Тег: LPR

Apologija agorizma

Često se može pročitati da agorizam ne samo da ne pomaže u ukidanju države, već i direktno šteti libertarijanskom pokretu. Glavni argument protiv agorizma svodi se na to da crno tržište ni na koji način ne doprinosi nestanku države. Naprotiv, smanjujući udeo legalno zaposlenih, rastuće crno tržište povećava poresko opterećenje belog tržišta, kao i broj i strogoću raznih provera. Na taj način se konkurentnost državne ekonomije smanjuje, ljudi siromaše, a siromašni su skloni socijalističkim stavovima. Dakle, upravo poštovanje zakona i civilizovano političko delovanje omogućavaju postepeni napredak ka slobodi, dok svako bunovništvo samo daje državi povode za stezanje šrankova.

Svim onima koji se duboko interesuju za ovo pitanje, preporučila bih da pročitaju „Novi libertarijanski manifest“ Konkina, kao i diskusiju Konkina i Rotbarda o ovom manifestu. Pa, radi simetrije, vredi pogledati i „Ka novoj slobodi“ Rotbarda, koja predstavlja manifest Libertarijanske partije SAD – iako je poslednje delo već znatno obimnije od prva dva.

Obe strane su u svojoj diskusiji, održanoj početkom osamdesetih godina prošlog veka, iznosile različite zanimljive argumente. Međutim, od tada je prošlo skoro četrdeset godina i možemo videti šta se promenilo u SAD.

Libertarijanska partija nastavlja polako da povećava svoju elektoralnu podršku, dobila je skoro 5% glasova birača na predsedničkim izborima 2016. godine i ostvarila je nekoliko malih elektoralnih pobeda. Međutim, trend pretvaranja SAD u socijalističku državu nije prekinut, odvija se neverovatna monetarna emisija i povećanje državnog duga, proširuju se ovlašćenja službi bezbednosti – generalno, država širom napreduje.

Agoristi su u međuvremenu izumeli bitcoin, nesmetano deluju u darknetu, štampaju oružje na 3D štampačima i usvajaju biohacking. Na spoju sa panarhistsima pokreću Bitnation.

I, na kraju, postoji fenomen Nju Hempšira, gde su agoristi i pristalice političkih metoda udružili svoje snage, iako se nisu previše trudili oko koordinacije akcija. Politički aktivisti se tamo aktivno biraju u zakonodavne organe i bave se deregulacijom. A agoristi organizuju akcije direktne akcije kroz demonstrativno kršenje idiotskih zakona – i to takođe pokreće društvene kampanje za njihovo ukidanje. I upravo su istovremene akcije na dva fronta dovele do toga da Nju Hempšir postane najslobodnija od svih pedeset država.

Slična taktika se primenjuje kod gruzijske partije Girči. S jedne strane, to je politička partija, učestvuje na izborima i naizgled je legalni politički subjekt. A sa druge strane – to je banda besramnih agorista koja je direktno u svom centralnom officesu otvoreno uzgajala marihuanu, a zatim javno prodavala džointove na trgu u prisustvu policije. To je dovelo do toga da je marihuana u Gruziji legalizovana. Sada su organizovali bordel u svom centralnom officesu – sve ide ka tome da će uskoro u zemlji biti legalizovan i rad sa seksom. Na taj način vidimo da koordinisane akcije političara i agorista daju još delotvorniji rezultat nego da su radili odvojeno.

U međuvremenu, agorizam sam po sebi polako delegitimizuje državu i povećava udeo ljudi koji su nekako izmakli njenom kratkovidnom oku. A politički proces sam po sebi doprinosi tome da sve šire mase upoznaju reč „libertarijanstvo“. I jedno i drugo je veoma korisno, ali se ne može porediti po efektu sa zajedničkom primenom ova dva recepta – agorizma i minarhizma. A nismo još skoro ni videli primenu ideja panarhizma, sa njihovim funkcionalnim ugovornim jurisdikcijama. Sumnjam da bi napad na tri fronta odjednom bio još efikasniji.

