Ipak je korona virus stigao do mene. Pažljiv čitalac je mogao posumnjati na to na osnovu sadržaja nedavnih objava na kanalu, ali su rezultati testa stigli tek danas.
Glavni simptomi: vuče me na grlenje sa etatistima, samoisolacija je otežana. Za sada ne osećam potrebu za veštačkom ventilacijom svesti.
Iako kanal nastavlja sa radom u uobičajenom režimu, sada se podrazumeva da su objave kreirane od strane mene u koautorstvu sa korona virusom – osim ako nije naglašeno drugačije.
Pokušaj da se razume zašto su potrebne karantini, lokdaunovi, kako to izgleda iz perspektive libertarijanca i šta zapravo raditi u ovom haosu.
Šta će biti ako se epidemija ne suzbija?
Trenutno traje epidemija COVID-19, SZO je proglasila pandemiju, mnoge zemlje se zatvaraju u karantin („Lockdown“ — zabrana kretanja), ekonomija gubi novac. Kod mnogih se javlja pitanje: da li je to uopšte potrebno? Sva ta nezgoda, ograničenja sloboda, šteta kompanijama, suvišna moć vlada, da li je to opravdano?
Hajde da vidimo šta će biti ako se uopšte ništa ne radi?
Prema našim procenama, u odsustvu intervencija, COVID-19 bi doveo do 7 milijardi infekcija i 40 miliona smrtnih slučajeva širom sveta ove godine.
Dakle, umreće 40 miliona, oboleće 7 milijardi (skoro celo stanovništvo Zemlje) — to ispada nešto oko 0,57% stanovništva. Brojka je solidna, ali to nije 80% niti 50%, pa čak ni 10%.
I to sa pratećim bolestima: kardiovaskularne, dijabetis, hronične respiratorne bolesti, rak, hipertenzija.
Pa šta to zapravo znači? Umreće bolesni starci i ekonomija neće naročito stradati? Da, otprilike tako i ispada.
A zašto je potreban karantin?
Sve je vrlo jednostavno:
Ako se strategija suzbijanja primeni u ranoj fazi (pri 0,2 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika nedeljno) i održava, može se spasiti 38,7 miliona života.
Evo zbog toga. Vakcina ne postoji, efikasno lečenje nije moguće, zato postoji ova mera — ograničenje kontakata, koja će u ranoj fazi širenja, prema izgrađenom modelu, pomoći da se spase skoro 97% bolesnih staraca.
Zato hajde da razumemo — ograničenje kretanja nije stvar ekonomije, to je stvar spasavanja starijih ljudi, najčešće onih sa pratećim bolestima. Ekonomija njihovog odsustva neće ni primetiti.
Šta da rade libertarijanci?
Libertarijanstvo nije stvar etike. Zato kada kažemo „libertarijanac“, mi ne govorimo ništa o etičkim normama ili moralu. Sa druge strane, od libertarijanaca možemo očekivati određeni stav prema epidemiji.
Libertarijanstvo predlaže da svaka osoba direktno preuzme odgovornost za sebe i svoj život, umesto da je prepusti „razumnoj vladi koja zna šta je bolje“, zbog čega je libertarijanac samostalniji i više preduzima mera na individualnom nivou.
Verovatno će libertarijanac u slučaju krize napraviti neophodne novčane ušteđevine, zalihe hrane i unapred nabaviti sredstva za ličnu zaštitu. To je veoma razumno kako bi se osigurala bezbednost subjekta odgovornosti — samog sebe.
Moguće je da će libertarijanac učestvovati u različitim socijalnim inicijativama: pomaganju drugim članovima zajednice, širenju istinitih informacija, metoda zaštite i pravila higijene. Društvo je kao prostor ispred kuće libertarijanca i on, kao dobar domaćin, želi da ga održava u čistoći i redu.
Sasvim je moguće da će se libertarijanac protiviti pokušajima države da uvede glupa ograničenja ili prekomerno proširi svoja prava, na primer, zabraniti registraciju brakova ili uvesti totalno praćenje.
Hoće li libertarijanac poštovati karantin ili lokdaun? Najverovatnije ga već poštuje, jer ne čeka da mu „mama kaže šta sme, a šta ne sme“, već sam donosi odluke. I uprkos tome što se libertarijanac protivi obrascu komunikacije: „vlada naredila — narod izvršio“, ipak te zabrane nisu ništa promenile u njegovom životu.
