Тег: pravo

Ankap-sama, čini mi se da intelektualno pravo nije tako velika glupost kao što se može zamisliti, i da problem leži najviše u terminologiji („pravo“ → „privilegija“).

Pa, na primer, prilikom korišćenja usluga striminga sa korisnikom se sklapa sasvim slobodan ugovor u kojem je navedeno kako se sadržaj može koristiti. Ako ti se ne dopada — ne ulazi u taj ugovorni odnos! Problem je možda samo kod kupovine fizičkih medija, jer tamo nisam video ugovore (ali tamo se obično navode odgovarajući zakoni, koji su, grublje rečeno, isti taj ugovor, jer je stvar dobrovoljna). Umesto zaključivanja — zar neću moći prilikom ankapije, nakon što izdam knjigu, da zabranim čitaocima, recimo, da je čitaju na ulici danju? Gde se ne bi složio?

Atomski tramvaj

Odgovara Aleks Morin

Počnimo od toga kako se trenutno štiti autorsko pravo. To je čitav 4. deo Građanskog zakonika. Da biste pravilno upravljali plodovima svog stvaralaštva, potrebno je poznavati zakone. Trenutno zakon zabranjuje kopiranje bez dozvole, pretpostavljajući da autor inicijalno nije dao takvu dozvolu. Takođe pretpostavlja da vaše interese, bez vašeg znanja, može štititi neka organizacija, poput Rusko autorskog društva. Zakon štiti i vaše potomke koji nisu napisali ni jednu notu niti jedan kilobajt koda.

Niko ne namerava da ograničava slobodu ugovora prilikom ankapije. Ako vam se takav ugovor dopada, onda ga predložite korisniku ili novom vlasniku da ga zaključi. Neka vam napiše papir da je zaista pročitao, sve razumeo, da mu se uslovi dopadaju i da je platio. Ako smatrate da se vašu knjigu ne sme čitati danju na javnim mestima, napišite o tome i dobijte saglasnost od kupca. Ne u obliku „otvaranjem linka priznajem da sam od sada večni rob izdavača koji je autoru kupio dva piva i time stekao ekskluzivna prava na delo“, već tražite da izvrši svestan čin: da napiše papir ili elektronski dokument i potpiše ga. I izuzetno je poželjno da to bude bez skrivenih zamki, kako bi kupac razumeo šta radi. I bez državnog lobiranja, pri kojem se stvarni autor nađe u rupavim cipelama u hladnoj šupi.

I da, moraćete sami da pronađete sud koji će vas primorati da dobijete odštetu, a ne da predajete tri stotine rubalja Okružnom sudu Ust-Labinskog, po čijem nalogu će bezobraznika uhvatiti, dovesti u lisicama i smestiti u kavez sa razbojnicima. Ako vam se sviđa autorsko pravo, potrudite se da ne postavljate zamke prilikom izvršenja takvog ugovora, jer bi neko to mogao smatrati direktnim napadom. Dobrovoljnost mora biti zaista dobrovoljna, a ne jama u koju će upasti korisnik koji nije pritisnuo pravo dugme. Ili onaj čija će država pronaći pesmu koja mu je ostala u kešu pretraživača, čak i ako je nije slušao.

Dopuna od Ankap-tjan

Ovde nemam šta posebno da prigovorim na ovu strogu opomenu. Da, možeš zahtevati od potrošača svog sadržaja određena ograničenja u njegovoj upotrebi, ali ćeš morati sam da plaćaš sprovođenje tih zahteva. Zato je bolje deset puta razmisliti pre nego što postavite bilo kakve zahteve, jer će mnogo pouzdanije biti osvojiti lojalnost potrošača, nego pokušavati da im nametnete svoju volju. Recimo, neki Kiril Jeskov ili Pavel Usanov pišu novu knjigu, izdaju je i upozoravaju čitaoce: ljudi, hajde da omogućimo izdavaču da zaradi, neka knjiga tri meseca bude dostupna samo u štampanom izdanju, a onda ću ja sam objaviti tekst besplatno, pa nećete morati da se bavite piratskim tehnologijama. I to funkcioniše! A onda, kada tekst postane slobodan, zahvalni čitaoci čak šalju i donacije. Jer ne treba biti kreten, to se ne isplati.

