Na čemu okretati državne zabrane

Kao što sam nedavno pisala, država u najslijednijem periodu očekuje talas kritika zbog svoje neefikasnosti u borbi protiv pandemije. Međutim, upravo u Rusiji država deluje toliko specifično da dobija lavinu kritika u malo drugačijem ključu. Ruska država uživajući pomaže infekciji da se širi što je šire moguće, dok sa entuzijazmom bankrutira svoje najsiromašnije stanovnike i pomaže novcem najbogatije. Uglavnom, sve je kao i obično, ali u posebno uobličenom obliku.

Dobar skup prigovora državi čula sam od Aleksandra Tatarkova. On je prilično autentični anarhist sa interesantnim i sasvim konstruktivnim pogledom na svet (jedna važna mana: previše je pričljiv – slušanje časovnih monologa je za mene često suvišni luksuz). U ovom videu je zanimljivo to što su ovo prigovori praktične prirode sa strane običnog građanina – to se može dobro koristiti u razgovorima sa tim istim građanima, a oni će klimati glavom i baciti još toliko primera, tako da je korisno ovladati ovim stilom retorike.

Posebno iritaciju kod Aleksandra izazivaju, naravno, postupci policajaca, kao najštetniji i besmisleni. Sva ta kretanja komšijskih inspektora po kućama, dopitivanje vozača privatnih automobila, iako je teško smisliti mesto epidemiološki bezbednije, maltretiranje pešaka sa idiotskim zahtevima da dokažu svoje pravo da se nalaze na ulici i slično. Poslušavši ove prigovore, Bitarh je, inače, odmah izneo svoj konstruktivni predlog, predlažući da se silovici pošalju u karantin – to se radi elementarnim metodama telefonskog terorizma, samo što kao objekat miniranja nastupa konkretni policajac sa određenim brojem značke, a kao sredstvo miniranja – inficirani građanin.

Dok se Aleksandar žalio na direktnu štetu od države, to me nije toliko pogodilo, ali je onda pomenuo da moda na maske drastično smanjuje opasnost prilikom, na primer, pljački, a to je već mnogo neprijatnije za ankap ideologiju. Zato bih posebno želela da se obratim svima onima koje će postupci države u narednim nedeljama dovesti do siromaštva i očaja. Ako se odlučite na krađe ili pljačku – pljačkajte, molim vas, državno. Prvo, to je etičnije, jer država nema i ne može imati sopstvenu legitimnu imovinu. Drugo, to je bezbednije, jer niko neće tako očajnički braniti državne stvari. Treće, državni zaposleni će sa mnogo većom verovatnoćom sedeti kod kuće, pa stoga neće biti nikako povređeni u procesu pljačke. Četvrto, ako ipak budete uhapšeni, javno mnjenje će biti mnogo naklonjenije vama nego da ste opljačkali svoje sugrađane u nesreći.

Uostalom, radije bih volela da ne dođe do toga, a jedino što može sprečiti takav katastrofalan scenario je drsko kršenje režima samoizolacije od strane građana. Kao da kažu: draga državo, pošto nam ne nameravaš nikakvom kompenzacijom nadoknaditi zabranu rada, možemo ti slobodno stati na vrat. Pošto se Putin iznenada setio da je Rusija federacija i objavio da konkretne mere protiv građana treba da uvode šefovi regiona, sigurno će se naći razumniji guverneri koji će ili uspeti da izdvoje iz svojih oskudnih budžeta sredstva za stimulaciju ljudi da sede kod kuće, ili će pokušati da maksimalno amortizuju sve mere koje ubijaju ekonomiju svojih oblasti, i zatvoriće oči na to što građani nastavljaju da zarađuju. A dobre prakse se obično pozajmljuju ako dobiju pozitivno potkrepljenje. Tako da vredi nagrađivati dobrom rečju svoje gradonačelnike i guvernere ako poređenje sa susednim nesposobnjacima zaista ide u njihovu korist, a ima smisla pamtiti i o oštrijim alatima pritiska.

Niko osim nas samih neće pronaći balans slobode i bezbednosti koji je najprikladniji baš nama. Tražićemo.

Rizično ponašanje

Nastavak diskusije o koronavirusu. Početak, nastavak.