Može li libertarijanac reći „ma neka stariji umiru, ekonomija je važnija“, teoretski može, libertarijanstvo nije stvar etike. Ali takvo ponašanje je opasno po živote okoline. U slučaju nanošenja štete, on će snositi teret kazni i drugih vrsta kompenzacija. A da ne govorimo o reputacijskim troškovima.
Širom sveta su mnoge vlade uvele najstroži oblik karantina, koji podrazumeva zabranu izlaska iz kuće, osim u „neophodnim slučajevima“. Vlasti Italije su prvi uvele takvu meru, zatim su se pridružili Španija i Francuska. Sada se, po svemu sudeći, takva mera uvesti i u velikim gradovima Rusije. Ja sam već pisao zašto ova mera ne samo da ruši ekonomiju, već ne pomaže ni u zaustavljanju epidemije. Ali mi smo primorani da živimo u neprijatnoj stvarnosti koju nam nameće stacionarni bandit (država), pa ću pokušati da dam praktične savete kako zaobići uvedena ograničenja.
U osnovi strategije je uverljivo poricanje. Smisao je u postojanju uverljive legende o izlasku na ulicu, koju policija neće moći da proveri. Ne treba tvrditi da karantin krši zakon niti se ponašati izazovno. Policija samo izvršava naložene instrukcije i nije zainteresovana da proverava uverljivu laž.
Navedću primere strategija. Najbolja strategija je ne privlačiti pažnju policije, kako vas uopšte ne bi zaustavili i pitali zašto ste izašli na ulicu. Za to uzmite plastičnu kesu od poznatog trgovinskog lanca i stavite u nju neki predmet radi forme (jabuku, flašu vode). Naravno, naziv prodavnice mora odgovarati njenom radnom vremenu (ako izlazite noću, a prodavnica je već zatvorena, izgledalo bi nepoverljivo).
Ako idete sami i vas uhvate:
1) Recite da idete u prodavnicu ili apoteku – ako one u to vreme rade. Ako vas pitaju zašto ste otišli tako daleko od kuće, recite da potrebni proizvod/lek nije bio u prodavnici/apoteci blizu vaše kuće. Za maksimalnu ubedljivost možete uvek nositi sa sobom pakovanje paracetamola i reći da ste osetili simptome prehlade i da se vraćate kući iz apoteke. Paracetamol se često pije radi ublažavanja simptoma korona virusne infekcije, pa će policajac od vas skočiti kao na varnu čim čuje da vam je zatrebao paracetamol.
2) Ako izlazite često tokom dana, bolje je da se dogovorite sa prijateljem da u slučaju kontrole odgovori na poziv i potvrdi da idete kod njega da popravite kompjuter, slavinu, postavljate pod ili nešto slično. Rad nije zabranjen.
3) Tokom dana još možete reći da idete u kancelariju neke kompanije da se zaposlite.
4) Dostava robe nije zabranjena. Ako imate sa sobom paracetamol, možete objasniti policiji da ga nosite bolesnom prijatelju koji više ne može sam da izađe do apoteke.
5) Ako idete noću, a u gradu je sve zatvoreno, sigurno je otvorena bolnica. Recite da se ne osećate dobro i da idete tamo.
Ako želite da prošetate dvojica sa prijateljem/prijateljicom ili detetom, recite da mu je postalo loše i da zajedno idete u bolnicu/polikliniku. Može čak i noću.
Kao alternativa — dobiti ili samostalno izraditi propusnicu. To nije tako teško kao što se može učiniti na prvi pogled.
1) Registrujte svoj profil sa mačkicama kao medij i dobijte novinarsku propusnicu.
2) Odštampajte sličnu potvrdu, predstavljajući se kao zaposleni u preduzeću koje ne podleže karantinu. Sastavlja se u slobodnom formatu.
Ako imate još strategija, šaljite.
P.S. Ne poričem problem širenja koronavirusne infekcije, već samo predlažem načine kako izbeći agresivno nasilje sa strane stacionarnog bandita. Obavezno poštujte socijalnu distancu od 2 m, nosite masku i naočare, otvarajte kvake i pritiskajte dugmiće lifta preko maramice koju odmah bacite, ne izlazite iz kuće ako ste bolesni od COVID-19. Namerno zaražavanje mira ljudi virusom je u suprotnosti sa principom neagresije (NAP) i ni u kom slučaju nije dozvoljeno.
