Автор: Анкап-тян

Po kom principu će tuđa zemlja biti privatizovana? Da li će se sprovoditi demokratska glasanja među bivšim stanovništvom ove države kako bi se zemlja dodeljivala većinskim glasovima, ili će se zaista primeniti princip „ko prvi obradi, njegova je zemlja“?

anonimno pitanje

Već su me pitali na osnovu kog principa će se privatizovati nuklearne bombe, ali sa ovom robom niske likvidnosti zaista je drugačije, jer se za nuklearnu bombu iz glave setim samo dve vrste korisne primene upravo u svojstvu bombe, i obe se svode na to da je zakopeš duboko u zemlju na pravom mestu – i lupiš. Prvo, to će omogućiti registrovanje seizmičkih oscilacija u različitim tačkama planete i na osnovu njih preciziranje podataka o njenoj strukturi. Drugo, to omogućava oslobađanje seizmičkih napona u seizmički opasnim oblastima, pa će tamo, umesto retkih velikih zemljotresa, biti serija čestih malih.

Ali dobro, pitanje je o zemlji. Za zemlju, za razliku od nuklearne bombe, postoji ogroman broj opcija korisne primene, pa stoga i konkurencija za nju može biti veoma ozbiljna.

Scenarioi privatizacije će se, naravno, značajno razlikovati u zavisnosti od toga koliko je pomenuta konkurencija velika u konkretnom slučaju, i koliko su u tom mestu razvijeni mehanizmi samouprave.

Tamo gde je konkurencija manja, verovatniji je homestead. Ko se brže setio, zauzeo je najbolji deo. Ko malo kasnije – susedni. Kasni su uzeli još par, ostali su procenili da ovde neće izvući najbolje i otišli će da traže na drugom mestu.

Tamo gde je konkurencija velika, a lokalna samouprava slaba, parcelu će zauzeti prvi koji se setio, a zatim će doći jači subjekat i reći: čoveče, preterao si, skloni se odmah sa moje livade! Preterali čovek će malo pregovarati radi očuvanja obraza, možda dobiti simboličnu kompenzaciju – i skloniće se.

A tamo gde je bezpravlje odavno prevaziđeno snagama lokalne zajednice, najverovatnije je angažovanje aukcionara koji će pripremiti zemljane lotove za prodaju, sprovesti aukciju, a zatim raspodeliti prikupljeni novac, umanjen za njegovu sopstvenu proviziju, među sve lokalne stanovnike koji su takođe polagali prava na zemlju, ali nisu bili spremni da plate previše za nju.

Scenario koji ste pomenuli, „hajde da demokratski glasamo ko će besplatno dobiti ukusan udeo, koji niko od nas nije lud da ne želi u svoju vlasništvo“ – čini mi se manje verovatnim: ako ja ne dobijem kompenzaciju, zašto bih odjednom pristao da glasam za drugog. U takvom glasanju najlogičnije je da svako glasa za sebe, i to će dovesti do toga da će morati da se formira akcionarsko društvo sa jednakim udelima učesnika u glasanju. Zatim će onaj kome je više potrebno postepeno otkupiti udele onih kojima je manje potrebno, i doći ćemo do istog modela kao i obična prodaja parcele kao jednog lota sa naknadnom kompenzacijom učesnicima koji su izgubili.

Deljenje kolača

Vidiite, bitcoin ponovo ide uzbrdo! Evo šta konkurencija za retke resurse čini žetvenom! Sada su, naravno, donacije od vas postale nešto manje verovatne, ali za svaki slučaj: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Etatistom u oko ili postati levac jednom?

anonimno pitanje

Uprkos šaljivom karakteru pitanja, nije teško videti da ono sadrži prilično ozbiljnu i interesantnu aluziju na srodnost libertarijanske i AUE ideologije. Nuacho – i tamo i ovde postoji oštar odbacivanje saradnje sa državom, sopstveni jasan sistem pojmova o etici i pravu – u svakom slučaju, hvala što ste primetili 🍴

Ipak, uprkos prilično agresivnoj anarhističkoj retorici, libertarijanac je u svojim postupcima prema državi uglavnom prilično neupadljiv. O nasilnom svrgavanju države uopšte nije reči, jer smrt Kaščeja nije u dvorcu – državu treba izbaciti pre svega iz glave.

