U zemlji se polovično završava intenziviranje političke aktivnosti građana: izbori su prošli, rezultati su skoro svuda poznati, pa se ruski libertarijanci navično prebacuju sa politike na obrazovanje, što me, naravno, uvek raduje.
Ostalo je otprilike mesec i po dana do godišnjih Adam Smith čitanja, ali za sada na sajtu čitanja stoji prošlogodišnji program. Oni koji još uvek razmišljaju da li će tamo otići ili ne, mogu pogledati snimak čitanja iz 2018. godine. To je zaista neobičan izbor – između fizičkog prisustva u gužvi i tesnobi i gledanja snimka u komforu, ali užasnog kvaliteta.
Uopšte, mnogi organizatori javnih predavanja izgleda ulažu maksimum snaga u to da ne bude nikakvih smetnji tokom samog nastupa – a da osiguraju kvalitetan snimak ili, još bolje, prenos, snaga im više ne opstaje. Ja sam pre nedavno reklamirala predavanje Farize Rodrigez u Sankt Peterburgu, a kada se konačno pojavio snimak, dugo sam prskala od gađenja jer je gledanje nemoguće.
Mihail Svetov je odlučio da postigne rekord i organizuje veliku turneju sa predavanjima po regionima: 29 gradova za 34 dana, od 15. septembra do 18. oktobra. Raspored nastupa stoji na njegovom sajtu, možete proveriti da li je vaš grad tamo i registrovati se na istom mestu. Ne treba zanemariti registraciju, jer su već prva predavanja pokazala: za sadašnji režim Svetov odavno nije „no-name“, prate njegovo delovanje i po mogućnosti ga ometaju. Tako da vam u poslednjem trenutku može stići obaveštenje o promeni lokacije ili nečem sličnom. Naravno, ne treba očekivati da će na Svetovim predavanjima biti kvalitetan snimak, zato dođite lično.
Kao što ste mogli primetiti u Svetovom rasporedu nastupa, od 4. do 7. oktobra postoji misteriozna trodnevna pauza. Ne, to nije slobodan dan. Mihailu se činilo malo jedan izazov, pa u to isto vreme on dovodi u Moskvu Hansa-Hermana Hopea. Nastup žive klasične figure libertarijanizma očekuje se 6. oktobra, detalje kod Mihaila na kanalu.
A za one kojima je dosadno da dobijaju najave tri nedelje unapred, sačuvala sam za kraj najavu za kul event koji će se održati u Moskvi već ovog subote, 21. septembra. Organizatori nisu uspeli da odluče da li će za event pozajmiti naslov Balzakovog romana ili film Terija Gilijama, pa su uzeli i jedno i drugo. Ispalo je malo predugačko: Sjaj i beda, strah i mržnja monopolija. Ovo je puna konferencija u formatu TED Talks. Na kanalu se pominju četiri govornika, ali u stvarnosti već postoji dogovor sa petoro, i nije sigurno da ih neće biti još. O govornicima i temama predavanja možete pročitati na kanalu organizatora ili preuzeti program konferencije.
Posebno želim da napomenem da, iako je mesto održavanja Moskva, organizator konferencije je Čajni klub. Kao što znamo, nijedna mrežna organizacija u Rusiji ne može da polaga na federalni status dok ne osvoji prestonicu, što je posebno vidljivo po mrežama supermarketa ili, recimo, restorana. Tako da sa velikim interesovanjem pratim ovu hrabru prijavu kluba iz Sankt Peterburga, jer će oni tako, ko zna, stići i do moje provincije. Nadam se da će im se sada uspeti organizovati normalna prijava, a ako im malo dopunimo kroz donacije, šanse za to se povećavaju. Rekviziti za donacije su navedeni tamo gde i u objavi na kanalu kluba.
Objavljujem prevod još dve poglavlja „Mehanike slobode“ Dejvida Fridmana, posvećenih kritici i konstruktivnim predlozima za reformu univerziteta (spojler: univerziteti će postati ekstremno elitistički, iako, naravno, takva reč još nije izmišljena sedamdesetih godina prošlog veka).
Takođe, malo sam izmenila strukturu numeracije poglavlja u drugom delu knjige, jer je ranije moj epigraf imao broj 2-1, kao da je to samostalno poglavlje. Sada je to stranica 2-0.
