Автор: Анкап-тян

Promene u radu kanala

Dok je kanal bio na pauzi, razmišljala sam o njegovoj budućnosti i sada želim malo jasnije formulisati kako će se voditi.

Svake nedelje, otprilike vikendom, nameravam da objavljujem ne baš longrid, ali dovoljno opširnu članak o temama koje me zanimaju, a koje ne moraju biti nužno povezane sa vašim pitanjima. Kao opcija, to može biti intervju ili još nešto dovoljno zahtevno.

Tokom radnih dana, najviše jednom dnevno, biće odgovori na pitanja, praćeni donacijama. Već imam ogroman fond odgovora na najrazličitije teme, a nastavak punjenja info-prostora istim tempom značio bi neizbežno samokopiranje, parafraziranje i tako dalje. Odgovarala sam na besplatna pitanja jer je to trebalo meni – lakše mi je da razmišljam u okviru konkretne zadate teme nego da fantaziram o tome šta bi još zanimljivog mogla da prenesem publici. Sada ću rado nastaviti da odgovaram, ali samo ako je to vama potrebno, a najbolji način da pokažete svoje interesovanje je da ga podržite novcem. Besplatna pitanja će za mene sada preći više u kategoriju socioloških podataka o tome šta ljude uopšte zanima, i teorijski mogu poslužiti kao osnova za članke.

Bitarhova kolona će se voditi kako se budu pojavljivali njegovi tekstovi, bez vezivanja za određene dane, ali u izvesnoj zavisnosti od dubine obrade izvornog teksta od strane mene.

Uzajamna promocija sa drugim projektima je moguća, ali sa moje strane to će uvek biti pregled odgovarajućeg kanala, uz navođenje da li sam se ja sama pretplatila na njega, a sa druge strane bih volela isti takav pristup, iako ja, naravno, nemam uticaja na infopolitiku drugih kanala.

Spremna sam da objavljujem preglede drugih kanala kao bonus uz odgovor na njihova plaćena pitanja, kao što je isprobano sa kanalom Pravi argument. Pregledi će biti objavljivani na stalnoj osnovi, a ne brisani nakon fiksnog perioda, kao što je to uobičajeno sa reklamama na različitim Telegram kanalima.

Lično ne nameravam da postavljam svoju plaćenu reklamu na drugim kanalima, ali sam spremna da prihvatim plaćanje takvih stvari u vidu donacije, kao što je bio slučaj sa reklamom na kanalu „Kitovi plivaju na vpisku sa LSD“. U tom slučaju, ako bude potrebno, mogu obezbediti reklamni tekst prilagođen publici odgovarajućeg kanala.

Kada nikako ne možeš da se fokusiraš na Hajeka…

Protivrečne jurisdikcije

Na primer, prijatelj me je pozvao na žurku u svoju kuću. Doneo sam sa sobom sok od jabuke. Odjednom upadaju policajci i ispostavlja se da je sok zabranjen u njegovoj ugovornoj jurisdikciji.
1) Da li sam počeo da kršim NAP od trenutka kada sam ga izvadio?
2) Kako se na mene primenjuje delovanje druge jurisdikcije ako sa njom nisam sklopio ugovore?
3) Šta će biti ako sam korisnik druge jurisdikcije koju prva ne priznaje i jednostavno sprovodi samovlastu presudu?

Slično pitanje: da li će samopripadnost pomoći ako osoba uđe na tuđe polje? Mogu li je upucati bez suda i istrage?

Početnik Ankap (pitanje praćeno je donacijom u iznosu od 0.00030432btc)

Ono što bi se u ankapu moglo nazvati zakonima – to je kodifikacija uspešnih praksi. Takvi kodeksi, koji sumiraju uspešne prakse po određenim temama, imaju potražnju u bezdržavnim društvima jer štede trud, omogućavajući da se ne analizira svaki slučaj potpuno ispočetka. Štednja truda će značiti štednju novca, a jeftin sud će, uz druge uslove, naravno pobediti u konkurentskoj borbi skupi sud. Ali čak i ako skupi sud pruža kvalitetnije razmatranje pitanja, i na jeftini će postojati potražnja, to je prirodna segmentacija tržišta po ceni.

