Тег: Libertarianism

Kako libertarijanstvo gleda na kloniranje ljudi?

Kloniranje ljudi je odavno poznat prirodni fenomen, sa posledicama sa kojima se većina nas susretala, ne iskusući pritom nikakve preterane poteškoće. Klonovi su, zbog svojih karakteristika, voljeni u beletristici – toliko da uvođenje klona u radnju postaje znak određene banalnosti. Klonirani ljudi se aktivno koriste u psihološkim i drugim medicinskim istraživanjima, kada je potrebno isključiti uticaj genetskih razlika i fokusirati se na faktore okruženja. Uopšte, to što postoje klonovi ljudi je jednako uobičajena stvar kao i postojanje albinoza. Šta mnogo, monozigotni blizanci, zar mi jednojjajčane blizance nismo videli?

Krajem prošlog veka razvijene biotehnologije omogućile su kloniranje već odraslih organizama. Teorijski ništa ne sprečava da se na taj način kloniraju i ljudi. Po čemu će se klonovi dobijeni od odraslih ljudi razlikovati od klonova dobijenih u fazi deobe zigote? Samo po tome što će imati različitu starost. Drugim rečima, socijalne posledice će biti znatno manje nego kod prirodnih blizanaca – njih je barem moguće pomešati, iako će, recimo, otisci prstiju već biti različiti, a različito starosne blizance je mnogo teže pomešati.

Kakav je smisao kloniranja celog odraslog čoveka? Praktično nula. Običnu decu je mnogo lakše i jeftinije napraviti. Ono što zaista može doneti korist jeste kloniranje tkiva. Organ izrastao iz samog sebe mnogo će se bolje prihvatiti prilikom transplantacije.

O strašilima

Religijske odmah odbacujem, jer besprizorične fantazije mogu biti apsolutno proizvoljne, sve se ne može analizirati. 

Ljude će klonirati, uzgajati, a onda seći na organe. Pa, ljudi, to je isto kao tvrditi da će se automobili sklapati, a onda rastavljati na delove. Uzgoj manje diferencirane ćelijske kulture je mnogo lakši i jeftiniji.

Bogataši će kopirati svoju svest u svoje klonove. Do tehnologija kopiranja svesti još uvek smo dalje nego do pilotiranog leta do granica Sunčevog sistema. Let barem možemo isplanirati sa postojećim tehnologijama, a za prenos svesti nema čak ni pristupa. Kada se pojave takve tehnologije, može se desiti da klonovi tu uopšte neće biti potrebni, i da su ljudi uopšte savladali procedure podmlađivanja.

Više puta su me pitali kako će se fundamentalna nauka razvijati bez države. Pa, evo, kloniranje je upravo primer kako država direktno zabranjuje nauku, tako da bi se bez države ona bar razvijala, dok se sada u nizu oblasti obeleženih crvenim zastavicama primorana da napreduje čudnim, bočnim stazama.

Klonovi su među nama!

Koje filmove treba preporučiti prijateljima nakon improvizovane predavanja o korisnosti libertarijanizma?

…I pravda za sve

Zadatak improvizovane lekcije o koristi libertarijanstva jeste da promeni ugao gledanja čoveka. Nakon toga, on može gledati bilo koji film iznova, ili od nule, gde god se bilo kakav odnos između vlasti i pojedinca dotiče – i videti sve u novom svetlu.

Nažalost, ne znam neke filmove koji bi dovoljno uverljivo pružili predstavu o društvu u ankapu. To se mora veoma promišljeno tražiti, da li postoji nešto zanimljivo o bezdržavnom periodu na Divljem zapadu, ili o zlatnoj groznici na Alaski, da li su možda nestašni Japanci nacrtali neki anime o ankapu koji je uverljiviji od Cowboya Bebopa, i slično.

Dešava se da libertijanci pokušavaju da preporuče nešto poučno, o tome kako je država gadna i kako je nekome u konkretnom slučaju posebno neprijatno ugazila u žulj. Ne znam, ja nisam prevelika ljubiteljka baš direktne propagande, meni je zanimljivije da navijam za Trgovačku federaciju u njenoj potpuno opravdanoj težnji ka secesiji iz Galaktičke republike, nego da slušam patetične monologe iz adaptacije „Izvora“ (iako je Gary Cooper, naravno, zgodan!), a generalno je prijatnije primećivati razne sitnice usput, nego biti direktno napadana, jer bi to pre izazvalo odbijanje.