Država je juče izvela još jedan čin nasilja protiv svojih građana, pljačkajući Navaljnijeve štabove, kao i kuće i stanove njegovih zaposlenih, bivših zaposlenih, rođaka zaposlenih i osoba koje su se jednostavno slučajno našle u zahvatu žrtvovanja.
Uopšte, politički život u zemlji je veoma oživnuo. Da sam posmatrala nešto slično u seriji, bilo bi jasno da se radnja približava kulminaciji, a zatim i raspletima. I, naravno, smatrala bih seriju veoma čudnom ako bi mi, nakon što prikažu događaje poput jučerašnjih, zatim objavili da je to konačno slomilo duh otpora, da su lideri otišli, da su volonteri se vratili svakodnevnim mirnim aktivnostima, a da je tiranin mirno vladao do same smrti, prenoseći presto odrastajućem sinu i ostavljajući vernog kukavicu Ramzana pored njega kao regenta. Pre bi ja ipak očekivala da će se 2021. godine održati visoko konkurentni izbori u Državnu dumu, na kojima će pred sam početak biti žestoka borba za dopuštanje nesistemskih jedinomandatnih kandidata, a po ishodu parlament dobiti prilično raznobojnu sliku, a sa njim i određenu subjektivnost; zatim će uslediti borbe oko ukidanja člana u zakonu o izborima koji zabranjuje Navaljnju da se kandiduje za predsednika, što se neće uspeti ukinuti, i prilično neočekivano za sebe, u 2024. godini, uz podršku Navaljnja i „bombardovanje zadmica“ libertarijanaca, izabrati će se Rojzman. To bi bio scenario! Svi bi sa interesovanjem čekali novu sezonu, koja sigurno ne bi zaostala za prethodnom po dramatičnosti.
I iako niko ne piše scenarije za Rusiju, ipak bez zasićenja i rešavanja osnovnih unutrašnjih problema ovde, naravno, neće biti nikakve dosadne policijske stabilnosti, bez obzira na to koliko Navaljnijeve štabove razbijali ili koliko „Otvorenu Rusiju“ proglašavali neželjenom organizacijom. Nije to vek, nisu to ljudi, nisu to trendovi.
Pametno glasanje je pokazalo ljudima da ih nije samo mnogo, već da ih ima veoma mnogo. To znači da se može izaći iz senke. Dakle, sada je vreme za vizuelno zauzimanje prostora. Nisu potrebni ekstremistički slogani, jer je dovoljno samo naznačiti stav, a ne objašnjavati ga, jer za objašnjavanje postoje internet resursi zaštićeni od pritiska. Na primer, profesor Solovej je predložio masovnu i jeftinu prodaju sitnih silikonskih narukvica sa jednostavnim natpisom „pomoć političkim zatvorenicima“, a prihod usmeravati upravo na tu pomoć. Od toga, prvo, postoji korist zatvorenicima, a drugo, takvo nije sramota nositi, ali je sramota zahtevati da se skine, jer je to potvrda da je osoba lično donirala par stotina rubalja za pomoć onima koje država progoni zbog političkih stavova. Pri tome, u natpisu nema ničeg ekstremističkog. Ne treba pokušavati izumeti jedinstvenu simboliku protesta, čemu nam treba alfabet od jednog simbola? Na kraju krajeva, živimo u društvu potrošnje, što znači da će biti konkurencije i širokog izbora.
Naravno, biće i izlaka na ulice, jer bez njih nema ničega, ali to su jednokratne reklamne akcije protesta, međutim, da bi fronda ušla u modu, potrebno je uključiti i nošenje tih uslovnih marama oko vrata a la fronde.
Dakle, konture sledeće političke sezone zamišljam otprilike ovako:
Nastavak trenda normalizacije protesta, svakodnevno demonstriranje sopstvenih raspoloženja svima u okruženju u vidu nosive simbolike. Protest postaje, ako ne prestižan, barem masovno prihvaćen.
Pažljivo posmatranje brojnih zveri i malobrojnih pristojnih ljudi koji su nedavno izabrani u okviru pametnog glasanja. Javna podrška bilo kakvim ispravnim gestovima od strane izabranika, čak i ako su prethodno bili u kategoriji zveri: dresura podrazumeva pozitivno potkrepljenje.
