Тег: pravo

Zašto će sudovi pod ankapom slediti libertarijanske principe prava?

Odgovoriti na ovo pitanje nije samo teško, već je veoma jednostavno. Ako se sudovima obraćaju samo dobrovoljno, i ako sudovi nemaju nikakva sredstva prisile za izvršenje svojih odluka – a upravo takvo jadno postojanje mogu voditi sudovi u ankapu – onda sudovima ne ostaje drugih opcija osim da se pridržavaju libertarijanskih principa prava.

Alisa se, zasnovano na principu samoposedovanja, dobrovoljno obratila sudu radi rešavanja konflikta sa Bobom. Sud odbija Alisu pravo na samoposedovanje i donosi presudu da ona nema pravo na posedovanje bilo kakve imovine, tako da nad svom spornom imovinom, počevši od same Alise, Bob ima pravo isključivog raspolaganja. Bob, u skladu sa sudskom odlukom, prisvaja svu imovinu, uključujući i Alisu, koju vodi na povocu i udara zbog bilo kakvog neposlušanstva.

U ankapu ne može biti tužne tyan na povocu!

Šta će zaustaviti Alisu da sabotira sudsku odluku i aktivno se suprotstavi Bobu, tražeći bilo kakvu stranu pomoć? Šta će zaustaviti bilo koga od spoljnih aktera koji će, videvši kršenje NAP-a, pitati u čemu je stvar, nakon čega će mu odgovoriti da je to izvršenje sudske odluke, a on će reći da ga to ne zanima?

Pošto se u samom pitanju postavlja kao postulacija da je svuda ankap, to znači da je apsolutna većina odnosa u ovom društvu dobrovoljna i tržišna. Upravo se to svi smatraju normom, a svako odstupanje od norme mora se prikriti ili veoma pažljivo obrazložiti.

Može se postaviti pitanje „kakva bi bila tipična reakcija u ankapu na takvo odstupanje od libertarijanskih principa“, i tada će u odgovoru biti opisane upravo te tipične reakcije koje demonstriraju mehanizme povratne sprege u anarho-kapitalističkom društvu, koji čine odstupanje od osnovnih principa neisplativim. Ali besmisleno je postavljati pitanje u obliku „kako se u ankapu boriti protiv masovnih odstupanja sudova od libertarijanskih principa?“ Pošto su ona masovna, to više nije ankap, i treba gledati zašto su masovna, odnosno koji mehanizmi povratne sprege su nedostajali.

Pitanje o tome da li je čisti anarho-kapitalistički socijum održiv, danas nema teorijsko rešenje. Društva koja se posmatraju kao pretodnici ankapa u pravnom smislu (Irlanda, Island), istorijski su doživela poraz od spoljnih sila, ali to nije argument za unutrašnju nestabilnost.

Koje su mane libertarijske i anarho-kapitalističke teorije?

Glavni nedostatak kako libertarijanske, tako i anarho-kapitalističke teorije je to što one ne postoje.

Postoji ekonomska teorija koju razvija austrijska ekonomsku škola, a koja je dobila relativno koherentan oblik zahvaljujući Mizesu. To je praksiologija, odnosno teorija ljudskog delovanja, katalaktika, odnosno teorija razmene, teorija novca, teorija intervencionizma, teorija ekonomskog ciklusa, i tako dalje. Na ekonomskoj teoriji se gradi logika izlaganja libertarijanske doktrine, pomoću nje se proveravaju različite fantazije o mogućem uređenju društva. Austrijska ekonomska teorija ne daje kvantitativne prognoze i postulira principijelnu nemogućnost njihovog davanja, što daje povod mnogim sledbenicima drugih škola da je zbog toga kritikuju zbog beskorisnosti.

Postoji libertarijanska pravna teorija, ona je i institucionalna, i sociološka. Kod ruskih libertarijanaca uglavnom je prihvaćeno da se u svojim pravnim konstrukcijama oslanjaju upravo na nju, što je neposredno povezano sa tim da ju je razvio Vladimir Četvernin, Rus i još uvek živ. U englesko govorivom svetu su u boljoj upotrebi teorije prirodnog prava.

