, ako ne želiš – ne gledaj.

šok-sadržaj