Predavanja Aleksandra Kotova i Alekseja Nefedova

Uraljanski libertarijanski lektorij

Ove subote (27.02.21) u Jekaterinburg dolaze čak 2 predavača. Početak događaja je u 13.00. Adresa: ul. Rozy Lyuksemburg, 12. Ulaz je slobodan. Neophodna je prethodna registracija na TimePad. Dođite i dovedite prijatelje, biće zanimljivo! Naši gosti:

● Aleksandar Kotov, grad Perm. Autor bloga Crypto-Libertarian, posvećenog libertarijanizmu, kripto-anarhizmu i metodama kolektivnog donošenja odluka.
● Aleksej Nefedov, grad Novosibirsk. Popularizator kriptovaluta, bitcoin maksimalista. Nije programer, pa stoga ovo pitanje posmatra sa ekonomskih i socio-političkih pozicija.

Program lektorija:

  1. Bitcoin i teorija novca (Nefedov). Ne postoji ništa praktičnije od dobre teorije. Da li vam je potreban bitcoin i, ako jeste, tačno u koju svrhu? Da biste odgovorili na ova pitanja, važno je razumeti zašto je dizajniran baš tako, šta je zapravo novac, koje vrste novca postoje i čemu služe.
  2. Bitcoin, prvi praktični koraci (Nefedov). Savladaćete najjednostavnije alate za nabavku, prenos i čuvanje bitcoina, i razumećete kuda dalje možete istraživati. Ako na kartici imate malo rubalja, nakon predavanja ćete imati sopstvene bitcoine.
  3. Tehnološka rešenja društvenih problema (Kotov). Digitalne telekomunikacije i društvene mreže određuju kakvo će naše društvo biti. Državna regulacija i centralizacija u rukama korporacija daju ogromnu moć nad umovima, omogućavajući sprovođenje cenzure i kontrolu finansijskih operacija. Standardni pravni mehanizmi zaštite od ovoga prestaju da funkcionišu. Na pomoć mogu doći tehnološka rešenja. Na predavanju će biti rečeno kakve su perspektive ovakvog pristupa i šta sprečava njegovo uvođenje. Teorija će biti praćena primerima iz sveta kriptovaluta. U praksi će biti demonstrirana upotreba hardverskog novčanika Trezor.

Srećan dan Lightning pizze!

Mnogi znaju za Bitcoin Pizza Day, koji se slavi 22. maja, u čast prve kupovine robe za bitkoin, kada je 18. maja 2010. godine jedan lik iz Floride po imenu Laslo Hanic uputio poziv, rekavši da želi picu i plaća 10000 bitkoina; čekao je četiri dana, i tek tada je pronašao nekoga ko će mu u zamenu za bitkoine kupiti baš tu picu.

A 24. februara slavi se Lightning Pizza Day. 24. februara 2018. godine isti taj Laslo Hanic ponovo je kupio picu koristeći tek tada pokrenutu lightning mrežu – protokol drugog sloja iznad bitkoin blokčejna. Ovog puta cena dve pice iznosila je svega 649000 satoshija, odnosno 0,00649 bitkoina. Po današnjim cenama to je približno 330 dolara. Takođe, kupovinu je obavio znatno brže, nije morao dugo da čeka prodavca.

Za osam godina ćerka je prilično odrasla

Tehničke detalje je opisao na resursu za lightning programere, i iz teksta se vidi koliko je to tada bila nezrela tehnologija. Sada je korišćenje lightning-a i dalje daleko od jednostavnosti, ali je ipak napredak značajan.

Kako sam ja sve to saznala? Na Telegramu postoji praktičan kustodijalni lightning novčanik @lntxbot, opremljen brojnim spoljnim servisima. Konkretno, tamo se možete pretplatiti na slanje plaćenih reklamnih oglasa. Pošaljete botu komandu /sats4ads on 15 – i s vremena na vreme ćete od bota primati poruke sa veoma kratkim reklamama i dugmetom „claim“. Klikom na dugme dobijate nagradu u iznosu od 15 milisatoshija po karakteru (to je veoma malo, ali možete eksperimentisati sa cenom – možete primati skuplje oglase, ali u manjem broju). I tako, danas je stigla obaveštenje u kojem su me čestitali za praznik, ispričali mi celu ovu priču i ponudili cashback u satoshijima za svaku kupljenu picu. Nažalost, ponuda nije važila za Rusku Federaciju, tako da bot nije baš najbolji sa targetiranjem reklama.

Zauzvrat, danas sam dobila još jednu ponudu za reklamno postavljanje. I, pošto je takav dan, tražila sam plaćanje putem lightning-a, 10000 satoshija – tačno sto miliona puta manje nego što je pica koštala u maju 2010. godine.