Da li je abortus zakonit sa tačke gledišta libertarijanizma?

Tema abortusa je predmet vrelih debata koje povremeno izbijaju unutar libertarijanske zajednice, pri čemu imam osećaj da uzrok tome nije oštrina problema, već to što je to pogodan skolastički trenažer koji omogućava razmatranje fenomena sa najrazličitijih pozicija, a da se pritom i dalje smatra libertarijancem.

Argumenti za abortuse

  1. Prema principu samovlasništva, žena ima pravo vlasništva nad svojim telom, zajedno sa embrionom koji se tamo pojavio, bez obzira na to da li se to dogodilo prvobitno po njenoj volji ili protiv nje. Embrion se pritom posmatra kao deo ženskog tela, koji ne poseduje nikakav pravni subjektivitet. Pri tome se, međutim, mogu uzeti u obzir interesi oca ili drugih lica: ako su od trenutka začeća snabdevali ženu resursima uz obećanje da će iznesti dete, a ona uradi abortus, onda su oni sada u pravu da je obavežu da isplati dogovorenu ugovornu kaznu.
  2. Čak i ako se embrion smatra osobom i priznaje mu se pravni subjektivitet, njegovo nalaziti unutar materice je opravdano samo uz dozvolu majke, u suprotnom on mora po prvom zahtevu napustiti organizam, inače je žena u pravu da ga silom ukloni iz organizma. Kao što se ne može ne videti, ovde se diskusija podiže na apstraktniji nivo, gde se odnos između žene i ploda u njenoj materici tumači kao odnos dva nezavisna subjekta, što se može smatrati određenom kazuitikom.

    3. Argumenti protiv abortusa

    1. Ako je u zajednici sa slobodnim izlazom, čija pravila žena prihvata činjenicom svog boravka u njoj u trenutku začeća, abortus zabranjen, tada će činjenica abortusa biti kršenje ugovora sa njene strane, i stoga moraju biti primenjene dogovorene sankcije. Pravni subjektivitet embriona je pri tome potpuno nebitan. Ova pozicija je, međutim, ranjiva pred izjavom žene o svom pravu da slobodno napusti zajednicu, i tek nakon toga uradi abortus, zbog čega se u debatama ne pominje često.
    2. Činom začeća roditelji vrše nasilje nad detetom jer, prvo, bez pitanja menjaju njegovo stanje iz nepostojanja u postojanje, a drugo, silom ga uvode u stanje bespomoćnosti. To za njih nosi obavezu da nadoknade štetu nanetu detetu, odnosno da obezbede nesmetan porođaj, a zatim da ga snabdevaju resursima sve dok ne stekne sposobnost da postoji samostalno. Ovaj stav je ranjiv pred tezom da, ako je promena stanja iz nepostojanja u postojanje nasilje, onda bi povratna promena stanja u nepostojanje bila sasvim adekvatna nadoknada; takođe, ako je začeće nasilje, onda je dužnost svakog odgovornog građanina da spreči takvo nasilje, odnosno sam čin nezaštićenog seksa već bi trebalo da se smatra pokušajem začeća i da se kažnjava po celoj strogoći zakona prema onima koji krše princip neagresije. Nije teško pogoditi da bi zajednica koja dosledno praktikuje ovakav pristup opstala tačno jednu generaciju.

      3. Pokušaj pomirenja strana

      Ako smatrate da su abortusi agresivno nasilje nad prenatalnim decom, onda biste verovatno želeli da deca ne samo da se rode, već i da rastu u ljubavi i nežnosti. Ali nije teško pogoditi da, ako je žena želela da uradi abortus, a zaustavio ju je samo strah od vaših strogih sankcija, nije izvesno da će gajiti topla osećanja prema detetu, a kamoli da neće postojati iskušenje da primeni različite načine da izgladni plod ili ubije bebu tako da uzroci smrti izgledaju prirodno. Zato bi sa vaše strane bilo veoma etički da nesrećnoj ženi, spremnoj da se reši neorođenog deteta, ponudite novčanu pomoć i svoju garanciju da ćete preuzeti dete na staranje odmah nakon rođenja, u zamenu za čvrsto obećanje da će izroditi dete i poroditi ga. Na taj način ne samo da ćete sprečiti ono što smatrate zločinom, već ćete detetu obezbediti zaista voljenu i odgovornu porodicu.