U trenutnoj realnosti, država retko unapred stavlja čoveka pred navedenu dilemu. Češće samo, tako reći, udari etatistu u oko zbog neuzbudljivog načina razmišljanja, kojem pripada, na primer, repost nečega opozicionog. Čovek u takvoj situaciji obično pokušava da što pre zameni svoje okruženje manje toksičnim – kod mene su, recimo, nekoliko članova partije otišlo u inostranstvo kako bi izbegli državne sankcije.
Ali ako je dilema već postavljena direktno i oštro – na primer, potpiši ovde štetnu etatističku odluku, ili ćemo pokrenuti postupak zbog takvih i takvih izmišljenih prekršaja – tada libertarijanska ideologija ne nameće čoveku nikakve stroge postavke. Sam odlučuj, sam snosi odgovornost, svesnost postupaka je važnija od dogmatskog sledenja jedino ispravnog učenja. Zamisli šta će se promeniti ako ne potpišeš, i čiji će se život pogoršati ako potpišeš. Odmeri svoje lične troškove, o kom tačno izboru postupanja ćeš se lično više žaliti – i delaj. Drugi libertarijanci mogu na ovaj postupak reagovati različito. Ne postoji direktiva da si jednom skrenuo levo, sada si levo zauzeteč forever. Nanio si ljudima štetu – može se dogovoriti oko nadoknade. Ali ne postoji ni suprotna direktiva da je lični interes opravdanje za bilo kakvu sranja. Baš briga što je hipoteka, to nije razlog da ideš tamo gde ne treba.

Šta je, momci, AUE?

Donacije u bitcoinima, zaobilazeći bankarski sistem, to je dobar način da se izbegne etatistički sram čak i po najstrožim pravilima, tako da slobodno šaljite novac: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Šta misliš o Sakašviliju?

anonimno pitanje

Saakašvili nije libertarijanac, ali je obezbedio politički krov Bendukidzeovim libertarijanskim reformama, čime je zaslužio poštovanje cele svetske libertarijanske zajednice.

On je pravnik, kao i Putin, ali sa mnogo većim poštovanjem prema važećim normama i procedurama, zbog čega je priznao poraz svoje partije na sasvim fer održanim parlamentarnim izborima i mirno se povukao iz politike. To je bio rizičan korak, naročito što su on i njegovi partijski kolege nakon toga bili izloženi političkom, a neki i krivičnom progonu. Ipak, tokom njegove vladavine raspoloženje u društvu je toliko promenilo, da ministri u ovoj parlamentarnoj demokratiji sada pod pritiskom javnog mnjenja odlaze na ostavku, kao u bilo kojoj pristojnoj evropskoj zemlji. I to više nije zasluga Bendukidzea, već samog Saakašvilija.

Bilo bi čudno ne pomenuti i Saakašvilijevu ukrajinsku epopeju. Tamo mu nije uspelo. Ali tamo nikome nije uspelo. Nije bio jedini stranac kojeg su privole perspektive koje su se otvorile pred zemljom nakon Revolucije dostojanstva, i svi oni su nakon nekog vremena, nežno ili grubo, izbačeni iz Ukrajine. Tako da ne bih smatrala da mu taj neuspeh treba zamerati: Saakašvili nije čarobnjak, već samo sposoban tržišnik koji poštuje rule of law, ume i u administraciju i u ulični pokret, ali nije naročito prilagođen pletenju aparatskih intriga.