Na taj način, priznajući jurisdikciju određene kompanije nad sobom po određenom krugu pitanja, čovek u ankapu obično unapred ima mogućnost da sazna koji se skupovi normi koriste u okviru te jurisdikcije.

Takođe, čovečanstvo ima bogato iskustvo u rešavanju konflikata između lica koja pripadaju različitim jurisdikcijama. U većini slučajeva, praktična praksa bila je priznavanje zakona one strane čija je teritorija na kojoj se konflikt dogodio. Odstupanja od ovog principa su obično posebno dogovarana. To je moglo biti povezano, na primer, sa posebnim statusom pojedinih osoba, ili sa spornim statusom mesta gde se konflikt dogodio. Tako je nastao koncept diplomatskog imuniteta i međunarodnog pomorskog prava.

Sada prelazimo direktno na vaša pitanja. Zamenićemo sok od jabuke jasnijim iritansom. Odneli ste kobasicu na vegansku žurku i počeli sa apetitom da je jedete uz salatu. Naravno, za vegane je to veoma iritantna situacija. I oni unapred znaju da bi ih nešto slično veoma uznemirilo. Zato se obično u najavi žurke odmah navodi da je ona veganska, da meso neće biti posluženo i da ga nije dozvoljeno doneti sa sobom. Na taj način, vaši postupci krše dogovorene uslove prisustva, i sasvim legitimno vas izbacuju sa žurke.

Gore je situacija ako je u najavi naznačeno da je žurka veganska, nijedno ograničenje nije eksplicitno zapisano, vi niste vegan i to ne skrivate, ali ste pozvani na nju. Vi, poštujući pravo domaćina da vam ne poslužuju meso, odlučujete da se sami poslužite – i upadate u pravni koliziju. Ovde su u nezgodnom položaju i domaćini koji vam nisu razjasnili pravila, i vi koji niste uspeli da razumete lokalna podrazumevanja. Obično se ovakvi slučajevi rešavaju tako što jedna od strana ide na ustupke, ali ako domaćini žurke ne krenu na ustupke, ipak će vas izbaciti, jer je ovo mesto gde je njihovo tumačenje spornih normi prioritetno. Imao sam sličan slučaj tokom proslave jedne Ivanjjske noći, kada sam počela da se ljubim sa momkom, on se ispostavio kao zauzet, a njegova devojka mi je zbog toga prigovorila, što je izazvalo moje zaprepašćenje: iskreno sam verovala da na Ivanjjsku noć važe nešto drugačija pravila – ali sam popustila, taj momak nije bio toliko bitan, u suštini, nismo se složili. Tako vam i naši hipotetički vegani mogu izaći u susret, iako će to učiniti uz osećaj dubokog zaprepašćenja zbog vaše taktičnosti.

Sada, prelazimo sa zamršenih priča na zaključke.

  1. Niste obavezni da se pridržavate onih normi koje niste obavezali da ćete poštovati.
  2. Mogu vas primorati na njihovo poštovanje ako je za stranu koja vrši pritisak to principijalan momenat, a za vas nije.
  3. Imate pravo da tražite kompenzaciju za takvo prisiljavanje, ali nije izvesno da ćete je dobiti.
  4. Što su strane više zainteresovane za buduću saradnju, to je veća verovatnoća da će ići na uzajamne ustupke u konkretnom trenutnom slučaju.

    5. Kako u svetlu ovih teza možemo rešiti drugi slučaj, sa trespassingom, odnosno kršenjem granica vlasništva, čak i ako to bude bez očigledne štete po to vlasništvo?