  • Naučnici su pametni, budite kao naučnici!

Navođenje na samoubistvo/pomoć pri samoubistvu je li zločin?

Rak**

U najjednostavnijem slučaju imamo ovakvu sliku. Čovek izvršava samoubistvo i ostavlja poruku: u mojoj smrti molim da krivite nekoga, jer se prema meni ponašao na ovaj način. To je, suštinski, isto kao kada bi čovek izašao na trg ispred palate tirana i spalio se u znak protesta protiv njegove politike. Mogao je da organizuje teroristički napad ili pokušaj atentata, ali je radije izabrao ovakav oblik izražavanja svog mišljenja.

Za sve ostale, to je težak argument da se ispita šta je tačno uradio onaj koga je samoubica zamolio da ga krivite za njegovu smrt. Posebno će u tome, naravno, biti zainteresisani rođaci i prijatelji pokojnika. Zanimljiv slučaj može nastati sa osiguravajućom kompanijom. Uopšte gledano, samoubistvo nije osiguravajući slučaj. Ali, ako naslednik samoubice tuži onoga ko je naveden u oproštajnom pismu i predstavi sudu dovoljno dokaza o nasilju od strane tuženog prema samoubici, sud može smatrati optuženog zaista krivim za nesnamerno ubistvo, a u tom slučaju se pojavljuje osnov za zahtev za osiguranje. Zapravo, kolika je razlika između situacija „snažno tukao, pretučeni je preminuo od batina“ i „sistematski tukao, pretučeni je izvršio samoubistvo“? Ali ne mislim da će u okviru ankap-a ovakve složene situacije biti unapred kodifikovane; najverovatnije će sud donositi odluku o suštini u svakom konkretnom slučaju.

U situaciji kada nema eksplicitne optužbe od strane samoubice, dokazati da je došlo do navođenja na samoubistvo je znatno teže, ali ako oni kojima je pokojnik bio blizak u tome uspiju, zadatak se svodi na prethodni.

Što se tiče pomaganja u samoubistvu, već sam imao objavu o devojci koja je naručila sopstveno ubistvo. Svako ima pravo da zatraži pomoć u tako osetljivom pitanju, ali da bi se zaštitio od prigovora najbližih pokojnika, potrebno je preduzeti mere za obezbeđivanje potpune pravne čistoće ugovora. Najlogičnije bi bilo kada bi takvu uslugu pružali profesionalci – na primer, lekari koji sprovode eutanaziju.

A što se tiče kabina za samoubistvo na svakom ćošku – to je, naravno, već hiperbola. Teško je da će usluga ispasti toliko tražena.

Nesposobnost ankapa

Grigorij Baženov, ekonomista, široj zajednici poznatiji kao inicijator projekta Akcizu – nema (inače, zanimljiv primer prilično kompetentne društvene kampanje, pridružite se), objavio je članak o nesposobnosti koncepta ankapa.

Jezik članka nije najjednostavniji, ali, kako sam razumela, prelistavši Grigorijev kanal (takođe preporučujem, inače), on je mejnstrim ekonomista koji smatra, da se nemejnstrim stvari moraju saopštavati jezikom mejnstrima i uz oslanjanje na njega, inače ćeš ostati na margini. Za ekonomistu – logično. Za popularizatora to je hodanje po tankom ledu.

Ali vratimo se na članak o ankapu. Grigorij rezimira da je nesposobnost koncepta ankapa u tome što „anarho-kapitalizam polazi od ekonomskog tumačenja pojmova konkurencija i monopol, ali pritom prenosi ove pojmove u one sfere gde je to prosto neprimereno“. Veoma mi je žao, ali ovo je borba na pogrešnom mestu.