Bilo bi sjajno pozvati ga da govori na Adam Smith čitanjima. Dok je prostorija bila obezbeđena od strane HSE, takva prilika nije postojala, a sada sam malo slobodnija u manevrisanju.

Miheil Saakašvili

Za veću slobodu manevra devojci će biti potrebni bitkovi: 1A7Wu2enQNRETLXDNpQEufcbJybtM1VHZ8

Prevara – kršenje NAP-a?

anonimno pitanje

Prevara je samo kršenje očekivanja. Od osobe se očekuje da će postupiti na jedan način, a ona, obmanjivač, postupa na drugi.
Može li prevara naneti štetu? Naravno, da. Subjekt planira svoje postupke na osnovu pretpostavki koje se usled prevare ne ispunjavaju, i to povećava njegove troškove.

Da li je prevara nasilje? Naravno, ne. Može se prevariti poverenje (na primer, kršenje Budimpeštanskog memoranda) i primeniti nasilje kada se od tebe očekuje mirno ponašanje, ali ipak je prevara odvojena, a nasilje odvojeno.

Da li je prevara agresija? Ponovo, ne. Prevara može biti opravdanje za agresiju (desni sektor je poslao voz nacista u Krim), ali, opet, prevara je odvojena, a agresija odvojena.

Odakle uopšte dolaze pretpostavke da prevara sama po sebi može biti kršenje NAP-a, odnosno agresivnog nasilja? Naravno, iz koncepta pozitivnih prava. Postoji pravo na obrazovanje, na socijalno osiguranje, na poštovanje, na istinu… Dakle, pravo na istinu je prekršeno, sada će moje nasilje prema obmanjivaču biti samoodbrana. Primetićemo da je ovakav pristup najrasprostranjeniji ne toliko među SJW-ovima, već pre među klasičnim „gopnicima“. (Šta imaš? A šta ako nađem?) Država je poseban slučaj gopnika, i ona takođe pokušava da kažnjava zbog prevare (na primer, zbog falsifikovanja poreskih dokumenata).

Hoće li u libertarianizmu biti više prevara nego sada? Ne može se sa sigurnošću reći, ali pretpostavljam da će ipak biti manje, jer libertarijansko društvo ne sprečava delovanje povratnih informacija. Ali to je zasebna velika tema.

Zašto uopšte ulaziti u LPR?

anonimno pitanje

Ovo pitanje mi postavljaju prilično često, i obično sa podtekstom „pa, ubedi me da se pridružim!“ Evo, na primer, Mihail Svetov u svom intervju odgovara na ovo pitanje.

Dobar pokušaj, ali ne. Hajde da ne mešamo pojmove.

Jako želim da postanete moj pristalica. Dobićete mnoštvo preporuka o tome šta vredi pročitati o libertarijanizmu, o ekonomskoj, etičkoj i pravnoj teoriji. Moći ćete da o tome predmetno diskutujete sa drugima u četovima, na sastancima i debatama. Dobićete preporuke i drugu pomoć pri izradi dozvole za oružje. Pomoći ćemo vam u slučaju konflikata sa državnim represivnim aparatom. Sami ćete moći da se pridružite mnoštvu zanimljivih aktivnosti, ili da uključite druge u neku aktivnost. Oko mene je mnoštvo zanimljivih stvari, i upravo u vama, mojim pristalicama, leži moja snaga i ponos.

Ali stupanje u samu partiju znači redovan rad na besplatnoj osnovi. Ovde je malo biti libertarijanac, malo je želje da se prosvetljuju drugi u libertarijanskom duhu, malo je želje da se podrži partija – morate imati dovoljno vremena, snage i talenta da to radite redovno, i to u stalnoj interakciji sa drugim ljudima koji imaju svoja saznanja o tome šta i kako treba raditi. Ako ste se zapalili za ideju da se pridružite partiji, ubedili ste me da vas primim, a nakon šest meseci ste izgoreli i sada vas ne možete izvući čak ni na sastanak regionalnog odeljenja – onda ste uzalud stupili. Sada ću morati da trošim snagu da vas prebacim u pristalice, gde ste od samog početka imali svoje mesto – inače će vaša pasivnost narušiti rad demokratskih mehanizama, nek su oni prokleti.