U Rusiji su pozicije Libertarijanske partije protekle godine prilično značajno ojačale. Voleo bih da i agoristi ne zaostaju, inače će biti kao u Ukrajini, a voleo bih da bude kao u Gruziji. Ruska Libertarijanska partija ima svog Rotbarda – to je Mihail Svetov. Ostalo je samo pronaći svog Konkina.

tata svetskog agorizma

Novi prevod!

Predstavljamo vam prevod članka Reinera Eichbergera i Bruna Freja „Funkcionalne preklapajuće i konkurentne jurisdikcije (FOCJ). Razvoj ideje modernog federalizma“.

U članku se razmatra model mekog, evolucionog prelaska ka libertarijanskom društvu kroz funkcionalnu panarhiju. Model je razvijen za stvarnu realizaciju političkim putem (stoga nije radikalan i u skladu je sa zahtevima zakona o političkim partijama). On može postati dobra osnova za obnovu programa Libertarijanske partije Rusije, jer je veoma dobro prilagođen upravo takvim heterogenim političkim strukturama kao što je Ruska Federacija. Iako je značajan deo članka posvećen predlozima za reformu Evropske unije, u posebnim poglavlju se razmatraju specifičnosti implementacije FOCJ u zemljama u razvoju.

Prevod: Kreadon
Urednik: Ankap-tjan
Opšta koordinacija: Bitarh

11 godina LPR-a

Danas Libertarijanska partija Rusije slavi svoje jedanaestogodišnjice. Solidno doba, solidna dostignuća, solidne perspektive.

U svojih jedanaest godina, partija se pretvorila u neku vrstu nespretnog adolescenta koji brzo raste, postepeno uči da komunicira sa drugima kao ravnopravan, ali od mnogih još uvek nije shvatana kao samostalan politički subjekt.

Partija se stvara odozdo, zbog čega nije toliko izložena problemu diktata vođa. Obrana strana toga je, i još dugo će biti, ekstremna ograničenost u resursima. To omogućava razvijanje najefikasnijih praksi koje daju maksimalan efekat uz minimalne troškove.

Volela bih da poželim svima koji su članovi LPR-a, i svima koji joj simpatišu, da nastave da povećavaju efikasnost partije kao instrumenta borbe protiv etatizma. A onima koji ne veruju da politička partija uopšte može biti instrument za borbu protiv etatizma, poželela bih da smire svoju nadmenost i da partiju posmatraju kao zajednicu libertarijanaca sa kojima je sasvim moguće voditi dijalog i nuditi im neke dodatne alate, čak i ako oni, po vašem mišljenju, troše nesrazmerno velike napore na neku nepotrebnu glupost. Vama je nepotrebna, a oni misle drugačije. Samovlasništvo, subjektivna teorija vrednosti, upravo sve to.

U Novosibirsku postoji ćelija LPR-a. Imam utisak da si ranije imala zajedničke interesovanja sa njima, a onda si se malo distancirala.

Objašnjenje „da se mišljenje tjan ne bi mešalo sa zvaničnim stavom partije“ mi nije baš jasno. Tjan je tjan, partija je partija, ko je šta tu mešao? Možeš li da mi pojasniš, kao budali, u čemu je razlog?

John Griffith (odgovor plaćen u iznosu od 0.0025 BTC)

Već sam jednom odgovorila malo o svom razumevanju unutrašnje kuhinje LPR-a. Prema svom dizajnu, partija je organizacija koja se bavi organizovanjem političke borbe za mesta u organima vlasti. Oni koji dolaze u partiju isključivo zbog svojih libertarijanskih stavova osećaju se u njoj pomalo nelagodno, njima cela ta politička borba može čak delovati kao prilična glupost. To stvara potpuno nepotrebne trenja unutar partije.

Ipak, nijedna partija organizovana odozdo ne može dostići uspeh bez brojnih pristalica koji će u pozadini uplaćivati novac za njen rad. Pri čemu ne toliko kroz direktne donacije, koliko kroz kupovinu atributa ili karata za javna predavanja. Ali njihova glavna задача je da služe kao agenti za promociju libertarijanske ideologije u društvu.