Doktrina anarho-kapitalizma ne podrazumeva slobodnu konkurenciju organizacija koje vrše agresivno nasilje za pravo da pljačkaju one koji su manje efikasni u toj oblasti. To je bliže doktrini eksteritorijalnih osiguravajućih krovova, koju zastupa Oleg Tarakanov, i koju on smatra prelaznom varijantom između minarhizma i ankapa.

Anarho-kapitalizam je pre svega pravna, a ne ekonomska doktrina, i ona tvrdi da niko nema pravo pljačkanja, i da su bilo koji nametnuti ugovori ništavni, bez obzira na status onoga ko ugovor nameće.

Ekonomska teorija samo potvrđuje ovu pravnu doktrinu, jer dokazuje da je čisto ekonomski slobodno tržište bolje od neslobodnog iz perspektive ekonomskih subjekata. A dalje Mizes kaže da je pametnom čoveku taj zaključak dovoljan da izabere slobodno tržište, a Rotbard dodaje da bi čak i ako bi se dokazalo da je određeni oblik neslobode ekonomski isplativiji, „pravi momci“ i dalje bili za slobodu. Može se odnositi prema Rotbardu kao prema friku zbog takve pristrasnosti, ali, srećom, zahvaljujući Mizesu, to je zaista neprincipijeljno.

Dakle, ankap je samo kritičko hmuckanje na račun minarhističkog državnog uređenja, kao i na račun sveta konkurentskih osiguravajućih kuća: nije loše, kaže se, ali može bolje.

Prava životinja

A šta je sa pravima životinja? Ako me pas pojede, da li će on biti opravdan?

Šta će biti sa mučiteljima životinja u Slobodnom društvu (psi i mačke bez vlasnika, lutalice)

Roman

Zdravo. Pitanje povodom nedavno objavljenog Varlamovog videa: kako ankap gleda na cirkuse i mučenje životinja? Da li se putem suda može ograničiti mučenje i maltretiranje ako životinje nisu subjekti?

Vadim

Tri pitanja o pravima životinja su stigla baš jedno za drugim, što je za mene postalo povod da razgovaram o ovoj temi van reda. Istina, već sam odgovarala na pitanje prilično sličnog smisla, šteta što ne gledate starim odgovorima previše rado, već odmah pitate kao da se ništa nije desilo. Tako da uglavnom pročitajte odgovor u staroj objavi.

Sa velikim poštovanjem sam pročitala Varlamovov post o mučiteljima životinja Zapashnih. Varlamov ne poziva na zabranu Zapashnih, on osuđuje zabranu Cirka du Soleil, dok protiv mučitelja životinja poziva na „glasanje nogama“, jer institut reputacije radi mnogo pouzdanije od državnih zabrana. Danas ih zabrane, a sutra će početi da organizuju ilegalne predstave kojima će odlaziti gomile ljudi. Ne, neka za humanizam odlučuje tržište, a ne car.

Prvi put sam pročitala da je cirkus sa životinjama odvratan u prilično ranom uzrastu kod jednog od svojih omiljenih pisaca (iako je komunist) – kod Džeka Londona. Ne znam da li je njemu pripadalo prvobitno autorstvo ove misli, ali je, barem, veoma dobro odradio posao za moralno osuđivanje takvih stvari, hvala mu na tome. Nadam se da Rusiji neće trebati stotine godina da ukoreni odgovarajuće ideje. Meni je, iskreno govoreći, čak i gledanje klauna u cirkusu neprijatno (previše je šala o nasilju i ponižavanju), a kamoli vazdušni akrobati!