    1. Čovek nije dužan da bude svestan da vi ne želite da on prolazi kroz vaše polje. Bolje je postaviti na granici tablu „Strancima zabranjeno ulazak“, kako bi čovek znao da ovde živi čuveni Vil Vilijam Stranac, a sa njim se šale ne igraju (preporučujem za dodatno upoznavanje poznat tekst o deki Pipka, koji luta internetom).
    2. Možete primorati čoveka da napusti polje ako vam je to od principa. A ako je pročitao tablu i nije je poslušao, prinudu možete izvršiti i pomoću letalne sile, ne trošeći vreme na dodatna ubeđivanja.
    3. Od vas može biti zahtevana odšteta ako je, recimo, kroz vaše polje vodila prohodana staza, granica nije bila označena, tabla je u stvarnosti ispala nečitka i skrivena u travi, i onda vi iskočite kao đavo iz kutije, sa vinčesterom u rukama, i počnete da pucate. Označite svoja pravila na što jasniji način.
    4. Što ste više zainteresovani za buduću saradnju sa traspaserom, to je veća verovatnoća da ćete mu dopustiti pristup vašem polju, čak i ako je zalutao kod vas bez pitanja. Na primer, ispostavilo bi se da je to trgovac sa magičnim darom ubeđivanja, i sada će on biti vaš stalni dobavljač kapica od folije.

Ažuriranje odeljka „Donacije“

Dobila sam informacije od autora servisa koji je omogućavao bilo kome da šalje donacije u bitcoinima, plaćajući pritom rubljima sa bankovne kartice. Nažalost, servis je ugašen jer je autoru blokiran Yandex novčanik, a drugi rubljevi alati za online plaćanja nemaju potrebne funkcije u svom API-ju. To je, nažalost, uobičajena situacija za agoriste – država teži da oporezuje svaku transakciju, a ako ne može, onda radije bira da uništi sve bez dlake na glavi. A Yandex je danas, iako je formalno privatna firma, ipak nesposoban da se suprotstavi bilo kakvim državnim zahtevima.

Tako sam morala da ažuriram uputstva u odeljku Donacije, uklanjajući odatle opis te mogućnosti. Uostalom, iskoristivši priliku, dodala sam neka ažuriranja na stranicu sa opisom Lightning-a – tamo se, naprotiv, pojavio novi servis za razmenu onih istih Yandex rubalja u Lightning, ne znam koliko će izdržati.

Za revanche, VPN od Vee Security, koji sam nekada reklamirala, je sasvim živ i ne planira da nestane.

Nadam se da su svi zainteresovani uspeli da iskoriste nedavni pad kursa bitcoina i nabave na veliko.

Zašto je minarhizam loš?

Ako zamislimo da sve funkcije državnih institucija mogu biti prepuštene privatnom sektoru (outsourcing), kako će se u ankap društvu rešavati problemi kao što je masa ljudi nezadovoljna odsustvom državno garantovanih penzija i isplata invalidima?

Aleksej

Pitanje mi deluje ne baš dosledno. Ako su funkcije boga prepuštene privatnom sektoru, kako rešiti problem mase ljudi nezadovoljne odsustvom boga garantovane nagrade za duhovne zasluge? Ako masa iznosi prigovore bogu, onda su oni pogrešan adresa, jer su njegove funkcije prepuštene privatnicima, pa su i oni odgovorni. Ako se prigovori iznose privatnicima, onda treba gledati sadržaj zaključenih ugovora, i u zavisnosti od toga, sudski postupak će dati taj ili onaj ishod. Skupljanje oflajn mase radi podnošenja tužbe nije neophodno, kolektivne tužbe se odlično koordiniraju putem interneta.