Odlazak određenog broja poznatih opozicionara u inostranstvo i formiranje trajnih timova od njih za informativno praćenje potresanja čamca. To zahtevaju banalna taktička razmatranja. Voditelj popularnog Jutjub kanala mora uvek biti onlajn, a ne uzalud sedeti u pritvoru. Studio mora raditi, a ne beskrajno se oporavljati nakon upada silovaka. Koordinacija mreže mora se odvijati neprekidno. I tako dalje. Više nema potrebe bojati se da će to negativno uticati na imidž demonstranata: mit o Državnom departamentu je istruleo. Nikoga ne brine što se neka Meduza bazira u Rigi, pa zašto se tamo ne bi nastanili studiji Navaljni.Lajv, MBH.Media i SVTV? Ne može se biti univerzalac u dobu podele rada, ulična politika i medijska propaganda moraju biti razdvojeni. Ulični političar treba da ostane gost strima, a ne redovni voditelj emisije.
Medijsko stidjenje (shaming) deanonimizovanih silovaka donosi prve plodove – obični zaposleni počinju da daju otkaze, rukovodioci počinju da se izvinjavaju, a nalozi za nasilno suzbijanje uličnih akcija povremeno počinju da se izvršavaju bez entuzijazma.
Ukrajina pokazuje značajan ekonomski rast u poređenju sa ruskom stagnacijom. Ruski građani počinju da žele kao na Ukrajini.
Udara dugo očekivana svetska ekonomska kriza. Režim pravi korak koji je ispravan sa aspekta samoočuvanja, otvarajući rezervnu kasu i smanjujući poreze – ali to izgleda kao ustupci zahtevima opozicije i samo nastavlja da slabi režim.
Objavili smo novi video sa Libertarian Band timom, ovog puta o ankapu. Još zimi sam želela da napišem tekstualni pregled o tome kako vidim odnos između glavnih pravaca libertarijanizma (koji se razlikuje od tradicionalne podele na minarhizam i ankap) – ali to na kraju nisam uradila. Umesto toga, uspela sam to da izvedem kroz seriju od čak pet videa, koja se danas konačno završava.
Ciklus „Libertarijanizam za bake“ će biti nastavljen, u drugom delu ciklusa bavićemo se objašnjavanjem pojedinih ključnih pojmova za libertarijanizam. A za sada, kao što se kaže, pretplatite se, lajkujte, šaljite bitkoine ako vam se dopada ono što radimo. Biće još bolje!
A ko želi da produbi svoje znanje o ankapu, ne čekajući nove videe – dobrodošli, pročitajte naš prevod Mehanike slobode Dejvida Fridmana, koji je takođe još uvek u toku, ali je značajan deo knjige već preveden.
Tekstovi su izuzetno naučanstveni, prepuni su „vode“ i referenci na autoritete, pa ću vam dati kratak sažetak, možete se proveravati sa originalom.
Rezime članka
Prvo se u člancima formuliše ono zapažanje koje je očigledno onima koji poseduju minimalni konceptualni aparat AES-a, a to je da pri pokušaju primene metoda prirodnih nauka za opis interakcije subjekata istraživača čeka neizbezan neuspeh, pošto akcije subjekata nisu determinisane, jer oni imaju sopstvene interese i slobodnu volju.
Zatim se pravi korak napred i kaže: a glede, kvantna mehanika – i tamo nema nikakvog determinizma, i tamo posmatranje direktno utiče na rezultat, i uopšte sve veoma liči na ponašanje delujućih subjekata. Zar ne bismo mogli da primenimo aparat kvantne mehanike na praksiologiju?
Dalje, konceptualni aparat se koristi kao primer za opis kontekstualno zavisnog izbora (to je jedan od objekata proučavanja današnje moderne behavioralne ekonomije), i pokazuje se da, vidite, opisivanje je uspelo, tako da ćemo vam sada bilo koji subjektivizam i iracionalnost dokazati algebrom.
Zatim se pravi sledeći korak. A glede, kvantna mehanika nam je dala laser. Sada smo primenili terminologiju kvantne mehanike na društvo, pa hajde da konstruišemo socijalni laser. Običan fizički laser daje snop koherentnog zračenja, socijalni bi trebalo da nam daje usmerenu koherentnu društvenu delatnost. Običnom laseru je za iz koherentnog izbacivanja potrebno pumpanje, i društvu je potrebno pumpanje. Ostalo je samo shvatiti kako pravilno sprovesti pumpanje društva, i moći će se, vešto šaljući mu seriju signala, na izlazu dobiti akciju koja je inicijatoru potrebna. Sve je samo pitanje finansiranja, i oni koji su se već setili, već troše grantove.