Dakle, nije meni dužnost da vas ubeđujem da uđete u partiju. Već ćete vi morati da ubedite mene da niste samo libertarijanac, već da i razumete u šta se uvlačite.

Ako želite, postati pristalica partije je kao započeti romans, a stupiti u partiju je kao osnovati porodicu. Osetite razliku.

LPR-tjan iz 2011. godine

Zar Švajcarska nije najbolji primer uspešnog minarhizma?

anonimno pitanje

Švajcarska je najbolji primer uspešne konfederacije, uspešnog delovanja direktne demokratije, uspešnog suprotstavljanja širenju funkcija države. Međutim, čak ni Švajcarska nije minarhizam. Porezi umesto dobrovoljnih doprinosa, postojanje centralne banke, državne ekonomske i neekonomske regulacije – sve je to izvan minarhističkog ideala.

Ipak, Švajcarska je odlična orijentacija praktično za svako moderno društvo koje želi više slobode i manje države.

Zašto je većini ruskojezičnih libertarijanaca, za razliku od njihovih pretodaca iz AES/SAD, većina neekonomskih teza bliska neomarksizmu: pro-choice, LGBT, hristijanofobija itd? Smatrate li to ispravnim?

zajednica @laorleans

Kao što voli da izjavljuje Mihail Svetov, koji aktivno gura sopstveni kulturni repertoar, libertarianizam sam po sebi ne nosi kulturni repertoar. Zato, ako neka lokalna libertarijanska zajednica ima svoje kulturne specifičnosti, to je samo reakcija na lokalne kulturne fenomene.

Odakle kod ruskih libertarijanaca hristanofobija? Od RPC-a (Ruske pravoslavne crkve), koji nastupa kao primarni saveznik države, postavlja tezu da je svaka vlast od Boga i pokazuje pravni nihilizam. Da je protestantizam u RF jače ukorenjen, ruski libertarijanci bi imali manje sumnjičav odnos prema religiji. Ovako, naravno, libertarijanac kaže: mi se, recimo, ravno odnosimo prema pravu čoveka da veruje, ali te bradate ljude sa krstovima u odelima, molim vas, uklonite od mene – smrde.

Odavde i odnos prema abortusima. Za libertarijansku etiku to je kontroverzna zona u kojoj postoje argumenti za obe pozicije. Ali RPC je protiv abortusa, i ta pozicija već postaje estetski odbojna.
Mislim da ne treba detaljno pisati o LGBT – isto je to. Libertarijanac može da ne voli ove manjine, ali u situaciji kada država koristi svu moć svog nasilja za njihovo progonjenje, moralno osuđivanje LGBT postaje nepristojno.

Kako postupati sa starosnom cenzurom u medijima/internetu i šok-kontentom? Maloletni konjići mogu naići na rasparčavanje i po mišljenju mnogih ljudi to može traumatizovati njihovu psihu.

anonimno pitanje

Onaj ko pruža uslugu smeštaja sadržaja ima puno pravo da na njega nameće ograničenja. Onaj ko pruža uslugu konzumiranja sadržaja takođe ima puno pravo da ograniči taj isti sadržaj. Dakle, ako dete koristi kompjuter, telefon ili televizor svog staratelja, taj staratelj može ograničavati sadržaj u meri svojih predstava o tome šta je prikladno. Ako dete pronađe sopstvene načine da samostalno dobija informacije, ima puno pravo da ih iskoristi. Na primer, otići će iza garaža, a tamo se ljudi tuku (jebu, špraju, šta god da je u pitanju). Privatni šok-sadržaj, ako ne želiš – ne gledaj.