I na kraju, ukratko ću odgovoriti na prvo pitanje koje se malo izdvaja iz opšteg niza. Psog koji je ugrзao čoveka neće ni suditi niti opravdavati. Ako pas nije bio u nečijoj vlasnosti i niko nije bio angažovan da čuva stanovnike te teritorije od divljih životinja, onda nema kome izneti prigovore što je pas nekoga ugrзao. Kako će postupiti sledeća osoba koja ga sretne – to je njegova lična stvar. Ako humanizam prema životinjama, o kojem sam izlagala u prethodnom pasusu, natera nekoga da počne da ga brani od ljudi, to će biti jednako kao preuzimanje psa u vlasništvo i preuzimanje odgovornosti za njegovo dalje ponašanje.

Ne želim slike sa zverima, želim slatkog Džona Grifita Čejnija!

Pitanje emancipacije

ের

Prema principu samoposedovanja, čovek poseduje svoje telo i njegove derivate. Da li iz toga ne sledi da majka (ili oba roditelja) poseduje svoje dete?

Kod ankap-a, pod kojim uslovima razumno biće/program, koje nije čovek, prestaje da bude vlasništvo i dobija prava jednaka ljudskim?

Dmitry

Zaista, prema principu samoposedovanja, i dete i veštačka inteligencija su vlasništvo svojih tvoraca. Ali sam pojam vlasništva je konvencija. I koji tačno prava podrazumeva pravo vlasništva je takođe konvencija. Neka razumna bića pristaju da trpe određeno ponašanje drugih razumnih bića ako iz nekog razloga veruju da oni imaju pravo na to. Generalizujući nebrojeno raznoliko ponašanje najrazličitijih razumnih bića, mudri pravnici formulišu pravne principe u kojima se, između ostalog, kaže:

  • o tome koji skup prava naziva se pravom vlasništva
  • o tome šta je čovek
  • o tome da razumno biće poseduje pravo vlasništva nad samim sobom
  • o tome da pošto dete gotovo neizbežno izraste u razumno biće, smisleno je unapred mu priznati deo prava razumnog bića
  • o tome na koji način će dete koje raste dobijati ona prava koja mu pri rođenju još nisu bila dodeljena
  • o tome kako razumno biće, koje nije čovek, može dobiti prava jednaka ljudskim

    • Zaključci različitih pravnika se mogu razlikovati. Različiti ljudi mogu deliti mišljenje različitih pravnika u različitoj meri. Neki ljudi su spremni da primenjuju nasilje radi potvrđivanja svojih predstava o pravnoj doktrini, a neki nisu spremni.

    A ankap u kontekstu razmatranog pitanja je samo takva pravna doktrina koja tvrdi da ne postoji niko čije bi mišljenje po tom pitanju bilo jedino i aprijorno tačno, i koje treba nametnuti svima ostalima putem neograničene upotrebe sile.

    U trenutku kada izjavite da je ankap princip samoposedovanja uveđen u apsolut, ili princip neiniciranja nasilja uveđen u apsolut, ili princip slobode ugovaranja uveđen u apsolut – vi odstupate od principa ankap-a. Držite svoj apsolut dalje od dece (i drugih graničnih pravnih fenomena).

    Uklonite apsolut od dece!

Ograničenja prava

1. Zamislimo situaciju: u bolnici iznenada počinje lokalna epidemija neke infekcije i lekari vam zabranjuju da napuštate zonu karantina. Ali time oni zapravo ograničavaju vaše pravo na slobodu kretanja. Kako rešavati ovakve situacije u okviru ankapela?

2. Takva situacija: leti je dete u automobilu, leži/sedi, plače, možda se guši zbog nedostatka vazduha i vrućine, roditelji su otišli negde obavljajući poslove i zaboravili na njega, prolaznik to vidi i razmišlja kako da postupi. Da li on ili policija mogu bez dozvole da provale u automobil, razbiju staklo, ako je automobil privatna svojina (koja je u okviru ankapela nepovrediva)?