Štaviše, grant se troši na neki anti-laser, čiji zadatak nije stimulacija društva, već njegovo smirivanje, putem odabira signala u protivfazama ili nečeg sličnog u tom duhu.
Diskusija
A sada hajde da razgovaramo o tome šta nije u redu sa predloženim modelom društva i mogućnostima upravljanja njime.
Čovek stalno prima senzacije preko svojih čulnih organa, interpretira ih i izvodi zaključke. Nove senzacije se interpretiraju uzimajući u obzir prethodno donete zaključke. Dobijajući informacije koje je lakše interpretirati ili koje doprinose postizanju subjektovih ciljeva, on će težiti tome da u budućnosti taj izvor informacija smatra autoritativnijim i pokušaće da se oslanja na njega. Tako neizbežno svako za sebe formira određeni skup preferiranih izvora informacija.
Dobijajući informacije koje se naglo razlikuju od prethodnog iskustva, ili koje su pri pokušaju korišćenja dovele do neprijatnih posledica, čovek je sklon tome da označi izvor informacija kao štetan i da kasnije pokušava da ignoriše signale odatle.
U principu, čovek može biti iracionalan (sa tačke gledišta spoljnog posmatrača). Verovaće u ono što je apsurdno, radiće ono što mu nanosi štetu, stavljaće tuđe interese ispred svojih. Ali i on će na isti način formirati za sebe određenu sliku sveta, što u ovom slučaju znači preferencije u pogledu izvora informacija, skup predrasuda i obrazaca ponašanja.
Štedeći energiju za razmišljanje, čovek uvek teži izvorima informacija koji se najlakše interpretiraju. Zato će naučnom traktatu dati prednost popularno-naučnoj brošuri, brošuri – publicističkom članku, članku – memu.
Zbog toga ne treba da bude čudno što su ključni izvori najsvežijih i najpouzdanijih saznanja za čovečanstvo uvek bile tračevi. Sa erom društvenih mreža, tračevi su napravili kvalitativni skok, i sada je njihov uticaj u poređenju sa bilo kojim drugim izvorima još više porastao.
Dakle, neki uslovni gospodin Kiseljov želi da sastavi socijalni laser i da negde pucne koherentnom zrakom društvenog entuzijazma. On nastupa na popularnom televizijskom kanalu sa porukom da Hlohlji žele da Rusima u Novorosiji budu salo. Prigozinska fabrika počinje da piše o salu na društvenim mrežama, komentariše i deli jedne druge, komentariše sve koji su bilo šta pomenuli o Ukrajini, salu, bilo kojoj od naseljenih mesta oblasti označene u priručnicima kao Novorosija, ili jednostavno popularne blogere. Dalje, prema autorovoj zamisli, počinju pozivi da se ide u Novorosiju i da se tamo iz Hlohlja izvuče gorilka. Određen broj ljudi se zaista okuplja i odlazi, tamo ih pretvore u crnicu. Tema se diskredituje, kao i kanali koji su se pojavili u toj temi. Sledeći pokušaj sastavljanja lasera pomoću ovih alata biće neuspešan, mora se smisliti nova tema.
Ili drugi primer. Neki uslovni gospodin Navaljni objavljuje razotkrivajući film o premijeru, ovaj ignoriše signal, i tada počinje pumpanje: ljudima se nudi da izađu na ulicu i zahtevaju javnu istragu činjenica osvetljenih u filmu. Hajp, milioni pregleda, ljudi izlaze, dobijaju štapove u glavu, razilaze se. Pokret postaje još širi, u prodavnicama nestaju žute patke, krug podrške Navaljnom višestruko raste, i on započinje predsedničku kampanju.
U čemu je razlika između ova dva slučaja? Razlika je u tome što nije dovoljno samo preneti informaciju čoveku – potrebno je da se informacija potvrdi neposrednim osećajima, upravo to jača autoritet izvora informacija. Može se pokušati uključiti „antilaser“ i ubeđivati ljude u uspehe zamene uvoznih proizvoda domaćim, ali te informacije će se veoma loše potvrđivati neposrednim podacima iz frižidera. A laser, gde će se u pumpanju gurati tema „sve su pokrali“ praznim frižiderom, savršeno se potvrđuje.