      Ako ćete pak izabrati da ostanete na poziciji da je vaš posao da zahtevate kaznu za zločine, a ne da ih sprečavate, budite spremni na to da će mnogi to smatrati nepoštenim ponašanjem, jer ako znate da je bespomoćno prenatalno dete umrlo, iako bi ga mrvica vašeg truda mogla spasiti, onda prema principu estopele ne možete zahtevati kažnjavanje druge osobe koja je takođe dopustila tu smrt, iako bi mrvica njenog truda mogla spasiti dete.

      Вы не взяли ребёнка в опёку, как вы могли!

Koliko je etički libertarijancu koristiti welfare?

S jedne strane, on vraća opljačkano na tržište, oslabljujući agresora i provocirajući krizu/default socijalnih programa. S druge strane, zar to nije samo etičko, lepo opravdanje da se prilepi uz budžetsku dojku?

Mešč Enok

Zapravo, već ste u samom pitanju naveli glavne teze „za“ i „protiv“ 😉 Meni je preostalo samo da malo razradim razmišljanja.

Zadatak libertarijanaca u politici (u onoj meri u kojoj libertarijancima uopšte ima smisla postavljati političke zadatke) je da približe kolaps državnog sistema redistribucije, a korišćenje bilo kakvih državnih olakšica i davanja svakako doprinosi tom cilju.

U kojim slučajevima takvo ponašanje za libertarijanca nije opravdano? U onim kada dobijanje nekog dobra od države nanosi direktnu štetu konkretnim ljudima, i ta šteta ne bi bila nanesena da libertarijanac nije tražio to dobro. Na primer, libertarijanac se obraća odeljenju socijalne zaštite sa zahtevom da mu se dodeli stan umesto onog u katastrofalnom stanju; grad nema slobodnih stanova, ali gradonačelnik iz populističkih razloga pritiska investitora, i ovaj dodeljuje stan.

Dakle, opšti etički princip je ovakav: uzeti ono što je država već odlučila da da i za šta je već oduzela resurse od ljudi je halal; tražiti od države da oduzme od drugog privatnog lica i da dâ tebi je haram.

Može li libertarijanac, ne kršeći svoje principe, da se zalaže za povećanje socijalnih izdataka budžeta? Čini se čudno, ali može. Ako se u datom trenutku ne rešava pitanje ukupnog obima oduzimanja od ljudi, već pitanje raspodele oduzetog, onda je sasvim prikladno lobirati za povećanje socijalnih troškova po cenu smanjenja troškova za vojsku, policiju, službe bezbednosti, održavanje državne aparature i „nacionalnu ekonomiju“.

Ali, naravno, veoma je važno da je libertarijanac spreman da, već prilikom prve prilike, sa olakšanjem odgurne tu budžetsku dojku od sebe i ukinu je u potpunosti. Ako, kada trenutak dođe, on počne da se koleba i traži izgovore, to znači da zapravo nije bio libertarijanac sve to vreme. Na kraju krajeva, uverenja se ipak proveravaju delima, a ne retorikom.

Zašto ne prodavati libertarijanstvo kroz ideju odsustva državne regulacije, naročito kada postoji primer cveta preduzetništva 1998-1999. godine, kada su biznis ostavili na cedilu i pustili ga da se razvija?

анонимный вопрос

Ovo pitanje je očigledno inspirisano mojim postom „kome i kako prodavati libertarijanstvo?„, i predstavlja poziv da se tema dalje razvije.

Ali sam primer ste izabrali ne baš najbolje. Godina 1998-1999. nije donela neku svesnu deregulaciju, već je država jednostavno proglasila defolt po svojim kreditnim obavezama, što je dovelo do toga da je prilično dugo prestala da uzima kredite. Investitori, nemajući više tako primamljivu opciju kao što je ulaganje u državne hartije od vrednosti, počeli su aktivnije da ulažu u realni sektor. Pogotovo zato što je finansijska kriza naglo smanjila vrednost imovine, a pad rublje – cenu radne snage. Ukratko, u potpunoj skladu sa austrijskom teorijom ekonomskog ciklusa, oporavak nakon sloma se odvija brzo ako se ne mešamo u proces, što se i radilo, ali ne zato što je vlada bila tako mudra, već zato što je bila zbunjena i nije znala šta da radi.