Što se tiče prvog dela pitanja, umesto da se pita šta je loše u minarhizmu, korisnije je objasniti šta je dobro u njemu. Dobar je zato što brzo i pouzdano donosi ozbiljno poboljšanje kvaliteta života velikom broju ljudi. Kako je izjavio veliki minarhista Kaha Bendukidze, reforme su situacija kada svima brzo postaje bolje. A loš postaje onda kada predloži da se zaustavi na postignutom. Od tog trenutka počinje povratak velikoj državi. U tom trenutku minarhiste treba pomeriti u stranu i nastaviti sa demontažom države, ne dajući im vremena da se oporave i ignorišući zahteve da im se ostavi mali deo za igru.

Za kraj, želim da predložim za čitanje zanimljiv intervju minarhiste Jaroslava Romančuka sa ankapom Borisom Juravskim o praktičnim merama koje austrijska ekonomska škola predlaže postsovjetskim državama. Posebno je bio upečatljiv trenutak kada je Romančuk izjavio da su ankap i komunizam utopije nekompatibilne sa ljudskom prirodom: trebalo je videti tu gamu emocija na malo izraženom licu Borisa Saviča)))

U 나머lom, intervju je sasvim konstruktivan, Romančuk predlaže miks uspešno sprovedenih gruzijskih reformi već pomenutog Kahe Bendukidzea, programa reform ukrajinskog minarhiste Genadija Balašova – i dodaje uz njih moju omiljenu ideju o decentralizaciji prava kroz ukidanje licenciranja sudija i monopola na jurisdikciju, kako bi se uklonila ograničenja za sveobuhvatnu širenje jedino pravednog suda – arbitražnog. Ukratko, veoma mi se dopalo. Generalno, volim minarhiste.

Kako pokazati apolitičnoj osobi neodrživost ideja državne reedistribucije, podrške siromašnima i socijalne pomoći?

Pitanje sa Telegram kanala Desni argument, prati donacija u iznosu od 124 rublja. I da, ako vas je zanimalo kako bi se na mom kanalu mogla kupovati reklama – pa, otprilike ovako.

Razlozi apolitičnosti mogu biti različiti, ali se obično svode na to da osoba naglašeno stavlja svoje neposredne, sebične interese iznad nekih apstraktnih vrednosti, pa stoga, zapravo, ne smatra da politika bilo šta tiče. Na taj način, moramo pokazati osobi kako državna redistribucija i državna socijalna pomoć ugrožavaju njene sebične interese. A da bismo to uradili, mi, sa svoje strane, moramo razumeti u čemu ti interesi zapravo leže.

Sličan pristup sam već jednom preporučila kada sam objašnjavala, kako reći mami o ankapu, ako je traumirana devedesetim godinama.

Najčešća varijanta apolitične osobe koja odobrava državnu intervenciju je ona kojoj jednostavno nije stalo da razmišlja o svim tim glupostima. Država joj ne opterećuje glavu porezima jer je poslodavac poreski agent, ali pritom ljudi dobijaju neke penzije, nekako uče, leče se i povremeno dobijaju neke naknade. Razne glasne reči o tome da država nekoga pljačka imaju za takvu osobu istu vrednost kao i bilo koja dosadna reklama. Ako pokušavaju da prenesu informaciju, znači da računaju da će na tome zaraditi. Možda im Državni departament plaća, a možda će sada početi da iznuđuju donacije.

Ovde je najbolje povremeno bacati anegdote dve vrste. Prva – kako određeni zajednički poznanik uspešno izbegava poreze, zaradio je na investicijama u bitcoin, rešio preko privatne osobe neko teško pitanje koje spada u državnu nadležnost – i tako dalje. Druga – kako su nekoga naplatili višak novca po osnovu poreza na nekretnine, zadržali neke pripadajuće socijalne isplate, oduzeli biznis u korist onih sa činovničkim činovima i slično. Rečito, provocirati kod osobe cinizam prema državi, kao da su sve priče o tome da je država potrebna ljudima napisane za naivce, a da će se poštovani džentlmeni, naravno, u datom trenutku ugrabiti komad od države, ali ozbiljno računaju samo na sebe i na druge poštovane džentlmene.