Zato sa zadovoljstvom objavljujem oglas za predavanje o kriptovalutama, koje će se održati predstojećeg subote u Jekaterinburgu. Nadam se da među mojim čitaocima ima stanovnika ovog grada koji još uvek nisu informisani i da reklamni budžet predavača nije propao uzalud. Povucite i svoje poznanike na predavanje, ako im naravno želite dobro, jer ovladavanje upotrebom bitkoina je definitivno dobro. U suprotnom, ne bi pokušavali da nas zbog toga kažnjavaju i oporezuju.

A sam oglas ide u sledećoj objavi, kako bih ga nekako odvojila od ove razvučene preambule.

Čarter gradovi neće pomoći u postizanju slobodnog društva

Voluntarist

Ne tako nedavno u libertarijanskoj zajednici počeli su aktivno da diskutuju o projektu „Prospera“ – charterskom gradu na teritoriji Hondurasa. Takođe, ideja charterskih gradova uopšte je prilično popularna među libertarijancima, mnogi od njih razmatraju opciju autonomnih jurisdikcija i slobodnih ekonomskih zona, izdvojenih iz jurisdikcije neke države, kao stvarnu mogućnost da se postigne slobodno društvo.

Kakve god da bile snovi povezani sa idejama ovog tipa, oni se lome na isti način na koji se lomi ideja sistajdinga i stvaranja jurisdikcija van teritorija država uopšte (više o tome možete saznati u materijalu „Zašto ne treba računati na stvaranje novih jurisdikcija u okeanu ili svemiru“). Ako je nasilje i dalje aktuelan alat za postizanje ciljeva i ako novonastala jurisdikcija nema naoružana nikakva sredstva za suzbijanje napada spolja (priznajmo iskreno: za malu KJ protiv gigantskog stacionarnog bandite jedino oružje odvraćanja može biti samo OBM poput virusa), onda je njena autonomija samo ni čime potkrepljena gospodska milostinja. Ozbiljno, kako uopšte može računati na stvaranje slobodne jurisdikcije po milosti stacionarnog bandite („države“)?

Naravno, ne sporim da u određenom trenutku vremena u vladi konkretne države mogu biti ljudi koji apsolutno nisu protiv inicijativa ovog tipa i koji su spremni da izdvoje teritoriju za njih pod uslovima maksimalne autonomije i mogućnosti samostalnog vođenja unutrašnjih redova, pa čak i do stvaranja sopstvenih zakona i zakonodavnih mehanizama. Ali takva vlast, kao i svaka druga vlast, ne može biti večna. U svakom slučaju, pre ili kasnije će se u vladi desiti promene, i gde su garancije da nova vlast neće želeti da likvidira takvu autonomiju, ili barem neće početi da je smanjuje malim koracima, kako ne bi naglim odlukama izazvala prekomerno nezadovoljstvo? Na primer, kao vlada Kine u odnosu na Hong Kong? Dogovori sami po sebi u ovom slučaju ničemu neće pomoći, vladi može biti jednostavno svejedno. U istoriji je već bilo stotine i hiljade primera slobodnih gradova i širokih autonomija različitih vrsta, i gde su oni svi sada, jesu li im pomogli sporazumi sa centralnom vladom?

Naravno, predstavnici takve autonomije mogu stvoriti svoju političku silu i pomoću nje lobirati svoje interese u centralnoj vladi. Međutim, na taj način će se samo uvlačiti u još jednu borbu za vlast nad instrumentom državnog nasilja. A to je već kretanje u potpuno suprotnom smeru od postizanja slobodnog nenasilnog društva. Praktično je to isto što i prosto smeniti vlast radi silnog nametanju sopstvenih normi društvu – sa libertarijanstvom to nikako ne može biti povezano.

Nadati se milosti gospodara je glupa ideja. Bez uklanjanja nasilja kao fenomena u celini ili barem bez postojanja oružja odvraćanja, autonomija koju je dodelio stacionarni bandit ne vredi ništa i ničim nije potkrepljena. A ako sredstva te vrste postoje, zar onda možda nema više smisla u tome da se izađe iz pod jurisdikcije stacionarnog bandita u nekom razvijenom mestu, na primer na teritoriji velikog grada, a ne na goloj zemlji, gde će morati još da se troše milijarde dolara na stvaranje infrastrukture i privlačenje ljudi?

Libertarian Band. Kriptovalute.

Drago mi je što predstavljam novi video Libertarian Band-a – momci su započeli dugo očekivani ciklus o alatima agorizma. I mada više ne pišem scenarije za njih, oni se odlično snalaze, čemu sam veoma drago.