Postoje različita etička libertarijanska učenja: neka uzimaju za osnovu prirodna prava, druga izvode etiku iz ideje ugovora, treća se oslanjaju na konsekvencijalizam, odnosno donose procenu postupaka na osnovu njihovih posledica – generalno, u oblasti etike među libertarijancima postoji znatno razdrganost i nestabilnost.

Kao rezultat, libertarijanstvo predstavlja prilično širok i pluralistički pravac misli, što se može smatrati i plusom (postoji unutrašnja diskusija, postoji razvoj, ali postoji i slaganje oko osnova), i minusom (po nizu specifičnih pitanja ne postoji jednoznačno mišljenje, pri čemu su neka od tih pitanja veoma ozbiljna, na primer, da li ima pravo na postojanje institucija kao što je država).

Kul drvo, a ovde još nema Četvernina…

Update: kada je post već bio napisan, na SVTV je izašao video sa Aleksejem Tereščukom, koji se bavi upravo sličnim pitanjima.

Hej, Ankap-tjan. Možeš li korak po korak i detaljno da objasniš kako će u prelepom Ankapistanu raditi pravosudni sistem? I kako će privatni zatvori ostvarivati profit?

anonimno pitanje

Pored ovog posta, preporučujem vam da pročitate i sve postove sa tagom „sud“, bar ovaj i ovaj.

Za početak, izbaciću gomilu definicija koje se odnose na vaše pitanje. Često je dovoljno dati jasne definicije i odgovor na pitanje postaje potpuno očigledan.

  • Vlasništvo – odnos objekta prema subjektu, u okviru kojeg subjekt raspolaže objektom po svom nahođenju, a drugi subjekti se uzdržavaju od sličnih radnji bez sankcije vlasnika.
  • Ankap – sistem odnosa između ljudi na bazi principa samopripadnosti, odnosno vlasništva nad samim sobom. U običnom govoru, ankapom ćemo nazivati i osobu koja je spremna da se pridržava ovog sistema odnosa.
  • Pravo – kompleks praksi za rešavanje konflikata između ljudi.
  • Sud – pravni institut, u okviru kojeg se konflikt između strana rešava od strane treće osobe. Kod ankap-a, sud može rešavati konflikte samo u okviru ovlašćenja koja su mu delegirale strane u konfliktu.
  • Zatvor – pravni institut, u okviru kojeg se strana koja je nanela štetu izoluje od strane koja je štetu pretrpela. Kod ankap-a, izolacija se može desiti samo uz sankciju izolovane strane i samo pod uslovima koji su sa njom dogovoreni.

    • Sada ćemo navesti nekoliko primera kako pravo funkcioniše u Ankapistanu.

    1. Dva ankap-a se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Označili su jedno drugom svoje zahteve, i nakon diskusije su se dogovorili kome pripada sporni objekat, a ko, na primer, u zamenu za odricanje od zahteva dobija dogovorenu nadoknadu. Konflikt je rešen.
    2. Dva ankap-a se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Označili su jedno drugom svoje zahteve, ali nisu došli do dogovora. Tada se na neki način dogovaraju sa trećom stranom i delegiraju joj ovlašćenja za rešavanje konflikta. Sud proučava situaciju, donosi odluku, a strane u konfliktu izvršavaju odluku. Konflikt je rešen.
    3. Dva ankapa se ne slažu oko toga kome od njih pripada određeni objekat. Prilikom pokušaja ostvarivanja svog prava vlasništva nad sporne objektu, strane počinju da nanose štetu jedna drugoj. Ne želeći eskalaciju konflikta, jedna od strana pronalazi utočište gde se nalazi van domašaja druge strane, i nakon toga strane počinju da pregovaraju o sudu. Sud razjašnjava situaciju, donosi odluku, a strane u konfliktu izvršavaju odluku. Konflikt je rešen.

      4. Utočište koje se pominje u trećem primeru je, u suštini, upravo zatvor. Za uslugu obezbeđivanja sigurnosti tokom boravka u zatvoru, vlasnik zatvora može naplaćivati uslugu klijentu, odnosno onome ko želi da dobije utočište.