Zato je polje za manevrisanje predstavnika režima, koji ne žele da prestanu sa pljačkom, prilično malo – morat će da traže neke spoljne ili unutrašnje neprijatelje krive za trenutnu nesrećnu situaciju. Međutim, to je veoma klizav put:
Propagandista gomili: – Ako u slavini nema vode, to znači da su je popili Židovi! Udari Židove, spasi Rusiju! A gomila mu odgovara: – Ej, braćo, pogledajte ga samo, ima oprano lice, znači, u njegovoj slavini ima vode! Udari Žida!
Rezime
Ono što se u razmatranim člancima naziva zamršenom reči „lazer“ – to je najobičnija kampanja za kreiranje hajpa. Opis društvene kampanje jezikom kvantno-slične matematike neće doneti novo razumevanje, već će samo zbuniti one koji će morati da rade na kampanji, jer oni neće raditi sa nejasno fiksiranim infopoljima i nejasno izmerenom socijalnom energijom – već sa temama, smislima i konkretnim ljudima. Ukratko, čista humanistička stvar.
Ali neka grantofageti u institutima sa velikim prozorima pokušavaju da izračunaju vektor društvene napetosti i simuliraju kaskadu info-talasa u medijskim poljima, a neka zvaničnici u kancelarijama sa visokim plafonima čekaju od njih rezultate koji daju magični ključ za upravljanje podređenim narodom – ljudi će u međuvremenu relativno mirno baviti svojim svakodnevnim poslovima.
Kvantno-sličan model za opisivanje kognitivnih distorzija tokom uzastopnog češanja leve pete iza desnog uva i češkanja desnim malim prstom u levoj nozdrvi
Vladislav Zdolnikov i Mihail Požarski su objavili objašnjenja zašto je Navaljni bio kategorijski u grešci u svojoj podršci Žukovskom i odbijanju podrške Junemanu…
Dakle, ko su svi ti ljudi i zašto o tome pišem ovde?
Navaljni je Jedinstveni Bezalternativni Lider Opozicije, koji je 8. septembra, na jedinstveni dan glasanja, potvrdio tu svoju titulu pobedom nad Jedinom Rusijom (ne znam kako je kod vas, ali mene boli pogled od reči „jedinstveni“).
Zdolnikov je bivši IT konsultant FBK-a, koji je upravo podneo ostavku na toj važnoj funkciji zbog etičkih neslaganja sa Navaljnim.
Požarski je klasični liberal, bivši nacdem, a u poslednje vreme videobloger i predavač.
Juneman je nezavisni kandidat na izborima za Moskovsku gradsku dumu, kojeg Navaljni nije preporučio u okviru „pametnog glasanja“, ali koji je ipak zauzeo prvo mesto u svom okrugu u oflajn glasanju. U njegovom štabu je radilo dosta libertarijanaca.
Žukovski je kandidat iz Junemanovog okruga od KPFS-a, preporučen od strane Navaljnog u okviru „pametnog glasanja“, i jedini je Navaljnikov kandidat koji je zauzeo sramotno treće mesto (ostali imaju prvo i drugo mesto).
Upravo sada Juneman, koji je pobedio, kao što sam već rekla, u oflajn glasanju, pokušava da poništi rezultate onlajn glasanja koji izgledaju očigledno lažirano. Takođe je poznato da je elektronsko glasanje imalo prekide tokom tri sata upravo na dan izbora, ne omogućava mogućnost praćenja verodostojnosti rezultata, a sama odluka o njegovoj uvođenju doneta je uz kršenje zakona o izborima. Uz to, elektronsko glasanje ima nepopravljivu manu: ili je javno, pa se otvara mogućnost administrativnog pritiska na birače, ili je tajno, pa je tada nemoguće sprečiti i dokazati falsifikovanje glasova.
Dakle, Juneman je pobedio Navaljnog, a sada namerava da pobedi i tako izuzetno štetnu novost kao što je elektronsko glasanje. Zar nije odličan? Navaljni sada mora bukvalno da se žrtvuje branimći Junemanovu pobedu, kako bi oprao krivicu pred njim i vratio poverenje mnoštva poštovanih ljudi. Naša задача je da ne zaboravimo da to podsećamo samom Navaljnom, zbog čega ova priča mora ostati u vrhu teme dovoljno dugo.
Malo je repostovati upravo sada celu ovu priču. Trebaće nastaviti da se interesujemo za nju i širimo vesti o njoj, a ako bude potrebno, i učestvovati u protestnim akcijama. To je tema koja dugo traje, baš kao i uzbudljivo putovanje jakutskog šamana, koji za sobom ostavlja mitinge, i seje paniku među visokim zvaničnicima.