Dakle, primer koji ste predložili je više o tome kako nemešanje države u ekonomiju tokom krize veoma povoljno utiče na ekonomiju. Čak i za ilustraciju toga da nemešanje države u ekonomiju generalno povoljno utiče na nju u bilo kom trenutku, potrebni su dodatni primeri, a još bolje – logičke izvedene zaključke. Iako ljudi, naravno, vole istoriju upravo zato što je to skup poučnih priča za svaki životni slučaj, tako da se ne ustručavajte da navodite istorijske primere ako vidite da su traženi kod publike. Time ništa nećete dokazati, ali ideologiju možete sasvim uspešno prodati.

Ipak, 1998. se ljudima više povezuje sa nečim takvim, a ne sa oslobođenjem biznisa…

Libertarijanski priručnik

Danas su me u četu zamolili da zakačim (pin) objavu sa listom raznih korisnih linkova, i, naravno, to je dovelo do diskusije o mogućim realizacijama nekog libertarijanskog priručnika, gde bi neko ko tek počinje da se upoznaje sa temom mogao da klikne i odmah dobije određenu predstavu o predmetu, a zatim da ga produbljuje u bilo kom pravcu koji mu se učini zanimljiv.

I tako mi je postalo zanimljivo u kom obliku bi vam takav priručnik mogao delovati najpogodnije.

Либертарианский справочник. В какой форме вы бы предпочли им пользоваться?
  • Add your answer
Results

Предполагается, что справочник содержит ответы на популярные вопросы, сгруппированные по темам, ссылки на литературу, сгруппированные по темам и степени сложности, ссылки на либертарианские ресурсы, где публикуются новые материалы или ведётся обсуждение.

Zašto su ruski „libertarijanci“ u svojoj većini uskogledne maloljetnice koje žive u mašti, ne projektujući svoje stavove na moderne realnosti?

papa

U mnogim aspektima živimo u prostoru ostvarenih utopija.
Prvo ljudi nešto sanjaju, a drugi to smatraju nevjerovatnim, smešnim i neostvarivim, a onda se ne stignu osvestiti, a to već cveta i miriše punim kapacitetom.

I to se ne odnosi samo na nauku i tehniku, već i na sferu ljudskih odnosa. Dakle, samouvereno i argumentovano tvrditi određene obrasce ponašanja kao nešto što je neizbežno – to je sasvim funkcionalan metod promene postojećeg.

Ali kako ljudi odrastaju, oni preuzimaju i razvijaju sve više heuristika za život u stvarnom svetu, koji sasvim opravdano ulaze u konflikt sa ranije formiranom slikom sna. U bilo kom trenutku čovek može da pukne i proglasi se realistom, i da ga od sada sve te veze snovi uopšte ne zanimaju. Dakle, uskogrudost pomaže da se san sačuva duže, ili, barem, da se ima manje troškova za njegovo očuvanje.

Znam samo jedan delotvoran način da se kod starijih ljudi sačuva vera u ideale. Potrebno je pokazivati im koliko je već pređenog na tom putu, pokazivati im da ne idu sami, pokazivati najbliže perspektive koje je sasvim realno ostvariti, i pokazivati da su dalekosežne perspektive, zapravo, sasvim dostižne. Sami san neće doneti rezultate, i dalje će morati ići malim koracima.

A što se tiče starih libertarijanaca, u našem ruskom društvu oni jednostavno još nisu izrasli.

Izvinite, ispalo je pomalo patetično. Ali ništa, ponekad se to može sebi priuštiti.

Uskogrudna mladost – drevni fenomen

Kako i kome prodavati libertarijanstvo?

Libertarijanstvo se može prodavati svima, ali naravno, na različite načine.

Najjednostavnije i najočiglednije je prodavati ga onima koji su već spremni da ga kupe, samo to još uvek ne znaju. To jest, jednostavno objašnjavati već spremnim spontanim libertarijancima da su oni libertarijanci, i zašto njihova pogled na svet nije nešto užasno ili egoistično, i da ne treba da se stide toga; ukratko, čoveče, nisi loš, već si gej, i to zvuči ponosno. U principu, time se i bavim. Čekam pitanje, odgovaram na njega. Zatim drugi, čuvši slično pitanje, pozivaju se na moje gotove odgovore, ili čak mogu samo reći: „pogledaj kod Ankap-tjan, sigurno je bilo nešto o tome“. Iako, ako razvijemo metaforu o tržištu, kod mene to nije prodaja kao takva, već više postprodajska podrška.