Druga vrsta apolitičnog državnika sreće se mnogo ređe. To je promišljen lik koji ima sve potrebne olakšice i socijalne isplate, smatra njihovo dobijanje potpuno pravednim, i čak će vrlo verovatno rado konsultovati o različitim detaljima velfera.

Ovde ima smisla podsticati takav preduzetništvo, ali podsećati da je važno znati kako se orijentisati kada sve propadne. U Sovjetskom Savezu su bili u favoritu radnici trgovine, a početkom devedesetih veliki deo njih se pokazao neadekvatnim u novim uslovima. Današnji radnici trgovine pak nevaporno rade i uopšte ne liče na nekadašnju privilegovanu slojenu. Dakle, kada socijalna pomoć prestane, važno je ne ostati na ulici kao nikome nebitan specijalista za izvlačenje beneficija; bilo bi dobro imati i druge kompetencije.

Srećom, takve ljude obično ne treba dugo ubeđivati da će socijalna pomoć pre ili kasnije propasti. Pošto je on stabilno u plusu, u dubini duše odlično razume da ništa besplatno nije večno.

Naravno, postoji još mnogo vrsta državnika, ali ja sam nabrojala upravo one koji su pritom apolitični. Ako pak naiđete na političke aktiviste-državnike, razgovor sa njima je sasvim posebna stvar, ali to je već potpuno druga priča.

Postoji svoja draž u kuhinjskim razgovorima, pošto su uspešno preživeli SSSR

I kao postscriptum, ukratko ću izložiti utiske o kanalu Desni argument. Rekla bih da ovaj mladi resurs tek gradi sopstveni stil, pa kanal deluje donekle eklektično. Prvobitno su autori, očigledno, planirali da sami postavljaju pitanja, sami odgovaraju i dobiju u rezultatu dovoljno sažet katehizam za komunikaciju sa levacima. Ali sada je kanal postao širi od prvobitne zamisli i počeo je da meša argumente sa reakcijama na aktuelnu temu. Tako da se sada može koristiti i kao izvor onih anegdota iz života koje su toliko korisne za kuhinjske razgovore.

Libertarijanstvo ex machina

Bitarh, Ankap-tjan

U mnogim komadima koji su izvođeni u antičkom pozorištu često se primenjivao neobičan trik za rešavanje sukoba likova — „Deus ex machina“ („Bog iz mašine“). Sastojao se u iznenadnom pojavljivanju novog božanstvenog lika na sceni na kraju dela, koji prethodno nije bio pominjan u predstavi i koji je imao mogućnost da brzo reši probleme heroja. Jednostavnije rečeno, spoljne sile su rešavale probleme heroja, ne ulazeći u suštinu konflikta. Ovaj trik nije pogodan samo za umetnička dela, već može biti koristan i za političke transformacije usmerene na deetatizaciju društva.

Pogledajmo bilo koji libertarijanski javni prostor na društvenim mrežama, čet, sajt, strim, podkast, kanal. Šta ćemo videti? Najverovatnije beskrajnu diskusiju o istim temama — kako rade libertarijanski sudovi, ko će graditi puteve u ankapu, ugovorno ropstvo, abortusi, subjektivnost dece, nuklearno oružje, droge, austrijska škola ekonomije protiv kejnsijanizma i državnog plana, minarhizam protiv ankapu, ankap protiv panarhije, teritorijalne zajednice protiv EKU. Često se to pretvara u beskrajni holivars, kada ljudi danima zaredom brane svoje tačke gledišta.

Samo što, ako neprestano raspravljate međusobno i trošite na to sve svoje resurse, mnogo nećete postići! I da li je uopšte potrebno? Možda postoji neki univerzalni recept kako se mogu odjednom rešiti svi ovi problemi i kako da se postojeći oskudni resursi troše korisno za pokret?!