      Ne mislim da će u ankapiji usluga zatvaranja u zatvor imati toliko veliku potražnju da bi bilo isplativo graditi specijalne, dobro zaštićene od prodiranja objekte. Najverovatnije će usluga pružanja utočišta biti decentralizovana i imati više deklarativni karakter.

      Ulicom trči tip, potpuno razbarušen i izgužvan, a za njim ide drugi, veoma uzbuđen i željan da još jače izgužva prvog. Prvi tip mi prilazi i traži pomoć. Ja ga zaštitim od drugog i predložim mu da pređe na mirno rešavanje konflikta. Izolovala sam jednog učesnika konflikta od drugog i, u suštini, to se ni od čega ne razlikuje od smeštanja u pritvor. Jedino što sprečava jaču stranu u ovom konfliktu da nastavi sa obračunom protiv slabije strane je nevolja da uđe u konflikt i sa mnom. U ogromnoj većini situacija, to je sasvim dovoljno.

      Da li ću uzeti novac za pruženu uslugu? Ne znam, zavisi od okolnosti, zavisi od toga koliko će me sve to odvratiti od sopstvenih poslova.

      Opisujući ovaj primer, polazila sam iz implicitnog pretpostavke da se ankap razvio u mirnom društvu putem postepenog odumiranja države, zbog čega i opisani konflikt, u okviru kojeg se pojavila potreba za utočištem, izgleda prilično vegetarijanski. Naravno, ako ankap dođe neka Venezuela, putem potpunog i brzog bankrota države, onda će sukoba među ljudima u prvoj fazi biti znatno više, i tamo se zaista može pojaviti dovoljno stabilna solventna potražnja za solidnim utvrđenim utočištima, gde će klijentu biti pružana usluga naoružane zaštite. Ali verovatnoća takvog scenarija mi deluje veoma malom.

Zdravo! Kako stvari stoje sa pravima životinja u libertarijanizmu? Može li čovek da kupi mače da bi ga okrutno ubio? Mogu li ljudi da stvore zajednicu poput starog Rima sa godišnjim razapinjem pasa?

anonimno pitanje

Šta je pravo na određene radnje? To je stanje stvari u kojem okolina pristaje da te radnje trpi. Drugim rečima: imaš pravo da nešto radiš sa stanovišta određenih spoljnih subjekata, ako oni pristaju da ne protiveče tim radnjama.

Tako, jedno mače može imati pravo da spava na nečijem licu, a drugo možda čak nema pravo ni da uđe u tuđe sobu.
Libertarijanizam je pravna doktrina koja tvrdi da nijedan pravni subjekt nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad drugim pravnim subjektima i njihovom imovinom. Time libertarijanizam svodi pitanje prikladanog odnosa prema životinjama na pitanje pravnog subjektiviteta. Stranac koji dođe izvan sela – da li je on subjekt prava? To znači da niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad njim. Žena – da li je ona subjekt prava? To znači da niko nema pravo da nekažnjeno inicira nasilje nad njom. Dete – da li je subjekt prava? Embriji – da li je subjekt prava? Pas – da li je subjekt prava?

Drugim rečima, čisto logički, libertarijanizam može biti osnova za odbranu prava životinja – ali samo među onima koji priznaju pravni subjektivitet životinja. Što se tiče onih koji životinje smatraju objektima, oni, ostajući u okvirima iste libertarijanske doktrine, mogu postupati sa životinjama koje su u njihovom vlasništvu po sopstvenom nahođenju.
Problem se pojavljuje onda kada se sudare stavovi ljudi koji životinje smatraju bar delimično pravnim subjektima (na primer, na nivou dece) i ljudi koji životinje smatraju objektima svojine. Najuporniji sporovi se uvek vode upravo zbog definicija.

U suštini, zagovornici prava životinja, iz perspektive svojih protivnika, iznose protiv njima zahteve zbog patnje koju oni osećaju, shvatajući patnju životinja u rukama svojih mučitelja. Kako reagovati na takve zahteve? Kao i na bilo koje zahteve etičke, a ne pravne prirode: uzeti u obzir, odmeriti moguće troškove ispunjenja i neispunjenja zahteva, a zatim delovati.