Najvažnije što treba preneti takvim kupcima jeste njihova korist od toga da sebe definišu kao otvorene libertarijance. Nekome će biti relevantno da dobije jasne predstave o teoriji, i time sistematizuje svoje razumevanje sveta, koje će kasnije sam primeniti na bilo koje životne situacije. Nekome je važnije da se oseća u krugu srodnih duša. Nekome su osećanja premala i on je usmeren na zajedničko delovanje. Pričati o prednostima proizvoda pažljivom, zainteresovanom klijentu je lako i prijatno, dovoljno je imati sigurno znanje o proizvodu.

Teže je prodavati libertarijanstvo onima koji generalno imaju aktivan životni stav, osećaj pravde i sopstvenog dostojanstva, ali im njihova teorijska pozadina konfliktuje sa libertarijanstvom. Upravo takvima na početku dobro prolazi materijal poput uslovnih svetskih predavanja i kratkih edukativnih videa, kao i drugi prosvetiteljski video snimci. Dalje počinju konkretna pitanja, kod kojih se može ući u bilo kakvo detaljno objašnjavanje. Nije sigurno da ćete uspeti da prodate svoj proizvod, ali ostavićete utisak kod klijenta da je proizvod generalno dobar, i da su sami libertarijanci pristojni ljudi sa kojima se sasvim može sarađivati. Tako se postepeno u našu orbitu uključuju i socijaldemokrate, socijalni liberali, anarho-komunisti, razni rodni aktivisti, ekolozi i još mnogo ko.

Nemoguće je u potpunosti prodati libertarijanstvo onima koji su korisnici trenutnog režima, koji to shvataju, otvoreno priznaju i odobravaju taj poredak stvari. Ja sam, recimo, služio na podmornici, sada sam sa 35 godina u penziji, a vi želite da me lišite i novca i svesti o sopstvenoj moralnoj nadmoći, idite u pičku materinu. Takvima se mogu samo postepeno ubacivati pojedinačne teze u oblastima koje ne konfliktuju sa njihovom platformom. Na primer, pomenuti podmornik može savršeno da usvoji libertarijanski pristup oružju.

I potpuno je uzaludno sada prodavati libertarijanstvo onima koji će pod bilo kojim režimom odobravati status kvo iz razloga „da ne bi bilo nevolje“, „nismo živeli bogato, ne treba ni da počinjemo“ i tako dalje. Dok je na prvom kanalu Kiseljev, oni su gluvi na naše argumente, a kada mi završimo tamo, zauzeće našu stranu samo zato što je nadređenima bolje. Maksimum koji se trenutno može uraditi povodom njih je da im se pojavljujemo pred očima, da sijamo negde na ivici svesti. Kako bi, kada reforme počnu, Praskovija Ilijinisna setila da je nešto čula o nama, pa već sama objašnjavala Pelageji Kuzminjni: ne boj se, to nisu boljevici, to su libertarijanci, oni su mirni, oni su za to da se semenkom može trgovati bez patenata. A ona bi odgovarala: ah, libertarijanci! Meni je, staroj, zvučalo kao „proletarijci“. Pa, ako su libertarijanci, onda u redu.

to nisu penzioneri, to su ponosni preduzetnici

Da li ideja ograničavanja prava glasa protivreči libertarijanizmu?

Ako građanin može dobiti pravo glasa plaćanjem dobrovoljnih poreza, a u slučaju nemogućnosti ili nevolje da glasa – jednostavno ne plaćajući poreze (državne takse itd. ne računaju se).

Ovde sve zavisi od toga koja se tačno pitanja rešavaju glasanjem.

Ako je to lokalni referendum koji rešava pitanje zabrane prodaje alkohola u okviru opštine tokom noćnih sati, onda je potpuno nebitno da li građanin plaća poreze dobrovoljno ili prisilno – u svakom slučaju, sprovođenje odluke takvog referenduma biće u suprotnosti sa libertarijanskim principima. Ovo se još više odnosi na očiglednije slučajeve, kada se, na primer, bira deputat koji će imati ovlašćenja da donosi proizvoljne regulative.

Ako se, na primer, glasanjem stanovnika kondominijuma odlučuje da li će se deci za Ivanjdan (Ivana Kupala) za proslavu izdvojiti samo dečije igralište, ili neka se polivaju vodom gde god žele, onda je ovde potpuno nebitno, ako živite u tom dvorištu, da li na vreme plaćate komunalne usluge ili ne, ograničavanje vašeg prava glasa po tom principu bilo bi neopravdano, jer se ne radi o raspodeli novca, već o privremenoj promeni pravila korišćenja zajedničkog resursa.