Da, on postoji i nalazi se u samoj prirodi države — stacionarni bandit može osvojiti društvo samo pri narušavanju ravnoteže potencijala nasilja (RPN), dok uz poštovanje ove ravnoteže bezdržavno društvo može sasvim stabilno postojati, što je dokazano u okviru metodologije neoinstitucionalizma. O tome se kratko i jasno može čuti u prvom delu predavanja Aleksandra Auana „Evolucija sedilačkog bandita“. Nakon formiranja centralizovanih struktura prisile (države), kretanje u suprotnom smeru ka decentralizovanom društvu postaje nemoguće bez primene spoljnog napora na sistem (ova zakonitost je analogna drugom zakonu termodinamike: toplota se neće spontano prenositi sa hladnijeg tela na toplije).

Ako vratimo BPN, troškovi iniciranja nasilja postaju veći od troškova odbrane, i teritorijalni monopol države jednostavno nestaje. Dalje, sve ostalo jednostavno nema značaja! Naravno, bolje je unapred znati odgovor na to ko će graditi puteve ili kako definisati subjektivnost dece, ali i bez toga ljudi će pre ili kasnije morati to da rešavaju bez države. Ona jednostavno ne može postojati uz poštovanje BPN-a. Ako ste programer ili jednostavno poznajete Bulovu logiku, dobro razumete: izračunavši vrednost prvog operanda u konjunkciji (&&), ne morate izračunavati sve ostale operande ako je on FALSE, jer će rezultat konjunkcije u svakom slučaju biti FALSE. Ili se kod disjunkcije (||) ne moraju izračunavati svi ostali operandi ako je prvi TRUE, jer će rezultat u svakom slučaju biti TRUE.

Iz ovoga proizilazi da je dovoljan uslov prelaska na libertarijanizam samo dovođenje potencijala nasilja u društvu do ravnomernije distribucije. Kao što verovatno već možete naslutiti, to se može postići stvaranjem i širenjem alata za doktrinu odvraćanja (DO).

Vrednost ovog pristupa je u tome što se razvojem alata DO, njihovom proizvodnjom i uvođenjem u široku upotrebu može baviti mnogo širi krug ljudi nego što je danas uključen u političku agitaciju i protestne akcije. Kooptacija onih koji se bore protiv režima – tehničara koji mogu sastaviti dron, laserski zaslepljivač ili druge zanimljive alate od slobodno dostupnih delova – mnogo je perspektivnija u smislu proširenja baze protesta nego ograničavanje na regrutovanje humanitaraca i ekonomista koji se dobro razumeju u nijanse ideologije. Još korisnije je uključivanje inženjera i menadžera sposobnih da organizuju masovnu proizvodnju sličnih predmeta, a to je takođe veoma brojna kategorija. Takođe, primetimo da se polukraftska proizvodnja ili pisanje softverskog proizvoda lako skrivaju od države, pa je to bezbednije od izlaska na mitinge, što je takođe dodatni stimulativni faktor.

Kada pouzdani, masovni i jeftini alati za suzbijanje agresora budu dostupni čak i baki, ostalo će vrlo malo vremena da se čeka kada će tržište rešiti stvari. Nakon što deus ex machina odradi svoj posao, sve današnje teorijske rasprave o tome kako se organizovati u ankapu naglo će preći u praktičnu ravan. Nešto slično smo posmatrali relativno nedavno, kada su ekonomisti raspravljali o tome da li se u eri fiat novca može vratiti na zlatni standard, a onda je došao Satoshi, i sada umesto zlatnog standarda imamo bitkoinski. To je to, predmet rasprave je nestao, a na dnevnom redu je sveprisutna praktična implementacija privatnog tvrdog novca.

Koja je razlika između prirodnog prava i pozitivnog prava?

Libertarijanstvo je zasnovano na prirodnim pravima, zašto se Svetov protiv njih?