Bitarkova kolumna

Moj nedavni članak o ideji zaobilaženja režima kućnog pritvora („samoisolacije“) od strane zdravih ljudi uz poštovanje svih mogućih mera bezbednosti izazvao je ogroman talas kritika. Priznajem iskreno — toliko hejta nikada ranije nisam dobio na svoj račun. Kao ni podrške. Pretplatnici su se podelili otprilike na pola: oko 60% ide ka meni, a 40% protiv, ali su u svom stavu ispali krajnje nepokolebljivi! Zapravo, ovo je razotkrilo veoma važan problem o kojem sam već odavno planirao da pišem. Sporovi oko dopustivosti karantinskih mera stvorili su dobar povod za to.

Reč je o proceni bilo kog rizičnog ponašanja koje direktno nikome ne nanosi štetu, ali ima određenu verovatnoću nenamernog nanošenja štete trećim licima. To nije samo prisilna „sam isolation“ protiv širenja koronavirusa (ne primećujete li ovde oksimoron?!), već i vožnja automobila velikom brzinom, pod uticajem alkohola i droge, konzumacija određenih psihoaktivnih supstanci, izgradnja određenih objekata (benzinske pumpe, skladišta eksplozivnih materija, hemijskog i nuklearnog otpada) blizu stambenih zgrada, postavljanje mikrobiološke laboratorije 4. nivoa opasnosti u stanu u stambenoj zgradi, pokretanje pirotehnike blizu kuća i još mnogo toga. Ako stacionarni bandit uvodi zabranu bilo koje od sličnih radnji, on stvara zločin bez žrtava.

Svaki čovek koji sebe naziva libertariancem, čak i minarkhijista, ne može podržavati kaznu za zločin bez žrtava, inače nema nikakvo pravo da sebe naziva libertariancem. Neki govore da je, na primer, normalno poštovati zabranu stacionarnog bandite da se izađem iz svoje kuće, jer potencijalno mogu biti zarazan, čak i ne znajući to, i, shodno tome, inicirati agresivno nasilje prema ljudima koji se nalaze pored mene. Ali ako sledimo takvu logiku, onda čak i otvoreni homoseksualac, izlazeći na ulicu držeći partnera za ruku, inicira nasilje protiv religioznih konzervativaca kod kojih se sa određenom verovatnoćom može desiti srčani udar. Tako se može doći do apsurda, zato libertarijanska filozofija jasno odgovara na ovo pitanje: nema žrtve — nema ni zločina!

Ipak, problem rizičnog ponašanja ne nestaje. Za neke ljude važnije su vrednosti slobode, progresa i ekonomskog razvoja, dok su za druge — bezbednost i minimizacija rizika. Postoje naučna istraživanja koja dokazuju da je sklonost ka određenim vrednostima delimično uslovljena genetikom. Ljudi iz ove dve kategorije nikada neće moći da se dogovore. To je u principu nerešiv problem.

Preostaje samo tražiti puteve mirnog razgraničenja:

1) Sloboda udruživanja i privatna diskriminacija;

2) Konzervativnijim ljudima će verovatno više odgovarati teritorijalne zajednice/jurisdikcije (TZJ), dok će tolerantnijima prema riziku i različitosti više odgovarati eksteritorijalne ugovorne jurisdikcije (EUJ).

U svakom slučaju, preporučujem prelazak sa uobičajenog autoritarnog dvostepenog stila razmišljanja „Zločin — Kazna“ na trostepeni „Akcija – Protivakcija – Dogovori za budućnost“. Tek kada vam postane prirodno da razmišljate u terminima jednakosti subjekata, moći ćete da počnete da osućujete sopstveni pristup problemu balansa između slobode i bezbednosti.

Pravo, ili sudovi pri ankapu. Novi video od Libertarian Band

Ovo nije Aprilska šala: Libertarian Band je konačno izbacila dugo očekivani video o sudovima na ankapu. Smatram ga jednim od naših najvažnijih radova i nadam se da će video postati viralan barem ne manje nego stari video o samom ankapu.

Filmski tim je super, što uspeva da proizvodi sadržaj dobrim tempom uprkos trenutnoj situaciji. Bacite im koju novčanicu, zaslužili su.

Prilikom pisanja scenarija aktivno sam se oslanjala na Hajeka u interpretaciji Zolotoreva, u manjoj meri Četvernina, kao i na Dejvida Fridmana i neke druge izvore. Nadam se da mi je uspelo dovoljno harmonično da spojim različite koncepte i dobijem sasvim originalan proizvod.

Čekam vaše lajkove i komentare ispod videa.

Korona-čan

Ipak je korona virus stigao do mene. Pažljiv čitalac je mogao posumnjati na to na osnovu sadržaja nedavnih objava na kanalu, ali su rezultati testa stigli tek danas.

Glavni simptomi: vuče me na grlenje sa etatistima, samoisolacija je otežana. Za sada ne osećam potrebu za veštačkom ventilacijom svesti.