Veliko hvala Mihailu Požarskom, koji je promovisao naš projekat prevoda Libertarijanizma Erika Maka. Kao rezultat toga dobili smo nagli skok poseta sajtu i dva nova prevodioca, ali kiša donacija još uvek nije počela da pada. Ipak, rad se odvija.
Autor objašnjava kojim doktrinama koje su tada postojale Lok protiviči svojim idejama, odakle ih izvodi, kakve zaključke donosi, kojim parom napomena prati koncept primarnog prisvajanja imovine, radi čega ljudi formiraju svoju vladu, u kom trenutku treba da počnu da je pobunjuju – i zašto će to biti pravedno pobunjivanje.
Obavezno šaljite vaše donacije na adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo – i sledeći put ćemo moći da vam kažemo šta je to zapravo Yum pisao o principima međusobno korisne saradnje.
P.S. Ispostavilo se da se uz tekst knjige koji smo nabavili nalazi još jedan bonus odeljak, otvoren za sve zainteresovane. Ali, radi doslednosti, i njega smo objavili na našem sajtu, i vremenom ćemo ga prevesti. Zbog toga se u našem progres-baru promenio ukupan broj poglavlja.
Izašla je druga epizoda treće sezone naše omiljene serije Libertarian band-a. Treća sezona, posvećena radu mehanizama bezdržavnog društva, počela je sa kriterijumima održivosti anarhije. Razmotrili smo nekoliko njih, izabrali jedan i čvrsto se na njega uselili. Bitcoin je odlična ilustracija toga kako ovaj kriterijum funkcioniše.
Ukratko smo prošli kroz istoriju novca i opisali zašto je nastao bitcoin, zašto je kreiran baš takav i zašto je on odličan alat za bezdržavno društvo, bez kojeg bi nam, naravno, u prelepom Ankapistanu budućnosti bilo znatno teže.
Nastavljam da vam isporučujem sadržaj za polagano čitanje u karantinu, ovog puta se vraćajući dedu Fridmanu. Poglavlje 44, Privatno sprovođenje zakona, srednjovekovna Islandija i libertarijanstvo, naravno, nije uporedivo sa prethodnim po veličini, ali je takođe prilično veliko. Ipak, čita se neuporedivo lakše, jer ovog puta to nije teorija, već istorija, i to zasnovana na beletristici.
Uopšte, doba saga na Islandu je možda moj omiljeni istorijski period, posle možda samo antičke Helade, tako da sam tekst uređivala sa velikim zadovoljstvom, volela bih da je uvek tako. Nadam se da će i vas čitanje obradovati, a zatim možete odmah preuzeti sagu o Egilu – i krenite, uronite u svet proto-anka!
Svet odlazi u karantin, i to je dobro vreme da se posvetite manje vestima, a umesto toga bavite nečim suštinskim. Ako slobodno čitate na engleskom, preporučujem da upoznate se sa knjigom Erika Macka Libertarianizam, koju je naš tim „povučeo“ i postavio na moj sajt bez pitanja autora. Ali ako više volite da čitate na ruskom, imate odličnu priliku da sponzorišete prevod knjige. Za sada objavljujem uvod, kako biste mogli da steknete okvirnu predstavu o tekstu.
Knjiga opisuje kako je svetska filozofska misao stigla do ideja libertarijanizma, kako su se te ideje formulisale, kakvu su kritiku susretale i kako se toj kritici suprotstavljaju. Ako su Mehanika slobode Fridmana ili Praktična anarhija Molinija više primenjeni radovi koji mogu biti sporni u pojedinim detaljima, onda smo mi ovde u prostoru manje-više čiste teorije.
Jezik knjige je prilično težak, ali mi ne pravimo akademsko izdanje, tako da ćemo po mogućnosti prilagođavati autorov govor kako bi ostao donekle čitljiv.
Za ceo prevod biće potrebno oko 75 hiljada rubalja. Za sada sam spremna da primam samo bitkoine, na vam već poznatu adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo , ali u skladu sa mogućnostima istražujem i anonimne fiat platne sisteme, pa će vam možda uskoro postati dostupna relativno jednostavna opcija da uplatite novac u fijat novcu.
Jer je teško naći takve zločince, a potrebno je i primorati ih da prestanu to da rade, a u većini slučajeva koje mogu da zamislim, oni će biti sigurno zaštićeni svojim ugovorima.