U nedavnom snimku Mihaila Svetova, kojem je i posvećeno vaše pitanje, mnogo toga mi se učinilo čudnim. Pošto je tako, prvo ću proći kroz ceo snimak, a zatim ću preći na temu pitanja, kako ne bih pravila dva posta o jednom videu.

Za početak, Svetov koristi definiciju anarhije kao hobbesovskog rata svih protiv svih. Ne sećam se da li je Hobbes koristio baš reč anarhija, više mi se sećam termina prirodno stanje. U svakom slučaju, u našem snimku o doktrini obuzdavanja pokušala sam da pokažem da rat svih protiv svih nije prirodno stanje društva, što znači da se hobbesovska (i svetovska) retorika zasniva na sumnjivom osnovu.

Takođe, Svetov koristi reč prava kao sinonim za reč privilegija, odnosno ograničava se na takozvana pozitivna prava. O tome govori njegova fraza „bojte se ljudi koji žele da vas obogate pravima“. Libertarijanski diskurs se obično vodi o negativnim pravima, koja su zapravo slobode. Takvim pravima se ne „obogaćuje“, jer za njihovo ostvarivanje čoveku nisu potrebni postupci drugih, sasvim je dovoljno nemešanje.

Napadajući na liberale, Svetov zapravo podrazumeva progresivce američkog tipa, s obzirom na to da kao ilustracije koristi naslove o kvotama za manjine i pozitivnoj diskriminaciji. U Evropi oni češće sebe nazivaju socijaldemokratima, i ne razumem zašto ih Svetov uopšte odvaja od socijalista, govoreći da nas s ove strane pritiska socijalistička čizma, a s ove liberalna, dok se zapravo govori o istoj socijalističkoj čizmi.

Još nešto zanimljivo: Svetov suprotstavlja moral i savest, tvrdeći da su zli liberali izvadili savest iz čoveka i zamenili je moralom. Međutim, Svetov ne definiše šta je to zapravo savest i odakle ona dolazi, ako ne iz iskustva interakcije sa drugim ljudima i sećanja na njihove moralne procene. Ili želi da kaže da je savest Božji glas? Pa u tom slučaju nije jasno šta on ima protiv prirodnih prava, shvaćenih kao božanski ustanovi.

Još jedna fraza koju Svetov koristi u svom videu: „gde nema zakona, nema ni zločina“. Da, sve je tačno, zločin je termin iz pozitivnog prava, koje je sistem naredbi. Postoji naredba, neko je prekršio naredbu, izvršio je zločin. U privatnom pravu nema nikakvih zločina, postoje šteta na imovini, kršenja ugovornih obaveza i slično, i onaj kome je naneta šteta slobodan je da se tome suprotstavi i zahteva odštetu – ili da se ne suprotstavi i ne zahteva.

Na taj način, rekla bih da je Svetov video jednostavno žongliranje terminima. Definišemo anarhiju onako kako je nijedan anarhist ne definiše, nakon čega kao dva i dva dokazujemo da je anarhija loša, pa čak i da je država anarhija. Sve je logično, ali na izlazu ne dobijamo ništa osim zbunjenosti.

A sada se vratimo na pitanje da li libertarijanstvo proizilazi iz prirodnog prava. Istorijski gledano – da, ali danas to nije važno, jer ljudska misao nije stajala u mestu. Možemo izvoditi libertarijanske principe deduktivno na osnovu zakona logike: evo vam apodiktički tačna tvrdnja da čovek pripada samom sebi, sada pokazujemo da svaki pokušaj da se ova tvrdnja opovrgnut implicitno se zasniva na upravo onoj premisi koju pokušavamo da opovrgnemo. Ko kome ne proključa u glavi, taj je spoznao dao i otkrio prirodno pravo. A možemo posmatrati interakcije ljudi i pokazivati koje strategije ponašanja ispostave se profitabilnijim i zato opstaju u toku prirodne selekcije. Ovaj utilitaristički pristup nam daje iste te libertarijanske principe, ali u ovom slučaju zakoni logike ne štrče spolja sa izgledom kao da su božanski darovi, a ljudi ispod njih nisu samo objekti. Zato ovakav pristup manje iritira ljude poput uslovnog Mihaila Svetova sa njihovom opsednutošću etikom, ali više – ljubitelje matematičke strogoće.