Što su grupe za vršenje moralnog pritiska bolje organizovane, to pre odgovarajuća moralnost postaje mejnstrim u društvu. Dakle, oni koji žele da ipak bez prepreka razapinju pse u libertarijanskom društvu, moraju unapred početi da propagiraju tu svoju strast – pod zastavom očuvanja kulturnih tradicija, ili na neki drugi način.

macica je tužna(((

U libertarianizmu postoji pravilo da ako nema oštećene strane, nema ni suda. Ispostavlja se da je banditima isplativo uništiti celu porodicu kako ne bi ostalo oštećenih. To je nekako neispravno…

anonimno pitanje

Evo, ja živim u svojoj kući, a jedan moj komšija je usmrtio drugog mog komšiju i celu njegovu porodicu. Šta se dešava sa cenom moje kuće zbog toga što pored mene živi opasan psihopata? Ona ubrzano opada. Ko sam ja nakon toga? Žrtva.

U situaciji kada je pravo decentralizovano, vaša moralna procena uvek može postati osnov za vaše postupke. Ne postoji niko ko bi vam zabranio da nešto uradite, ali će i odgovornost biti u potpunosti na vama.

Ako budem imao dovoljno dokaza o tome kako moj komšija ubija celu porodicu, i ako ga nakon toga ubijem, onda ću onome ko me optuži za to ubistvo pokazati te dokaze i objasniti da sam imao dovoljne razloge da brinem za sopstveni život, s obzirom na to koliko je pokojnik bio nepredvidiv. I argument o ceni kuće ću navesti, čisto kao višak.

A dalje ćemo videti da li ću uspeti da sklopim mir sa rođacima i poznanicima pokojnika.

U modernom svetu, koji je uglavnom individualistički, moralne procene postupaka obično igraju značajniju ulogu od srodničkih veza – mi ipak više nismo plemensko društvo, gde je rod zapravo predstavljao jedinstven subjekt prava.

pomirenje krvnika

Pisala si da, u slučaju da je dete izloženo porodičnom nasilju, treća osoba može samo da objasni tom detetu njegova prava. Ali zar takvo postupanje prema deci nije agresija? Zašto u ovom slučaju postupci roditelja/staratelja nisu kršenje NAP-a?

anonimno pitanje

Ja pisala, da stranac može bezbedno koristiti sredstva iz bogatog arsenala metoda mirnog rešavanja nesporazuma, ali da primena nasilja ili pretnje nasiljem ide na sopstveni rizik. Ako vidite tuču, pre nego što u nju intervenišete, bilo bi prikladno se raspitati da li je u pitanju privatna tuča. Slično tome, kada vidite nasilje nad detetom, prikladno je pitati dete da li mu je potrebna pomoć. Ako nemate mogućnost ili želju da razjasnite ovaj važan trenutak, posledice mogu biti nepredvidive.

Da, staratelj vrši nasilje nad detetom i time krši princip neagresije prema njemu. Ali, pokazivanjem agresije prema staratelju deteta bez pristanka deteta, vi time takođe kršite princip neagresije prema detetu. I upravo će dete biti prvo koje će biti pitano nakon ovog incidenta ko mu je nanelo štetu. A vi se sasvim možete ispostaviti kao taj koji je nanio štetu.

Vaša svedočanstva o tome koliko je nasilje prema detetu veliko moraju biti veoma ubedljiva da bi arbitra, čiju jurisdikciju priznajete i vi i staratelj deteta, u situaciji u kojoj dete ne pokazuje želju da promeni staratelja, ipak presudila da starateljska prava ipak prelaze sa trenutnog staratelja na drugog ko ih želi preuzeti.

Kako će se u slučaju ankap-a realizovati zaštita dece od nasilja roditelja, a posebno od psihološkog nasilja?

anonimno pitanje

Princip samopripadnosti znači da svaki čovek pripada samom sebi. Dete je pak osoba koja, zbog konačne brzine razvoja ljudskog organizma, još uvek ne biva percipirana od strane drugih ljudi kao potpuno pravosposobna. Stoga, iako poseduje sebe, on zapravo ne raspolaže sobom u punoj meri – pravo raspodavanja detetom je delimično uzurpirano od strane nekog odraslog (potpuno pravosposobne osobe), uz saglasnost drugih odraslih.