Iako kanal nastavlja sa radom u uobičajenom režimu, sada se podrazumeva da su objave kreirane od strane mene u koautorstvu sa korona virusom – osim ako nije naglašeno drugačije.

Libertarianska etika koronavirusa

Evil Pechenka

Originalna objava na tjournal.ru

Pokušaj da se razume zašto su potrebne karantini, lokdaunovi, kako to izgleda iz perspektive libertarijanca i šta zapravo raditi u ovom haosu.

Šta će biti ako se epidemija ne suzbija?

Trenutno traje epidemija COVID-19, SZO je proglasila pandemiju, mnoge zemlje se zatvaraju u karantin („Lockdown“ — zabrana kretanja), ekonomija gubi novac. Kod mnogih se javlja pitanje: da li je to uopšte potrebno? Sva ta nezgoda, ograničenja sloboda, šteta kompanijama, suvišna moć vlada, da li je to opravdano?

Hajde da vidimo šta će biti ako se uopšte ništa ne radi?

Prema našim procenama, u odsustvu intervencija, COVID-19 bi doveo do 7 milijardi infekcija i 40 miliona smrtnih slučajeva širom sveta ove godine.

Dakle, umreće 40 miliona, oboleće 7 milijardi (skoro celo stanovništvo Zemlje) — to ispada nešto oko 0,57% stanovništva. Brojka je solidna, ali to nije 80% niti 50%, pa čak ni 10%.

Ko su ti ljudi?

https://www.worldometers.info/coronavirus/coronavirus-age-sex-demographics

Vidimo da će to biti, pretežno, starije osobe.

https://www.worldometers.info/coronavirus/coronavirus-age-sex-demographics

I to sa pratećim bolestima: kardiovaskularne, dijabetis, hronične respiratorne bolesti, rak, hipertenzija.

Pa šta to zapravo znači? Umreće bolesni starci i ekonomija neće naročito stradati? Da, otprilike tako i ispada.

A zašto je potreban karantin?

Sve je vrlo jednostavno:

Ako se strategija suzbijanja primeni u ranoj fazi (pri 0,2 smrtnih slučajeva na 100.000 stanovnika nedeljno) i održava, može se spasiti 38,7 miliona života.

Evo zbog toga. Vakcina ne postoji, efikasno lečenje nije moguće, zato postoji ova mera — ograničenje kontakata, koja će u ranoj fazi širenja, prema izgrađenom modelu, pomoći da se spase skoro 97% bolesnih staraca.

Zato hajde da razumemo — ograničenje kretanja nije stvar ekonomije, to je stvar spasavanja starijih ljudi, najčešće onih sa pratećim bolestima. Ekonomija njihovog odsustva neće ni primetiti.

Šta da rade libertarijanci?

Libertarijanstvo nije stvar etike. Zato kada kažemo „libertarijanac“, mi ne govorimo ništa o etičkim normama ili moralu. Sa druge strane, od libertarijanaca možemo očekivati određeni stav prema epidemiji.

Libertarijanstvo predlaže da svaka osoba direktno preuzme odgovornost za sebe i svoj život, umesto da je prepusti „razumnoj vladi koja zna šta je bolje“, zbog čega je libertarijanac samostalniji i više preduzima mera na individualnom nivou.

Verovatno će libertarijanac u slučaju krize napraviti neophodne novčane ušteđevine, zalihe hrane i unapred nabaviti sredstva za ličnu zaštitu. To je veoma razumno kako bi se osigurala bezbednost subjekta odgovornosti — samog sebe.

Moguće je da će libertarijanac učestvovati u različitim socijalnim inicijativama: pomaganju drugim članovima zajednice, širenju istinitih informacija, metoda zaštite i pravila higijene. Društvo je kao prostor ispred kuće libertarijanca i on, kao dobar domaćin, želi da ga održava u čistoći i redu.

Sasvim je moguće da će se libertarijanac protiviti pokušajima države da uvede glupa ograničenja ili prekomerno proširi svoja prava, na primer, zabraniti registraciju brakova ili uvesti totalno praćenje.

Hoće li libertarijanac poštovati karantin ili lokdaun? Najverovatnije ga već poštuje, jer ne čeka da mu „mama kaže šta sme, a šta ne sme“, već sam donosi odluke. I uprkos tome što se libertarijanac protivi obrascu komunikacije: „vlada naredila — narod izvršio“, ipak te zabrane nisu ništa promenile u njegovom životu.