U videu je dat istorijski uvod o šifrovanju i o tome kako je sva ta strogo državna kuhinja iznenada dovela do kriptovaluta, odnosno alata za oslobađanje od države, a na kraju su date preporuke za njihovu upotrebu.

Kritika „Mehanike slobode“

Moj čitalac Sergej Soltis diskutovao je sa svojim poznanikom o svojim anarho-kapitalističkim uverenjima i povremeno se pozivao na Fridmanovu Mehaniku slobode. To je završilo tako što je sagovornik počeo da čita knjigu, uspeo da savlada otprilike polovinu i izneo veoma detaljan osvrt, koji vam i nudim na uvid, jer je veoma karakterističan.

Iz ovog osvrta se vidi da je knjiga čitana isprekidano i da čitalac očigledno nije razumeo neke ekonomske termine korišćene u tekstu. Posebno je stradao termin kao što je javno dobro. Čitalac smatra da je ključna reč u terminu „dobro“, dok je dobro samo neka vrednost, nije važno koja, a da je ključna definicija „javno“, nasuprot „privatnom dobru“, i označava sasvim konkretnu vrstu dobara koja poseduje niz karakterističnih svojstava.

Znači li to da je čitalac idiot i da se bori sa slamnim lutkama? Ne, on je pametan i dobrovoljan socijaldemokrata koji veoma ceni životni komfor, spreman je mnogo da radi za njega i mnogo da plaća, ali nije saglasan da duboko ulazi u rad ekonomije jer je stručnjak u drugoj oblasti. Tako da su za njega oproštivi potpuni nedostatak predstave o teoriji firme, školi javnog izbora i sličnim stvarima.

Primer onoga što potpuno inteligentna osoba nije uspela da razume Mehaniku slobode, pokazuje nedostatke knjige. Ona je duga i nedovršena, nije dovoljno duboko obrađivana od izdanja do izdanja, te se stoga često poziva na već neaktuelnu stvarnost SAD iz sredine prošlog veka, i nije dovoljno stroga u pogledu korišćenja konceptualnog aparata.

Možda se previše pozivam na Fridmana. To je stvar ukusa. Sviđa mi se njegov jezik i karakterističan humor, nije mi previše teško da prihvatim njegov sistem definicija, iako često primenjujem nešto drugačiju terminologiju za sebe. Takođe, jednostavno obojica razmišljamo otprilike u istoj paradigmi ekonomskog pristupa pravnim pitanjima.

Možda bi ipak trebalo da napišem sopstveni rad o ankapu. Jasniji i sažetiji. Moderniji. Zasnovan na stvarnosti koja je razumljivija ruskojezičnom čitaocu. Svetov je pretio da će nešto takvo stvoriti, ali ne žuri. Ne znam. Nisam sigurna da ću imati dovoljno talenta i upornosti. U svakom slučaju, prvo ću ipak završiti Fridmanovo izdanje. Za to ću imati dovoljno talenta i upornosti.

Izvinite što je objava izašla više u formatu bloga. Jednostavno stojim na pragu značajnih promena u životu, i to me navodi na veoma promišljen ton.

Korišćenje menadžera lozinki

Jedna od najvažnijih mera informacione higijene je korišćenje menadžera lozinki. Nedavno sam pominjala Svetovov video posvećen informacionoj bezbednosti, i tamo je preporučio sasvim konkretan menadžer lozinki – Keepass. Slažem se sa njim u tom pitanju. Ali odavno je poznato da ljudima nije dovoljno samo reći koji alat da koriste, oni ga ionako neće početi koristiti dok im se detaljno ne objasni kako se šta radi. Tako da sam odlučila da pripremim mali manuel.

Sa zadovoljstvom ću prihvatiti vaše korisne instrukcije o određenim aspektima života na mreži. Napravila sam na sajtu odeljak za slične vodiče, koji ću dopunjavati.

Isprobavam novu ulogu na debatama

Sutra, 20. februara, u 17:00 po Moskvi, na kanalu @libertarico_debates, posvetiću se neobičnom za mene poslu – moderiranju tekstualnih debata. Tema debate je uređenje minarhičkog društva. @libertsib će braniti stav da minarhizmu priliči demokratija. Njegovom protivniku @volunto (stalni autor mog kanala, što se, nadam se, ne računa kao sukob interesa) nije dodeljena sopstvena pozitivna tvrdnja, tako da će morati da napada demokratiju, što mi deluje kao previše lak zadatak, pa ću ga navoditi na formulisanje sopstvene verzije uređenja minarhičkog društva.

Ako na kavezu sa tigrom vidiš natpis „bivol“, ne veruj svojim očima. Pravo vreme početka, ako verovati organizatorima debate, ipak je 17:00.