3. Da li je moguće naneti štetu nečijoj imovini koja očigledno ugrožava druge ljude? Primeri: automobil koji je na ručnoj kočnici počeo da se kotrlja na drugi automobil, kula koja se nagnula zbog starosti i uskoro će pasti na susedne zgrade itd. Nijansa: nema kontakta sa vlasnikom imovine koja predstavlja pretnju ili nema vremena za to (automobil se kotrlja).

Odlučila sam da spojim tri slična anonimna pitanja u jedno, kako ne bih izmišljala tri slična odgovora.

U prvom slučaju se ispostavlja da ostvarivanje vašeg prava na slobodu kretanja može dovesti do značajne štete trećim licima, pa vam se predlaže da ne insistirate na njegovom ostvarivanju dok ne budete sigurni da je pretnja prošla. U drugom i trećem slučaju, nanošenje štete privatnoj svojini sprečava štetu trećem licu. U svim slučajevima, vi jednostavno stavljate pred činjenicu kršenja vaših prava.

Odakle dolaze prava? Prava dolaze iz interakcije jednih članova društva sa drugima. Neki ljudi pristaju da tolerišu određeno ponašanje drugih ljudi jer veruju da oni imaju pravo na takvo ponašanje.

Lekari veruju da imaju pravo da ograniče vaše kretanje, njima preostaje samo da ubede ostale u tome, a za to mogu koristiti različite trikove. Najočiglednije i najispravnije: kada odete u bolnicu, potpisujete ugovor u kojem su definisani različiti okviri, uključujući i situacije više sile poput karantina. Ponovo, radi sprovođenja karantina, lekarima se obično angažu stručnjaci upravo za sprovođenje zakona. Ko će to platiti? Kao što je već pomenuto u objavi o epidemijama, najočigledniji zainteresovani su osiguravajuća društva. Upravo su oni zainteresovani da epidemija bude sprečena, a obim isplata po osiguravajućim zahtevima minimizovan; radi toga se može platiti i onima koji će obezbediti karantin i onima koji su upali u karantin – kao kompenzacija za neprijatnost. Ili će osiguravajuće društvo smatrati da je opasnost mala i neće uvoditi ograničenja – to je njihov rizik.

Prolaznik veruje da ima pravo da naruši vašu privatnu imovinu i spase čoveka, njemu preostaje samo da ubedi ostale u tome. To je veoma jednostavno uraditi: drugim prolaznicima je samo potrebno pokazati spaseno dete, i pridružiće se iskrenom ogorčenju spasioca prema kretenu koji je ostavio dete u automobilu, i možda čak pomoći u potrazi za vlasnikom automobila.

Opšti principi proizilaze iz generalizacije privatne prakse. Oni dobro funkcionišu za tipične situacije i omogućavaju uštedu mentalnih napora. Kada se dva sukobljena opšta principa sudare u jednoj glavi, mentalni napor će ipak morati biti uložen. Ništa strašno, sposobnost razmišljanja će uvek biti korisna.

Šta će biti sa svetskim okeanom pod ankapom? Da li će iko imati pravo svojine nad njim?

Ašot

Upravo sada međunarodni neutralni vode predstavljaju zanimljiv prostor delimičnog ankap-a. Sami po sebi ne pripadajući ničijem vlasništvu, one omogućavaju brodu da ostane skoro potpuno eksteritorijalnim (brod se smatra teritorijom države zastave, i zato je tržište odlučilo u korist pogodnih zastava – te države imaju veliku trgovačku flotu, ponekad čak i ne brinući o izlazu na more)

Upravo zbog toga, kada na kopnu nastupi ankap, na moru će promene biti minimalne. Brod će ostati privatno vlasništvo vlasnika, riblji resursi će biti zajednički eksploatisani od strane ribolovačkih kompanija (i ako ne budu pažljivo čitali Elinor Ostrom, tržište će ih kazniti), u moreuzima će postojati povećana verovatnoća susreta sa piratima (ali protiv njih će se moći koristiti bogat alat), voda će ostati slana, u Pacifiku će velika gomila smeća ostati lokalizovana, postojeći po volji dominantnih struja.