Može li libertarijanac reći „ma neka stariji umiru, ekonomija je važnija“, teoretski može, libertarijanstvo nije stvar etike. Ali takvo ponašanje je opasno po živote okoline. U slučaju nanošenja štete, on će snositi teret kazni i drugih vrsta kompenzacija. A da ne govorimo o reputacijskim troškovima.

Sabotaža karantina

Bitarch kolumna

Širom sveta su mnoge vlade uvele najstroži oblik karantina, koji podrazumeva zabranu izlaska iz kuće, osim u „neophodnim slučajevima“. Vlasti Italije su prvi uvele takvu meru, zatim su se pridružili Španija i Francuska. Sada se, po svemu sudeći, takva mera uvesti i u velikim gradovima Rusije. Ja sam već pisao zašto ova mera ne samo da ruši ekonomiju, već ne pomaže ni u zaustavljanju epidemije. Ali mi smo primorani da živimo u neprijatnoj stvarnosti koju nam nameće stacionarni bandit (država), pa ću pokušati da dam praktične savete kako zaobići uvedena ograničenja.

U osnovi strategije je uverljivo poricanje. Smisao je u postojanju uverljive legende o izlasku na ulicu, koju policija neće moći da proveri. Ne treba tvrditi da karantin krši zakon niti se ponašati izazovno. Policija samo izvršava naložene instrukcije i nije zainteresovana da proverava uverljivu laž.

Navedću primere strategija. Najbolja strategija je ne privlačiti pažnju policije, kako vas uopšte ne bi zaustavili i pitali zašto ste izašli na ulicu. Za to uzmite plastičnu kesu od poznatog trgovinskog lanca i stavite u nju neki predmet radi forme (jabuku, flašu vode). Naravno, naziv prodavnice mora odgovarati njenom radnom vremenu (ako izlazite noću, a prodavnica je već zatvorena, izgledalo bi nepoverljivo).

Ako idete sami i vas uhvate:

1) Recite da idete u prodavnicu ili apoteku – ako one u to vreme rade. Ako vas pitaju zašto ste otišli tako daleko od kuće, recite da potrebni proizvod/lek nije bio u prodavnici/apoteci blizu vaše kuće. Za maksimalnu ubedljivost možete uvek nositi sa sobom pakovanje paracetamola i reći da ste osetili simptome prehlade i da se vraćate kući iz apoteke. Paracetamol se često pije radi ublažavanja simptoma korona virusne infekcije, pa će policajac od vas skočiti kao na varnu čim čuje da vam je zatrebao paracetamol.

2) Ako izlazite često tokom dana, bolje je da se dogovorite sa prijateljem da u slučaju kontrole odgovori na poziv i potvrdi da idete kod njega da popravite kompjuter, slavinu, postavljate pod ili nešto slično. Rad nije zabranjen.

3) Tokom dana još možete reći da idete u kancelariju neke kompanije da se zaposlite.

4) Dostava robe nije zabranjena. Ako imate sa sobom paracetamol, možete objasniti policiji da ga nosite bolesnom prijatelju koji više ne može sam da izađe do apoteke.

5) Ako idete noću, a u gradu je sve zatvoreno, sigurno je otvorena bolnica. Recite da se ne osećate dobro i da idete tamo.

Ako želite da prošetate dvojica sa prijateljem/prijateljicom ili detetom, recite da mu je postalo loše i da zajedno idete u bolnicu/polikliniku. Može čak i noću.

Kao alternativa — dobiti ili samostalno izraditi propusnicu. To nije tako teško kao što se može učiniti na prvi pogled.

1) Registrujte svoj profil sa mačkicama kao medij i dobijte novinarsku propusnicu.

2) Odštampajte sličnu potvrdu, predstavljajući se kao zaposleni u preduzeću koje ne podleže karantinu. Sastavlja se u slobodnom formatu.

Ako imate još strategija, šaljite.

P.S. Ne poričem problem širenja koronavirusne infekcije, već samo predlažem načine kako izbeći agresivno nasilje sa strane stacionarnog bandita. Obavezno poštujte socijalnu distancu od 2 m, nosite masku i naočare, otvarajte kvake i pritiskajte dugmiće lifta preko maramice koju odmah bacite, ne izlazite iz kuće ako ste bolesni od COVID-19. Namerno zaražavanje mira ljudi virusom je u suprotnosti sa principom neagresije (NAP) i ni u kom slučaju nije dozvoljeno.

Erik Mak. Libertarijanstvo. Poglavlje o Loku.