Svi ti ljudi, udaljeni od političke borbe, ipak žele da znaju da predstavljaju snažnu i brojnu zajednicu. Partija, s druge strane, ne može i ne treba da organizuje zabavne programe za njih, to nije njen zadatak. Odavde prirodno proizilazi zahtev za pojavljivanje mnoštva različitih libertarijanskih asocijacija: strelačkih, kriptovalutnih, edukativnih – pa čak i običnih malih društava bez neke specijalizacije, koja, na primer, neizbežno nastaju među publikom nekog blogera.

Partija, pak, mora nekako da definiše da li je neko društvo deo partijske strukture ili je autonomno. A ako je autonomno, u kojoj meri partija može sebi da dozvoli da se sa njim povezuje. Jer upravo kroz takve asocijacije državi je veoma zgodno da razvodni libertarijansku agendu. Juče je neki Enteo razvaljivao izložbe, danas se naziva libertarijancem, sutra ljudi, čuvši za libertarijance, misle da su svi oni takvi odmocci kao Enteo.

Odavde proizlazi sva ta partijska budnost u vezi sa tim koliko određeni lider javnog mnjenja, koji sebe naziva libertarijancem, zaslužuje taj naziv, i ako je neko nešto rekao, na primer, o idejama jednog od istaknutih partijskih ideologa, da li to smatrati još uvek intelektualnom diskusijom ili već unutarpartijskim raskolom. Ne sudite ovim ljudima strogo, očuvanje jedinstvene koordinisane partijske pozicije po ključnim pitanjima je zaista važan zadatak za političku borbu.

Ali istovremeno, što bogatija i raznovrsnija bude libertarijanska zajednica, to će biti teže uslovnom Enteu da privuče pažnju na sebe. Decentralizacija spasava od preuzimanja kontrole otprilike isto kao što spasava blokčejn od izvršavanja prevarantskih transakcija. I u ovom slučaju više neće postojati velika potreba za jednim centralizovanim validatorom javno iznetih stavova, kao što je partija, i za njom će ostati samo čisto političko delovanje. A dokle god je to moguće, bolje je da stojim po strani, jer se moji stavovi u velikoj meri ne poklapaju sa partijskim programom, pa zašto naprezati dobre ljude i insistirati na zvaničnom statusu projekta? Konfederalni princip interakcije u našem slučaju je upravo ono što treba.

Distancirala se…

Kako se prelazak na ankap može ostvariti političkim metodama?

Objašnjava Bitarh

Ljudi često pitaju kako se može izgraditi libertarijansko društvo, doći na vlast kroz izbore. Neću se detaljno zadržavati na tome može li uopšte libertarijanska partija doći na vlast kroz izbore, jer je to najslabija tačka cele ideje.

Koje opcije izgradnje libertarijanskog društva može izabrati donosilac odluka? Mihail Svetov ih često pominje u svojim predavanjima, pa ću pokušati da ih objasnim razumljivim jezikom i navedem svoje komentare.

1) Federalizacija. Mihail stalno hvali SAD i Švajcarsku zbog njihovog modela uređenja zemlje, podsećajući da je RF takođe de jure federacija (ali ne i faktički — zbog kršenja ustavom od strane prve ličnosti države). U ovom slučaju bi bilo moguće testirati različite modele libertarijanizma u različitim regionima i prenositi najbolje prakse iz jednog u drugi. Prednost ovog pristupa je u tome što će se, u slučaju greške, posledice ograničiti na jedan region, a ne proširiti na celu zemlju.