Kako divlja riba postaje skuplja, čovečanstvo će sve više prelaziti na uzgojenu, kako plastika postaje skuplja, biće sve veća iskušenja da se izvlači iz okeana radi reciklaže, kako se populacija povećava i sisteding jeftinije, značajan deo okeana može postati teritorijalne vode novih plutajućih ostrva, a do tada je malo verovatno da će iko početi da ga deli na komadiće.

Modernim ankapima budućnost okeana, uz zadržavanje država na kopnu, vidi se otprilike ovako

Da li je abortus zakonit sa tačke gledišta libertarijanizma?

Tema abortusa je predmet vrelih debata koje povremeno izbijaju unutar libertarijanske zajednice, pri čemu imam osećaj da uzrok tome nije oštrina problema, već to što je to pogodan skolastički trenažer koji omogućava razmatranje fenomena sa najrazličitijih pozicija, a da se pritom i dalje smatra libertarijancem.

Argumenti za abortuse

  1. Prema principu samovlasništva, žena ima pravo vlasništva nad svojim telom, zajedno sa embrionom koji se tamo pojavio, bez obzira na to da li se to dogodilo prvobitno po njenoj volji ili protiv nje. Embrion se pritom posmatra kao deo ženskog tela, koji ne poseduje nikakav pravni subjektivitet. Pri tome se, međutim, mogu uzeti u obzir interesi oca ili drugih lica: ako su od trenutka začeća snabdevali ženu resursima uz obećanje da će iznesti dete, a ona uradi abortus, onda su oni sada u pravu da je obavežu da isplati dogovorenu ugovornu kaznu.
  2. Čak i ako se embrion smatra osobom i priznaje mu se pravni subjektivitet, njegovo nalaziti unutar materice je opravdano samo uz dozvolu majke, u suprotnom on mora po prvom zahtevu napustiti organizam, inače je žena u pravu da ga silom ukloni iz organizma. Kao što se ne može ne videti, ovde se diskusija podiže na apstraktniji nivo, gde se odnos između žene i ploda u njenoj materici tumači kao odnos dva nezavisna subjekta, što se može smatrati određenom kazuitikom.

    3. Argumenti protiv abortusa

    1. Ako je u zajednici sa slobodnim izlazom, čija pravila žena prihvata činjenicom svog boravka u njoj u trenutku začeća, abortus zabranjen, tada će činjenica abortusa biti kršenje ugovora sa njene strane, i stoga moraju biti primenjene dogovorene sankcije. Pravni subjektivitet embriona je pri tome potpuno nebitan. Ova pozicija je, međutim, ranjiva pred izjavom žene o svom pravu da slobodno napusti zajednicu, i tek nakon toga uradi abortus, zbog čega se u debatama ne pominje često.
    2. Činom začeća roditelji vrše nasilje nad detetom jer, prvo, bez pitanja menjaju njegovo stanje iz nepostojanja u postojanje, a drugo, silom ga uvode u stanje bespomoćnosti. To za njih nosi obavezu da nadoknade štetu nanetu detetu, odnosno da obezbede nesmetan porođaj, a zatim da ga snabdevaju resursima sve dok ne stekne sposobnost da postoji samostalno. Ovaj stav je ranjiv pred tezom da, ako je promena stanja iz nepostojanja u postojanje nasilje, onda bi povratna promena stanja u nepostojanje bila sasvim adekvatna nadoknada; takođe, ako je začeće nasilje, onda je dužnost svakog odgovornog građanina da spreči takvo nasilje, odnosno sam čin nezaštićenog seksa već bi trebalo da se smatra pokušajem začeća i da se kažnjava po celoj strogoći zakona prema onima koji krše princip neagresije. Nije teško pogoditi da bi zajednica koja dosledno praktikuje ovakav pristup opstala tačno jednu generaciju.