I u svetu gde postoji državni monopol na nasilje, i u svetu gde se sprovođenjem prava bave privatnici, pa čak i tamo gde su, kao što je diskutovano u nedavnoj objavi, nasilna naplate ekstremno ograničene, strategija borbe protiv hakerskih grupa je, u suštini, ista: povećati cenu napada.
Da bismo ispratili popularnu temu, uporedimo delovanje hakerske grupe sa širenjem epidemije. Može se ulagati u individualnu zaštitu, može se otežati prenos zaraze, može se pronaći njen izvor.
Hakerski napad može odmah naneti nepopravljivu štetu. Na primer, haker je ukrao vaše privatne ključeve i vaši bitkoin su otišli na tuđi adresu. Takođe, virus može šifrovati vaš disk i tražiti novac za dešifrovanje. Ako pošaljete novac, ili će podaci biti dešifrovani ili neće, zavisi od kaze koji ste dobili. Takođe, napad može jednostavno izazvati primetno nezgodno stanje, ako je reč, recimo, o DDOS-u. Državi je dugo i skupo loviti hakere, a prag ulaska na tržište ovakvih napada nije baš veliki. Za privatnika, pronalaženje hakera i priprema dokazne osnove takođe će koštati ne malo. Na taj način, malo je verovatno da će ciberepidemijska situacija u bezdržavnom društvu biti drastično bolja.
Pošto je cena hvatanja hakera velika, a verovatnoća uspeha nije baš velika, onda nesrećnicima koji ipak budu uhvaćeni postoje svi razlozi da se propisuju prilično velike novčane kazne, pored nadoknade štete. O principima izračunavanja kazni možete pročitati u Mehanici slobode, u nedavno objavljenom Poglavlju 43.
Šta učiniti ako je haker uhvaćen, ali mu se ništa ne može oduzeti? Na primer, on tvrdi da je zaboravio ključ od novčanika. Ne postoje legalni osnovi za primenu terorektalne kriptanalize, a ona i ne daje garanciju rezultata, jer ključ zaista može ispasti izgubljen. U tom slučaju ostaje samo da mu se nametnu isplate na rate, i neka nadoknađuje kako bude imao novih legalnih prihoda. Ili će, možda, odlučiti da ubrza proces tako što će se setiti ključa.
Krajnjem korisniku se radije želi savetovati metode pasivne zaštite i osiguranje. A direktno hvatanje hakera neka na sistemskoj osnovi plaćaju osiguravajuće kuće, ako to smatraju tržišno efikasnom merom.
Nedavno sam objavljivala u kolumni Bitarch post o tome da se trenutni trendovi razvoja tehnologije lako mogu ekstrapolirati na najbližu budućnost, i prema njima vidimo da mogućnosti pojedinaca za neizbirivo masovno ubijanje nastavljaju da rastu i sasvim mogu dostići nivo globalne pretnje. Iz ovoga autor izvodi zaključak da se za uklanjanje ove pretnje mora odbaciti ne samo institucija države, već i bilo koji drugi faktori koji potencijalno stavljaju ljude u očajničku situaciju kada za njih nema velike razlike: da li će umreti u samoći ili povući sa sobom čitavo čovečanstvo.
Dalje je Bitarch razvio temu na svom VK-u, odgovarajući na niz prigovora. Odgovor se svodi na to da je pretnja bliža nego što se može pretpostaviti i da uopšte treba biti odgovorniji. Nažalost, ova retorika je malo dodala argumenata po suštini – po čemu se takav poziv na odgovornost razlikuje od poziva Grete Tunberg – i ona takođe preti globalnim posledicama ako se svi mi ne probudimo upravo sada.
Nakon toga je Bitarch objavio već treći članak, i ovog puta je ponudio na razmatranje konkretniji slučaj. Zamislite opasnog kretena (u primeru se koristi Harvey Weinstein) ili organizaciju (neka to bude, na primer, ELF), kojima je izrečena ozbiljna kazna, a oni, umesto da je ponizno prihvate, zahtevaju trenutno pomilovanje pod pretnjom širenja po principu mrtve ruke nekog neprijatnog virusa. Virus neće ubiti čovečanstvo, ali, kao što vidimo na primeru trenutnih događaja, sposoban je da veoma ozbiljno poljulja ekonomiju.