Ali, naravno, u svim slučajevima kada se glasanje odnosi na raspodelu nekog novca koji se prikuplja u zajedničku kasu, uzimanje u obzir glasova samo onih koji su u tu kasu uplatili novac je potpuno prirodna taktika za libertarijance.

Postoji, međutim, još jedan nijans. Na primer, jedna inicijativna grupa je prikupila novac i glasala da se za taj novac postavi spomenik Stalinu u privatnom parku, iznajmivši od vlasnika parka prostor za to. A druga inicijativna grupa je prikupila novac i glasanjem odlučila da ogradi spomenik Stalinu bodljikavom žicom, postavivši na uglove ograde dekorativne mitraljeze, i takođe iznajmila teritoriju od vlasnika parka za ovu instalaciju. Ako je prva inicijativna grupa želela da izazove konflikt u društvu, postigla je svoj cilj. Ali ako su želeli da mirno i tiho položite cveće prijatelju svih dece, onda je imalo smisla interesovati se i za mišljenje onih koji ne doprinose za spomenik, ali imaju svoje mišljenje. Ili će oni biti blagovoljno ravnodušni, i tada zašto ne postaviti, ili će biti aktivno protiv, i tada treba tri puta razmisliti.

privatna inicijativa

A kako je libertarianizam u pogledu seksa?

Kao što je poznato, ekonomska teorija ne daje kvantitativne predviđanja, stoga nećemo nagađati koliko ćete tačno dana ne moći da hodate, radije ćemo zaista razmisliti o tome kako izgleda libertarijanstvo u pogledu seksa.

Seks između pravnih subjekata

Ovde je dozvoljeno bilo šta, pod uslovom poštovanja dobrovoljnosti. Posebno ću naglasiti da se dobrovoljna saglasnost može opozvati u bilo kom trenutku. Ako je ugovorom za to predviđena ugovorna kazna – to znači da se ugovorna kazna isplaćuje. Postkoitalna nesuglasnost je pravni nonsens, sa takvim zahtevima bilo koji razuman sud će vas uputiti dalje. Zahtev za ugovornu kaznu zbog neadekvatnog kvaliteta usluga je dozvoljiv ako je takva mogućnost unapred dogovorena.

Ako je jedan od subjekata bio vezan ugovorom sa trećim licem, i seks krši taj ugovor, onda drugi subjekat, koji nije sklopio ugovor, nije strana u konfliktu i ne može biti pozvan na odgovornost. Dakle, prestanite da čupate dlake zbog podmukle ljubavnice i fokusirajte se na razvod sa mužem.

Postojanje odnosa subordinacije između subjekata po podrazumevanim uslovima nije prepreka za seks. Dakle, ako šef odeljenja unapređuje svog seksualnog partnera, ili, obrnuto, odbija da predloži bonus zbog odbijanja seksa, to je problem vlasnika preduzeća.

Seks između lica bez pravne sposobnosti

Sami učesnici čina u pravnom smislu ostaju van toga, baš kao što je neosuđiv pas koji je bez pitanja oplodio nečiju ženku dok su vlasnici okrenuli leđa. Svi mogući prigovori u vezi sa prekršajem rešavaju staratelji. Pri tome, sam činjenica da jedan od staratelja ne odobrava ono što se desilo, a drugi nema ništa protiv, nema značaja. Opravdani prigovori mogu se pojaviti samo u slučaju da je to neodobravanje bilo unapred poznato, i da je staratelj druge strane podsticao starateljstvo na te radnje. U suprotnom, prigovori naknadno imaju manje smisla nego postkoitalna nesuglasnost jednog od učesnika čina.

Seks pravnog subjekta i lica bez pravne sposobnosti

Ovde važi jednostavna kombinacija razmatranja iz prethodna dva odeljka. Dozvoljeno je sve što se vrši uz uzajamni pristanak, opravdan prigovor može nastati samo u slučaju da je strana koja ima pravnu sposobnost unapred bila upoznata sa nesuglasom staratelja druge strane u vezi sa seksom sa licem pod starateljstvom.

Seks sa licem koje je nesposobno za poslovne radnje

A ovde važi čvrsta pretpostavka neslaganja. Ako saglasnost nije izražena u jasnom obliku (na primer, devojka je mrtvo pijan i spava), to znači da je nema.

Ne smaraj ni o čemu, mače!