2) Homstejd (homestead). Ideja je pozajmljena iz istorije naseljavanja SAD, kada su doseljenici iz Evrope zauzimali neiskorišćene zemlje, a potom je vlada priznavala njihovo pravo vlasništva nad tim parcelama. Svetov predlaže da se na taj način rasporede nenaseljene teritorije Sibira i Dalekog istoka, dajući doseljenicima pravo autonomije, kao da kolonizuju Mars (odnosno, mogućnost eksperimentisanja sa različitim libertarijanskim modelima). Uspešne prakse iz ovih regiona bi se kasnije mogle postepeno prenositi na glavni deo zemlje. Ipak, sudeći po komentarima na ovu ideju, ljudi nisu previše željni selidbi u regione sa tako surovom klimom i potpunim odsustvom infrastrukture.

3) Minarhijizam. Sprovođen je postepeni prelazak ka ankapu kroz postepeno smanjenje funkcija države u celoj zemlji odjednom (kao da je RF unitarna država, što de fakto jeste sada). Svetov misli upravo na taj put kada sebe naziva „prisiljenim minarhijistom“. Ovde se odmah postavlja pitanje održivosti minarhijizma kao takvog, koji dodatno biva pojačan centralizacijom vlasti. Neka jedna neuspešna reforma lako može izazvati bes naroda i okončati boravak donosioca odluka na vlasti, što će potom dugo stvarati negativnu sliku cele libertarijanske ideje u očima običnih ljudi.

Lično bih predložio drugu opciju — federalizaciju zemlje (samo poštujte trenutni Ustav RF, u njemu to već postoji) i kreiranje konkurentskih ekstrateritorijalnih ugovornih jurisdikcija u okviru regiona koji su odobrili eksperiment na referendumu. Kako se model bude doterivao i kako se budu uklanjale „skrivene opasnosti“, moglo bi se proširiti geografski, postepeno čineći celu Rusiju libertarijanskom.

Od sebe želim da dodam na poslednji pasus, da je ekstrateritorijalna jurisdikcija upravo ekstrateritorijalna da ne bi bila ograničena nekom uskom listom regiona. Danas u svetu postoji jedna ekstrateritorijalna jurisdikcija – jurisdikcija Sjedinjenih Američkih Država. Ovom državi je svejedno na čijoj se teritoriji nalazi njihov građanin, oni nastavljaju da vrše svoju jurisdikciju nad njim. Ali ona, naravno, nije ugovorna.

Zašto među tvojim pristalicama ima toliko anime fanova?

anonimno pitanje

Iskreno govoreći, ni meni sama to nije potpuno jasno.

Jednostavno, anime je žanr koji je maksimalno udaljen od bilo kakvih konzervativnih vrednosti. Izgleda da slobodni ljudi teže onim pravcima u umetnosti koji se kod njih povezuju sa slobodom. Pre trideset godina više su težili Holivudu, a sada se od njegovog bogatstva ideja izdvaja samo ideja diversiteta, pa samim tim i moda za njim opada.

A pored toga, naravno, utiče i opšta infantilizacija čovečanstva, povezana sa tim što ljudi žive duže, bogatije i bezbrižnije, pa mogu sebi da priušte da ne izlaze potpuno iz detinjstva sve do starečke demencije. Sve je bolje nego da se sa pet godina pretvoriš u mrzovoljne male starce.

Bitcoin-chan

Evo, sada osećam čistu, neiskvarenu dečju radost: u trećem mesecu postojanja kanala, konačno je stigao prvi donat. Evo ga, pogledajte, kako je divno!

Zdravo! Šta misliš o feminismu? A šta ako sam feministkinja i podržavam libertarijanske ideje? Da li će me primiti u libertarijansku partiju? I koliko će mi biti prijatno tamo (čula sam da mnogi kod vas ne vole feministkinje)?

anonimno pitanje

Zdravo!

Odgovor na ovo pitanje je sastavljen u bliskoj saradnji sa prijateljicom feministkinjom)))

Prema feminizmu imam pozitivan stav, iako se ne svrstavam u taj pokret. Ja sam za jednakost. Deliti ili ne deliti bilo koje vrednosti i ideje je lična stvar svakog pojedinca, i nemam ništa protiv dokle god se ne krši princip neagresije.
Probleme koje feminizam pokreće mnogi u partiji posmatraju kao privatan slučaj problema agresivnog nasilja, ne videći vrednost izdvajanja tih problema u posebnu klasu. Dakle, u principu, sasvim je moguće istovremeno deliti feminističke i libertarijanske ideje.