Veliko hvala Mihailu Požarskom, koji je promovisao naš projekat prevoda Libertarijanizma Erika Maka. Kao rezultat toga dobili smo nagli skok poseta sajtu i dva nova prevodioca, ali kiša donacija još uvek nije počela da pada. Ipak, rad se odvija.

Drugi deo knjige posvećen je filozofskim pretpostavkama libertarijanizma. Danas objavljujem kratak Uvod u drugi deo, kao i prvo poglavlje: Lok o prirodnim pravima, građanskom društvu, otporu i verskoj toleranciji.

Autor objašnjava kojim doktrinama koje su tada postojale Lok protiviči svojim idejama, odakle ih izvodi, kakve zaključke donosi, kojim parom napomena prati koncept primarnog prisvajanja imovine, radi čega ljudi formiraju svoju vladu, u kom trenutku treba da počnu da je pobunjuju – i zašto će to biti pravedno pobunjivanje.

Obavezno šaljite vaše donacije na adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo – i sledeći put ćemo moći da vam kažemo šta je to zapravo Yum pisao o principima međusobno korisne saradnje.

P.S. Ispostavilo se da se uz tekst knjige koji smo nabavili nalazi još jedan bonus odeljak, otvoren za sve zainteresovane. Ali, radi doslednosti, i njega smo objavili na našem sajtu, i vremenom ćemo ga prevesti. Zbog toga se u našem progres-baru promenio ukupan broj poglavlja.

Bitcoin. Novi video Libertarian band-a

Izašla je druga epizoda treće sezone naše omiljene serije Libertarian band-a. Treća sezona, posvećena radu mehanizama bezdržavnog društva, počela je sa kriterijumima održivosti anarhije. Razmotrili smo nekoliko njih, izabrali jedan i čvrsto se na njega uselili. Bitcoin je odlična ilustracija toga kako ovaj kriterijum funkcioniše.

Ukratko smo prošli kroz istoriju novca i opisali zašto je nastao bitcoin, zašto je kreiran baš takav i zašto je on odličan alat za bezdržavno društvo, bez kojeg bi nam, naravno, u prelepom Ankapistanu budućnosti bilo znatno teže.

Prevod Mehanike slobode, poglavlje 44

Nastavljam da vam isporučujem sadržaj za polagano čitanje u karantinu, ovog puta se vraćajući dedu Fridmanu. Poglavlje 44, Privatno sprovođenje zakona, srednjovekovna Islandija i libertarijanstvo, naravno, nije uporedivo sa prethodnim po veličini, ali je takođe prilično veliko. Ipak, čita se neuporedivo lakše, jer ovog puta to nije teorija, već istorija, i to zasnovana na beletristici.

Uopšte, doba saga na Islandu je možda moj omiljeni istorijski period, posle možda samo antičke Helade, tako da sam tekst uređivala sa velikim zadovoljstvom, volela bih da je uvek tako. Nadam se da će i vas čitanje obradovati, a zatim možete odmah preuzeti sagu o Egilu – i krenite, uronite u svet proto-anka!

Prevod „Libertijanizma“ Erika Maka. Uvod.

Svet odlazi u karantin, i to je dobro vreme da se posvetite manje vestima, a umesto toga bavite nečim suštinskim. Ako slobodno čitate na engleskom, preporučujem da upoznate se sa knjigom Erika Macka Libertarianizam, koju je naš tim „povučeo“ i postavio na moj sajt bez pitanja autora. Ali ako više volite da čitate na ruskom, imate odličnu priliku da sponzorišete prevod knjige. Za sada objavljujem uvod, kako biste mogli da steknete okvirnu predstavu o tekstu.

Knjiga opisuje kako je svetska filozofska misao stigla do ideja libertarijanizma, kako su se te ideje formulisale, kakvu su kritiku susretale i kako se toj kritici suprotstavljaju. Ako su Mehanika slobode Fridmana ili Praktična anarhija Molinija više primenjeni radovi koji mogu biti sporni u pojedinim detaljima, onda smo mi ovde u prostoru manje-više čiste teorije.

Jezik knjige je prilično težak, ali mi ne pravimo akademsko izdanje, tako da ćemo po mogućnosti prilagođavati autorov govor kako bi ostao donekle čitljiv.

Za ceo prevod biće potrebno oko 75 hiljada rubalja. Za sada sam spremna da primam samo bitkoine, na vam već poznatu adresu 1AFkD2bazCs5YZBBrSD7HsRMWLmRbg6QBo , ali u skladu sa mogućnostima istražujem i anonimne fiat platne sisteme, pa će vam možda uskoro postati dostupna relativno jednostavna opcija da uplatite novac u fijat novcu.