      3. Pokušaj pomirenja strana

      Ako smatrate da su abortusi agresivno nasilje nad prenatalnim decom, onda biste verovatno želeli da deca ne samo da se rode, već i da rastu u ljubavi i nežnosti. Ali nije teško pogoditi da, ako je žena želela da uradi abortus, a zaustavio ju je samo strah od vaših strogih sankcija, nije izvesno da će gajiti topla osećanja prema detetu, a kamoli da neće postojati iskušenje da primeni različite načine da izgladni plod ili ubije bebu tako da uzroci smrti izgledaju prirodno. Zato bi sa vaše strane bilo veoma etički da nesrećnoj ženi, spremnoj da se reši neorođenog deteta, ponudite novčanu pomoć i svoju garanciju da ćete preuzeti dete na staranje odmah nakon rođenja, u zamenu za čvrsto obećanje da će izroditi dete i poroditi ga. Na taj način ne samo da ćete sprečiti ono što smatrate zločinom, već ćete detetu obezbediti zaista voljenu i odgovornu porodicu.

      Ako ćete pak izabrati da ostanete na poziciji da je vaš posao da zahtevate kaznu za zločine, a ne da ih sprečavate, budite spremni na to da će mnogi to smatrati nepoštenim ponašanjem, jer ako znate da je bespomoćno prenatalno dete umrlo, iako bi ga mrvica vašeg truda mogla spasiti, onda prema principu estopele ne možete zahtevati kažnjavanje druge osobe koja je takođe dopustila tu smrt, iako bi mrvica njenog truda mogla spasiti dete.

      Вы не взяли ребёнка в опёку, как вы могли!

Kakva kazna može dobiti haker u Ankapu za svoja dela? A pentester, ako izvrši proboj radi pomoći, ne upozorivši potencijalnu žrtvu/spasavanog?

ℛØ௶Ꭿℒ ℋᎯℭᏦℰℛ (pitanje plaćeno u iznosu od 0.00119699btc)

Hvala na proširenju vidika, sada znam šta je pentester))

Ko je haker ili pentester sa pravne tačke gledišta? To je trespasser, odnosno kršitelj granica privatnog vlasništva. Samo po sebi takvo kršenje još uvek ne nanosi štetu vlasniku imovine, ali vlasnik ima puno pravo da mu se suprotstavi.

Istovremeno, proizvoljnost vlasnika u izboru sredstava suprotstavljanja je ograničena. Jedno je stvar – odbiti sam provalu (ja sam malo otvorila vašu kapiju i pogledala unutra, vi me besno gledate, kao „šta buljiš“, ja zatvaram kapiju, okrenem se i prođem pored), a druga stvar – goniti onoga ko je tu provalu izvršio. Vi više niste na svom teritoriju, prodiranje kod vas se u ovom trenutku ne dešava, pa kakvi su vaši osnovi da primenite nasilje?

Jedini takav osnov mogao bi biti imovinski zahtev. Pravo da upucate stvarnog fizičkog trespassera koji je prekršio granice vašeg privatnog vlasništva dobijate samo zato što imate ozbiljne osnove da u njemu pretpostavite stvarnu pretnju za vašu imovinu. I to u većini slučajeva sud smatra da takvi osnovi nastaju tek onda kada je granica vlasništva jasno označena, na granici je postavljena tablica „Trespassers will be shot“, a kršilac ju je video i ignorisao.

Na taj način, čak i u slučaju da ste, ulažući određeni trud, uspeli pouzdano da utvrdite identitet hakera koji je provalio u vaš mrežni resurs, nećete moći legalno da tražite bilo kakvu nadoknadu od njega dok ne razjasnite koja je tačno šteta naneta. Pri tome, kopiranje informacija, čak i ako su vam veoma dragocene, ne nanosi štetu. Ako, recimo, haker izazove kvar u radu servera i vaša internet prodavnica ne radi dva sata – to je već stvarna šteta čija se veličina može proceniti. A kako se u ankapama radi sa imovinskom štetom, to sam već mnogo opisala.