Koliko će se feministkinji biti prijatno u LPR? Sigurno neće biti usamljeno, jer u partiji ima feministkinja, a što se tiče prijatnosti, ne bih mogao da kažem, to je prilično subjektivan pojam. U partiji ima onih kojima bukvalno vri od nelibertarijanskih feministkinja, ali ih ima veoma malo.

Zašto u libertarijanskoj partiji ima tako malo libertarijanizma i sve je centralizovano?

anonimno pitanje

Dobila sam čitav niz pitanja slične tematik, i izabrala sam najmanje oštru formulaciju koja omogućava da odgovorim suštinski.

Principijelni dokumentarni opis libertarijanske partije, kao i bilo koje druge političke partije u Rusiji, propisuje zakon RF o političkim partijama. Partija je preduzela četiri pokušaja državne registracije, svaki put unoseći izmene u statut radi usklađivanja sa zahtevima Ministarstva pravde. Na kraju, iz Ministarstva su dali do znanja da bez signala iz administracije predsednika neće biti nikakve registracije, i na kongresu 2017. godine doneta je odluka da se završi sa ovom profanacijom dok se vetar ne promeni.

Ali je ostao statut: statut vertikalne strukture od regionalnih odeljenja, koja su podređena federalnom komitetu, sa kongresom koji saziva federalni komitet u skladu sa normama predstavljanja koje usvaja federalni komitet, i sa federalnim komitetom koji bira kongres. Svaka ruska partija, kreirana odozgo, zahvaljujući takvoj kompoziciji zadržava potpunu upravljivost sve dok se ne odluči da je razgrabi – nakon čega se magično pojavljuju alternativni kongresi, komiteti i sve ostalo, i partija ili biva preuzeta ili nestaje.

LPR je pak kreirana odozdo. To ne znači da se u okviru istog tog statuta ona iznenada ispostavi sposobnom za smislenu delatnost. To znači da vrednosti zajedničkog delovanja radi širenja libertarijanskog programa ispostavljaju se ljudima važnijim od bilo kakvih formalnih odluka donetih bez njihovog učešća ili protiv njihove volje. Zato uspeh partije u celini ispostavlja se sve većim što joj članovi partije manje pažnje posvećuju formalnoj strani partijskog rada, i, shodno tome, što je niža čuvena upravljivost.

Ovde bi bilo prikladno pitati zašto se uopšte nazivati partijom, a ne libertarijanskim pokretom, ili nečim sličnim. Koja je razlika? Tako se istorijski сложиło da takva entitet ima takvo ime. Dokle god su troškovi očuvanja imena i statutnih dokumenata niži od troškova njihove promene, sve će ostati kako jeste, samo nemojte mešati kartu i teritoriju. Vi ćete još pitati zašto lik po imenu LPR-tyan ne prenosi zvanični stav partije!

Dakle, glavno je – obezbediti snažan pokret, uključivati nove ljude među pristalice i primoravati strance da bez zastajkivanja izgovaraju reč „libertarijanstvo“, a bilo da će odlazak u streljanu ili kuglanje biti dokumentovano kao sastanak rukovodstva regionalne sekcije, potpuno je nebitno.

logo LPR (inače, u statutu je opisan drugi logo, ali koga briga!)

Da, za svaki slučaj: donacije LPR-tanj se ne računaju kao partijski prilog.

Ja sam kun. U partiji sam već više od 6 meseci, a tjan još uvek nema. Kako zaromantisati tjanočku libertarijanku?

anonimno pitanje

Osećam tvoj bol, brate!

Najteže u tome da romantičariš devojku libertarianku jeste to što je uopšte tako pronaći. Ako već imaš takvu na umu, onda je devadeset procenata zadatka završeno. Dalje samo treba da proučiš njena potrošačka interesovanja i razumeš, kojim troškovima ćeš uspeti da ih zadovoljiš… ne.
Naravno, opisivati takve stvari jezikom ekonomije bilo bi neispravno.