Lično sam se prvo upoznala sa Rotbardom i Hopijevim zaključkom principa samoposedovanja, zatim sa Hajekom i Fridmanovim utilitarističkim obrazloženjem vlasništva, i predlažem da se ne raspravljamo o tome koga više voleti – tatu ili mamu. I praksiologija i spontani poredci su dva podjednako korisna metodološka principa, hajde da koristimo oba, u zavisnosti od situacije, a da ne budemo nalik Svetovu, koji je toliko desno nastrojen da pokušava da odgríze libertarijanstvu levu nogu.

Vodič kroz panarhizam

Uspon ruskog libertarijanskog pokreta poslednjih nekoliko godina doveo je ne samo do toga da se termin „libertarijanstvo“ često pominje izvan same libertarijanske zajednice, već i do toga da se izlaganje libertarijanske ideologije na ruskom jeziku, prilagođeno ruskozičnom čitaocu, počinje konsolidovati. Mihail Svetov je prešao sa kratkih video-snimaka od pet minuta na časovne predavanja, a sada piše knjigu. Počela sam sa odgovorima na razbacana pitanja, ali već pola godine zajedno sa timom Libertarian Band radim na pripremi sistematskog video-kursa koji izlaže moje razumevanje libertarijanstva. I eto, juče je i Ved Nojman takođe izjavio da počinje rad na punopravnom panarhističkom manifestu, ali je za početak sastavio vodič kroz panarhizam, u koji je sakupio i grupisao po temama većinu materijala koji su na ovu temu objavili sami tvorci doktrine panarhizma.

Nadam se da ste već pročitali ili pogledali većinu materijala navedenih u vodiču – njegova vrednost leži upravo u sistematizaciji.

NAP

Dočekajte novi video na kanalu Libertarian Band! U okviru drugog dela serijala priča o libertarijanstvu, došli smo do tako važnog termina kao što je NAP, odnosno princip neagresije. Analiziramo kako je nastao iz doktrine obuzdavanja, kako je evoluirao, kuda bi trebalo da evoluira i koja su njegova ograničenja (jer u libertarijanskom okruženju ima mnogo onih koji žele da na bazi NAP-a izgrade bukvalno sve).

Naravno, u šest minuta se ne može smestiti potpuna i detaljna analiza, ali potrudili smo se da ne zauzimamo vašu dragocenu pažnju predugo. O drugim aspektima života u društvu pričaćemo u narednim videima. Rad na novom videu – o institutu reputacije – je već započet.

Serijal video snimaka o panarhiji

Leti su na prostorima Jutjuba pojavili još jedan mali kanal LibertyUKR, koji je iako stranac, na ruskom jeziku. Zanimljiv je po tome što se tamo dosledno objavljuju video snimci sa analizom libertarijanizma u okviru panarhizma. Na načinu prezentacije materijala još uvek treba mnogo raditi, ali je tempo pojavljivanja sadržaja nešto veći nego na onom sa kojim ja sama sarađujem.

Nedavno se na kanalu pojavio video o autorskom i patentnom pravu, to je već sedmi video u celokupnom ciklusu. Pre snimanja su mi poslali njegov tekst da ga malo korigujem. Probala sam. Kao rezultat je nastalo potpuno samostalno delo, koje ću ili nekada objaviti kao poseban članak, ili ćemo od njega napraviti svoj video. Tako da saradnja sa kanalom nije baš uspela, ali će on i sam uspeti.

https://youtu.be/GwyHEMwzmp0