Srećan jubilalej!

Bitcoin je upravo probio trilijun dolara po tržišnoj kapitalizaciji. To je više nego što ima ruski rubl, ali je još uvek manje nego što ima švajcarski franc. Ako neko od mojih čitalaca još uvek nije kupio bar malo – verujte mi, iskreno vam sažalijevam, ali ipak pokušajte da se odlučite. Makar po cenu male smanjenog potrošnje.

Inače, o smanjenju potrošnje. Zolotorev je nedavno objavio prevod članka Džefrija Takera o tome kako bitcoin menja potrošačko ponašanje. Članak je veoma radoznal i ja sam ovaj efekat u potpunosti iskusila na sebi. Tako da, ako neko želi da se pridruži duhu 19. veka – dobrodošli u bitcoin.

Uspeh Silikonske doline

Bitarch

Bez ovog načina razmišljanja nikada nećemo postati razvijena zemlja, i ovog puta problem uopšte nije u državi. On je mnogo širi. To se odnosi i na neke libertarijance, jer bez prihvatanja filozofije opisane u nastavku, nikada nećemo pobediti stacionarnog bandita!

„Veoma važan trenutak je tolerancija prema neuspehu. To jest, propasti u Dolini nije sramota. Ako pregledam neke biografije i osoba dođe na intervju i kaže: ‘Propao sam sa startupom i sada tražim posao’ ili, recimo: ‘Imao sam dva ozbiljna neuspeha’, ja na to ne gledam kao na: ‘Uf, to ne želim’, već kao na to da on ima iskustvo neuspeha, i što znači da je vredniji od osobe koja još uvek nije propala ni jednom. On je lik sa iskustvom. I štaviše, lik koji je dokazao da može da ustane i krene dalje nakon neuspeha. To je supervažno, jer u onome čime se ovde baviš, neuspeh je praktično obavezan deo igre. Konstantno propadaš jer konstantno isprobavaš nove lude ideje. Ako ne propadaš, znači da previše izbegavaš rizik. To je veoma važno.“

„I poslednje što, po mom mišljenju, verovatno veoma snažno utiče ne samo na biznis, već i na samo društvo — to je u principu prihvatanje, tolerancija prema ludom, nepoznatom, neobičnom, svakoj takvoj ludačkoj stvari. Jer zapravo sve kul ideje su u početku lude. Ako ne možeš da prihvatiš ljude koji se ne oblače onako kako tebi odgovara ili se ponašaju onako kako ti ne odgovara, ili nešto slično, onda takvo društvo najverovatnije neće podržati neku novu ludu ideju, tipa: ‘A hajde da napravimo društvenu mrežu gde će svi imati prava imena i gde će deliti fotografije’. Ta ideja, u vreme kada je Facebook počinjao, delovala je ludo. Na internetu niko nije koristio svoja prava imena. Ali venture kapitalisti veruju, daju novac upravo zato što su navikli na to da su lude ideje dobre. I oni znaju da one mogu propasti.“

Jurij Dud „Kako je uređena IT-popisnica sveta“

Par pitanja o Mehanici slobode

Nigdde nisam mogao da pronađem treće izdanje The Machinery of Freedom. Pronašao sam ga na ovom divnom sajtu. Veliko hvala za rad koji obavljate, to je veoma važno za našu ideju. Želeo sam da pitam: da li je moguće nekako dobiti original knjige, treće izdanje, u pdf formatu?

Aleksandar

Imala sam u wordu od autora, ali pošto je veoma potrebno, onda sam konvertovala u pdf. Želela sam ujedno i u epub, ali kvalitet automatske konverzije ostavlja mnogo toga da se želi, tako da neka se time pozabavi neki drugi entuzijasta, a ja u međuvremenu dorađujem prevod u ovom formatu.

Molim vas, preporučite knjigu o ankapu, osnovnu, takvu da je dam poznaniku koji nije upoznat sa temom, i da on, bez zapinjanja o gomilu termina, razume kako ankap može da funkcioniše (novac, sudovi, policija itd.). Hvala.

анонимный вопрос

Smatram da je upravo Fridmanova Mehanika slobode takva knjiga, inače ne bih uložila toliko truda u nju. Autor se ne opterećuje izlaganjem istorije libertarijanizma ili barem samo ankapizma, ne prepričava ekonomsku teoriju, već upravo daje viziju: kako sve to funkcioniše na slobodnom tržištu i koje konkretne oblike će, po njegovom mišljenju, poprimiti (barem u SAD).

Tako da neka vaš poznanik počne da čita na sajtu, a za otprilike mesec dana se veoma nadam da ću konačno objaviti finalnu elektronsku verziju.