Hoće li pojava sličnih pretnji dovesti do toga da državna vlast počne da popušta? Da, naravno. Imamo odličnu državu za eksperiment, Izrael, koja je od doktrine „ne pregovaramo sa teroristima“ vremenom prešla na doktrinu „menjamo jednog našeg talca za hiljadu vaših talaca“. Dakle, u državama gde postoji mogućnost privođenja lidera političkoj odgovornosti, oni će popuštati pred zahtevima terorista, a kada pretnje terorista postanu globalnog karaktera, odlučivanje o tome da li će se pregovarati sa teroristima prestati će biti izbor konkretnog diktatora, i čak će i Putinu u takvom scenariju morati da se pregovara. Ja ću, recimo, pristati na ovakve i onakve ustupke teroristima, ali vi, poštovani zapadni partneri, skinite mi sankcije za takvu ustljivost, jer sami razumete, terorizam je takav – nepredvidiv.
Pod ankapom se ovaj problem pojednostavljuje. Terorista gubi subjekt pregovora. Da, on može biti spreman da neodlučno istrebi nekoliko miliona ljudi ako se ne ispune njegovi uslovi. Ali koji uslovi? Kome će se obraćati? Države nema. Može se obratiti, na primer, rukovodstvu neke korporacije. Recimo, isti elfi zahtevaju od rukovodstva neke naftne kompanije da prestane sa vađenjem nafte, inače koronavirus. Nakon toga, upravni odbor podneva ostavku i subjekt pregovora ponovo nestaje. Naravno, to neće sprečiti elfove da izazovu epidemiju, ali cilj terorističke akcije je bio malo drugačiji.
Naravno, unapređivaće se i sredstva zaštite od sličnih pretnji. Recimo, potpuna transparentnost transakcija može omogućiti brzo pronalaženje terorističke mreže i neutralisanje pretnje „mrtve ruke“. Ili će se uspeti promeniti motivacija teroriste. Čak i lokalno zaustavljanje vremena. Spor oko toga čija će fantastična pretpostavka pre biti realizovana, prilično je uzaludan. Bitarh tvrdi da se tehnologije zaštite razvijaju znatno sporije od tehnologija napada. Ipak, iz nekog razloga, opšti nivo nasilja neprestano opada, a ako se iz statistike isključi nasilje koje inicira država, ono postaje potpuno zanemarljivo malo.
Zato ne da ja zanemarujem pretnju o kojoj se diskutuje. Jednostavno smatram da je ona malo relevantna za ankap, a da bih postulao neophodnost iskorenjivanja država, dovoljni su mi i drugi argumenti.
Nakon veoma duge pauze, objavljujem editovanu verziju Poglavlja 43 Mehanike slobode Dejvida Fridmana. Sam prevod je davno uradila Jelena Makejeva po nalogu LPR-a. Morao sam da uskladim terminologiju ranog prevoda sa onom koju koristim u novom. Čini se da je stari prevod težio da materijal prikaže što jednostavnije. Pri tome, niz termina nije bio preveden, već rečenom opisano – otprilike kao da bih u članku o lingvistici umesto reči „sinonimi“ svuda pisala „reči sličnog značenja“. Morao sam da žrtvujem lakoću radi strože terminologije koja se koristi u ekonomskoj teoriji.
Poglavlje se zove Odgovori: ekonomska analiza prava i ima potpuno monstrumuznu veličinu. Nije iznenađujuće, jer je Fridman zapravo pokušao da ugura u jedno poglavlje materijal svog zasebnog dela pod nazivom Law’s Order, na koji je navedena referenca u prilogu knjige, a koji je, nažalost, trenutno dostupan samo na engleskom jeziku.
Specifičnost Fridmanovog pristupa je u tome što on izvodi pravo iz ekonomije, a ne iz libertarijanskih principa, pošto ovi poslednji nisu u stanju da daju jasne odgovore na mnoštvo konkretnih primenjenih pravnih zadataka (pozdrav svima zagovornicima mišljenja da se bilo koje pravno pravilo može izvesti iz jednog jednostavnog NAP-a).
Dobila sam molbu da organizujem mogućnost pretplate na redovne donacije za podršku projektu. Nažalost, nisam baš upoznata sa alatima koji se obično koriste za to. Zato, za početak, predlažem svima kojima je zanimljivo da projektu obezbede dovoljno široko i redovno finansiranje, da mi se jave u privatnoj poruci na Telegramu ili Fejsbuku. Zatim ćemo prodiskutovati o tome kako je najbolje to organizovati, tako da i vama bude zgodno da plaćate, i da ja ne bih morala da otkrivam svoj identitet.