Mogu pretpostaviti da će, ako je devojka libertarianka, ona ceniti koliko se tvoja libertarijanska retorika poklapa sa tvojim stvarnim delima. Kako poštuješ ugovore. Kako poštuješ samo-posedovanje – posebno, naravno, njeno samo-posedovanje. Koliko si ekonomski samostalan. Koliko si spreman da prihvatiš njenu kulturnu agendu.

Mnogo će pomoći prisustvo zajedničkih interesovanja, a ako ih još uvek nema, onda sposobnost da svoje dobro predstaviš ili da se iskreno uključiš u njena. Ništa ne približava libertariance kao zajedničko postizanje složenih i zanimljivih ciljeva.

Ali, najverovatnije nećeš u razumnom roku i u razumnoj blizini pronaći gotovu libertarijansku devojku, pa ćeš morati da indoktrinišeš onu koja ti padne na put. Da bi povećao verovatnoću uspeha, obraćaj pažnju na one koji su skloni da koriste logičku argumentaciju u raspravama, vole da čitaju duge tekstove i ne emituju previše aktivno ka spoljnom svetu da im svi u životu nešto duguju.

Kako u svemu tome može pomoći članstvo u partiji? Pa, osim ako vaše odeljenje ne organizuje timbildinge. Uključivanje devojke u njih olakšava indoktrinaciju, ali povećava verovatnoću da će ona naći zanimljivijeg libertarianca, i da će tržište odlučiti u fer konkurenciji.

Romantičario i ne pušta

Zašto uopšte ulaziti u LPR?

anonimno pitanje

Ovo pitanje mi postavljaju prilično često, i obično sa podtekstom „pa, ubedi me da se pridružim!“ Evo, na primer, Mihail Svetov u svom intervju odgovara na ovo pitanje.

Dobar pokušaj, ali ne. Hajde da ne mešamo pojmove.

Jako želim da postanete moj pristalica. Dobićete mnoštvo preporuka o tome šta vredi pročitati o libertarijanizmu, o ekonomskoj, etičkoj i pravnoj teoriji. Moći ćete da o tome predmetno diskutujete sa drugima u četovima, na sastancima i debatama. Dobićete preporuke i drugu pomoć pri izradi dozvole za oružje. Pomoći ćemo vam u slučaju konflikata sa državnim represivnim aparatom. Sami ćete moći da se pridružite mnoštvu zanimljivih aktivnosti, ili da uključite druge u neku aktivnost. Oko mene je mnoštvo zanimljivih stvari, i upravo u vama, mojim pristalicama, leži moja snaga i ponos.

Ali stupanje u samu partiju znači redovan rad na besplatnoj osnovi. Ovde je malo biti libertarijanac, malo je želje da se prosvetljuju drugi u libertarijanskom duhu, malo je želje da se podrži partija – morate imati dovoljno vremena, snage i talenta da to radite redovno, i to u stalnoj interakciji sa drugim ljudima koji imaju svoja saznanja o tome šta i kako treba raditi. Ako ste se zapalili za ideju da se pridružite partiji, ubedili ste me da vas primim, a nakon šest meseci ste izgoreli i sada vas ne možete izvući čak ni na sastanak regionalnog odeljenja – onda ste uzalud stupili. Sada ću morati da trošim snagu da vas prebacim u pristalice, gde ste od samog početka imali svoje mesto – inače će vaša pasivnost narušiti rad demokratskih mehanizama, nek su oni prokleti.

Dakle, nije meni dužnost da vas ubeđujem da uđete u partiju. Već ćete vi morati da ubedite mene da niste samo libertarijanac, već da i razumete u šta se uvlačite.

Ako želite, postati pristalica partije je kao započeti romans, a stupiti u partiju je kao osnovati porodicu. Osetite razliku.

LPR-tjan iz 2011. godine