Jasno je da će malo ko želeti da troši ogromne resurse na pronalaženje hakera i njegovo privođenje sudu, većina će, naravno, preferirati pasivnu odbranu, jer je to na kraju jeftinije. I tada su pentesteri sa svojim korisnim interesom prvi prijatelji biznisa. Organizujući testove proboja sa naknadnim detaljnim preporukama za informacionu bezbednost, oni će po povoljnim cenama vlasnicima informacionih resursa obezbediti prevenciju hakerskih napada.

Naravno, tržište teško da će u potpunosti rešiti pitanje hakera, to će još dugo ostati niša za entuzijaste uzbuдно intelektualne zarade. Ali, kada se smiri, haker će, naravno, prelaziti u profitabilnije grane.

A kako je libertarianizam u pogledu seksa?

Kao što je poznato, ekonomska teorija ne daje kvantitativne predviđanja, stoga nećemo nagađati koliko ćete tačno dana ne moći da hodate, radije ćemo zaista razmisliti o tome kako izgleda libertarijanstvo u pogledu seksa.

Seks između pravnih subjekata

Ovde je dozvoljeno bilo šta, pod uslovom poštovanja dobrovoljnosti. Posebno ću naglasiti da se dobrovoljna saglasnost može opozvati u bilo kom trenutku. Ako je ugovorom za to predviđena ugovorna kazna – to znači da se ugovorna kazna isplaćuje. Postkoitalna nesuglasnost je pravni nonsens, sa takvim zahtevima bilo koji razuman sud će vas uputiti dalje. Zahtev za ugovornu kaznu zbog neadekvatnog kvaliteta usluga je dozvoljiv ako je takva mogućnost unapred dogovorena.

Ako je jedan od subjekata bio vezan ugovorom sa trećim licem, i seks krši taj ugovor, onda drugi subjekat, koji nije sklopio ugovor, nije strana u konfliktu i ne može biti pozvan na odgovornost. Dakle, prestanite da čupate dlake zbog podmukle ljubavnice i fokusirajte se na razvod sa mužem.

Postojanje odnosa subordinacije između subjekata po podrazumevanim uslovima nije prepreka za seks. Dakle, ako šef odeljenja unapređuje svog seksualnog partnera, ili, obrnuto, odbija da predloži bonus zbog odbijanja seksa, to je problem vlasnika preduzeća.

Seks između lica bez pravne sposobnosti

Sami učesnici čina u pravnom smislu ostaju van toga, baš kao što je neosuđiv pas koji je bez pitanja oplodio nečiju ženku dok su vlasnici okrenuli leđa. Svi mogući prigovori u vezi sa prekršajem rešavaju staratelji. Pri tome, sam činjenica da jedan od staratelja ne odobrava ono što se desilo, a drugi nema ništa protiv, nema značaja. Opravdani prigovori mogu se pojaviti samo u slučaju da je to neodobravanje bilo unapred poznato, i da je staratelj druge strane podsticao starateljstvo na te radnje. U suprotnom, prigovori naknadno imaju manje smisla nego postkoitalna nesuglasnost jednog od učesnika čina.

Seks pravnog subjekta i lica bez pravne sposobnosti

Ovde važi jednostavna kombinacija razmatranja iz prethodna dva odeljka. Dozvoljeno je sve što se vrši uz uzajamni pristanak, opravdan prigovor može nastati samo u slučaju da je strana koja ima pravnu sposobnost unapred bila upoznata sa nesuglasom staratelja druge strane u vezi sa seksom sa licem pod starateljstvom.

Seks sa licem koje je nesposobno za poslovne radnje

A ovde važi čvrsta pretpostavka neslaganja. Ako saglasnost nije izražena u jasnom obliku (na primer, devojka je mrtvo pijan i spava), to znači da je nema.

Ne smaraj ni o čemu, mače!