šok-sadržaj

Želeo bih da saznam kako bi izgledala situacija sa zofilijom i ostalim perverzijama (isključujući ljude) u libertarianizmu?

Anonimno pitanje

Ako vas ovo zanima sa ciljem da utvrdite da li da unapred kupite akcije kompanije koja proizvodi aksesoare za zoofile, ili, naprotiv, da li da prodate te akcije, onda nemam šta da vas obradujem: ovde nije moguće dati kvantitativne prognoze.

Sa pozicija libertarijanizma, životinje su objekti, a ne subjekti prava (Izuzetak, kao što ste ispravno primetili, predstavlja životinja kao što je čovek, jednostavno zato što je on taj pravni sistem izumio). Zbog toga bilo koje radnje vlasnika sa svojom životinjom na svom sopstvenom terenu, koje ne nanose direktnu štetu drugim ljudima koji nisu suvlasnici životinje ili teritorije, uopšte ne mogu biti predmet pravnog postupka. Druga stvar je što tim radnjama se može dati moralna procena, i pokušati putem šejminga onoga ko se nepristojno ponašao prema životinji da se dovede čak i do samoubistva, ako ima dovoljno talenta i upornosti.

Ali mi je upravo pala na pamet jedan zanimljiv pravni slučaj koji ne bih mogla jednoznačno da rešim.

U jednom kondominijumu živi vlasnik mačke. Predsednik kondominijuma se prema statutu bira na opštim izborima od strane članova kondominijuma, pri čemu da bi bio izabran, nije neophodno da on sam mora biti član kondominijuma. Mačka je uključena u listu kandidata, pobedila je na izborima i sada je predsednik kondominijuma. A onda vlasnik mačke sa njom vrši seksualni čin bez saglasnosti iste i objavljuje video snimak. Pitanje je, da li se u ovom slučaju mačka smatra isključivom svojinom svog vlasnika, ili službenim licem kojem je nanesena šteta?

Mačak Stubbs, gradonačelnik Talkitne, Aljaska

Kako libertarijanstvo odnosi se prema zaštiti životne sredine? Ako ne bude nekih zabrana na državnom nivou, nećemo li ugroziti izumiranje retke vrste flore i faune?

Anonimno pitanje

Pre svega, naravno, želim da preporučim kratak video Mihaila Svetova, posvećen upravo ovom pitanju.

Glavna misao videa je da je za spasavanje retkih vrsta potrebno slobodno tržište koje omogućava izvlačenje koristi iz njihovog spasavanja. Nažalost, u kratkom monologu nije stala analiza o tome kako prevazići tragediju zajednice, odnosno situaciju kada je privatizacija resursa nemoguća ili nesrazmerno skupa. I upravo da biste razumeli ovo pitanje, preporučujem da pročitate knjigu nobelovke Elinor Ostrom „Upravljanje zajedničkim“`. Tamo je analiziran veliki broj slučajeva kako je bilo moguće, bez državne regulacije, očuvati zajedničku imovinu koja bi, prema svim teorijskim razmatranjima, trebala biti nemilosrdno pokradena.

Ostrom formuliše niz kriterijuma koje je potrebno ispoštovati za efikasno upravljanje zajedničkim resursom:

  1. Krug korisnika zajedničkog resursa je ograničen
  2. Pravila korišćenja se definišu na osnovu karakteristika resursa
  3. Pravila korišćenja su razvili sami korisnici ili uz njihov pristanak
  4. Monitoring poštovanja pravila korišćenja sprovode lica odgovorna korisnicima
  5. Sankcije za kršenje pravila korišćenja imaju graduiran karakter.

Uz poštovanje ovih uslova, zajedničko korišćenje zajedničkog resursa ne dovodi do njegove degradacije. Primetićemo da je i ovde intervencija države direktno kontraindikovana, jer krši najmanje tačke 3 i 4.

Dakle, tržište je zapravo uspelo da reši čak i tragediju zajednice. Živeo tržište!