I tako se dešava situacija u kojoj način na koji taj odrasli vrši to uzurpirano pravo prestane da odgovara detetu. Nije važno da li je reč o direktnom fizičkom nasilju, psihološkom nasilju (kakvo god ponašanje odrasle osobe bilo nazvano tako), ili se samo nisu poklopili ukusi. Važno je da dete u bilo kom trenutku može kako da deklarisuje svoju punu pravosposobnost, tako i da delegira bilo kom drugom odraslom pravo delimičnog raspodavanja sobom, odnosno da ponudi stupanje u ulogu staratelja – ako, naravno, uspe da se dogovori sa kandidatom za staratelja. U tom slučaju, sve je jednostavno. Onaj odrasli koji je, prema mišljenju deteta, nepošteno izvršavao svoje dužnosti staratelja, gubi odgovarajuća prava, i sada ga ništa ne štiti u slučaju nasilja nad detetom.

Ali šta učiniti ako dete ne insistira na oduzimanju starateljskih prava od odrasle osobe (previše je malo, previše je zastrašeno, ili, što je najverovatnije, mu situacija generalno odgovara), ali sa tačke gledišta strane odrasle osobe, starateljske dužnosti od staratelja nisu zadovoljavajuće izvršavane? Sve što strana osoba može ne kaznivši uraditi jeste da iznese svoje mišljenje o ovom pitanju, podeli to mišljenje sa drugim odraslima, pokuša da razjasni detetu njegova prava – u suštini, da primeni čitav bogati instrumentarij koji je čovečanstvo steklo za mirno rešavanje nesporazuma.

Ako on iz nekog razloga smatra takve mere nedovoljnim, on, naravno, može odlučiti da upotrebi nasilje, i time pretvoriti konflikt u rat, ali on, kao potpuno pravosposobna osoba, mora biti svestan da je u potpunosti odgovoran za posledice te odluke, i da one mogu biti drugačije od onoga što je očekivao.

Želeo bih da saznam kako bi izgledala situacija sa zofilijom i ostalim perverzijama (isključujući ljude) u libertarianizmu?

Anonimno pitanje

Ako vas ovo zanima sa ciljem da utvrdite da li da unapred kupite akcije kompanije koja proizvodi aksesoare za zoofile, ili, naprotiv, da li da prodate te akcije, onda nemam šta da vas obradujem: ovde nije moguće dati kvantitativne prognoze.

Sa pozicija libertarijanizma, životinje su objekti, a ne subjekti prava (Izuzetak, kao što ste ispravno primetili, predstavlja životinja kao što je čovek, jednostavno zato što je on taj pravni sistem izumio). Zbog toga bilo koje radnje vlasnika sa svojom životinjom na svom sopstvenom terenu, koje ne nanose direktnu štetu drugim ljudima koji nisu suvlasnici životinje ili teritorije, uopšte ne mogu biti predmet pravnog postupka. Druga stvar je što tim radnjama se može dati moralna procena, i pokušati putem šejminga onoga ko se nepristojno ponašao prema životinji da se dovede čak i do samoubistva, ako ima dovoljno talenta i upornosti.

Ali mi je upravo pala na pamet jedan zanimljiv pravni slučaj koji ne bih mogla jednoznačno da rešim.

U jednom kondominijumu živi vlasnik mačke. Predsednik kondominijuma se prema statutu bira na opštim izborima od strane članova kondominijuma, pri čemu da bi bio izabran, nije neophodno da on sam mora biti član kondominijuma. Mačka je uključena u listu kandidata, pobedila je na izborima i sada je predsednik kondominijuma. A onda vlasnik mačke sa njom vrši seksualni čin bez saglasnosti iste i objavljuje video snimak. Pitanje je, da li se u ovom slučaju mačka smatra isključivom svojinom svog vlasnika, ili službenim licem kojem je nanesena šteta?

Mačak Stubbs, gradonačelnik Talkitne, Aljaska