Navaljnom su 43 godine, počinje da gubi stisak i da se ovakvim mladima
Nekoliko vremena sam imala nezvanično ogledalo na VKontakte-u. Međutim, svima je poznato da je to jurisdikcija sa prilično neprijatnom politikom administracije u vezi sa izdavanjem svojih građana administraciji RF. Tako da su u vezi sa publikom preduzete neke mere bezbednosti (nemam pojma koje tačno, ja se samo uzdržavam od tog mesta), što je kao sporedni efekat dovelo do gubitka svih pretplatnika i istorije.
Dakle, ako vam je iz nekog razloga lakše da budete baš na ovoj društvenoj mreži, možete ponovo zapratiti publiku. Za svaki slučaj, ne preporučujem lajkovanje objava – glupo je sedati zbog lajka, sedite barem zbog repostova.
Posle duge pauze, konačno sam stigla da se pozabavim lekturama nakupljenih prevoda pojedinih poglavlja „Mehanike slobode“.
Drugi deo Mehanike slobode, „Libertarijanski deriban, ili kako prodati državu na komadiće“, posvećen je različitim idejama liberalnih reformi koje za svoj pokret ne zahtevaju ukidanje države, ali suštinski smanjuju njenu ulogu.
Rimac „Paranoja“, koji ide kao epigraf ovom delu knjige, bio mi je prilično težak zbog svog košmarnog ritma. Naravno, sa pozicije akademskog pristupa, trebalo bi da izbegnem psovke u rimama, već da ostavim tri tačke kao autor, rimujući potrebnu reč, na primer, sa krevetom. Ali, pošto sam feministkinja, ograničavam upotrebu reči „jebati“ samo na idiome, poput „jebati vola“ ili „jebati mozak“, što se tiče dobrovoljnog seksa između ljudi – onda je samo „jebati se“, i ni na koji drugi način. To ne ulazi u ritam, pa je reč skrivena u sredinu reda, što je, sa svoje strane, zahtevalo njenu eksplicitnu upotrebu. Tako je politička korektnost pobedila pristojnost)))
U poglavlju „Prodajemo škole“ Fridman iznosi koncept školskih vaučera, koji je od trenutka svog prvobitnog iznošenja bio prilično široko promovisan, ulazeći, između ostalog, u program Libertarijanske partije Rusije, ali se čini da nigde nije u potpunosti implementiran – država očajnički čvrsto drži svoje pravo da j*** deci mozak.
U poglavlju „Radikalna kritika američkih univerziteta“ Fridman je skratio posao i potpuno prepustio kritiku poznatom ekonomisti iz 18. veka, Adamu Smitu. On je, ukrcavši se u vreme i prostor, sišao na nivo molbe i detaljno iskritikovao američke univerzitete sredine 20. veka.
Po mreži se aktivno širi objava sa Telegram kanala IT uganolovni delovi SORM rusija o tome koliko je važno svakome da postavi ispravne postavke privatnosti na Telegramu, prethodno ga ažurirajući na poslednju verziju. Ažuriranje je urađeno nakon ogorčenja demonstranata u Hong Kongu, koji su otkrili da su deanonimizovani dodavanjem svih telefonskih brojeva u listu kontakata, nakon čega je prijateljski interfejs Telegrama odmah otkrivao naloge aktivista preko broja telefona. Sada je rupa zatvorena, ali su podrazumevane postavke i dalje stare, potrebno ih je promeniti ručno.
Takođe sam relativno nedavno pomenula objavu kanala Kriptoagora o tome kako dobiti lažne bankovne kartice i SIM kartice bez posrednika (spojler – koriste se realistične silikonske maske).
A sasvim nedavno je Bitarh izneo svoje mišljenje o tome da su automatski sistemi za prepoznavanje lica neizbežno osuđeni na lažne prijave, što znači da se na taj način ne može samo brisati trag, već se može pokušati i sa „hranjenjem“ protivnika članovima njegove sopstvene bande: drugim pripadnicima snaga bezbednosti, odležalim zvaničnicima i slično.
U svetlu toga što ruske vlasti aktivno kupuju kamere za prepoznavanje lica na masovnim akcijama, nameće se mogućnost da se štampi obezbedi naslovima tipa: „Žirinovski je bacio govno u Rosgvardijca“, ili „Tri Putinova dvojnika su upišala policajca“. Ali – ne.
Složenost protesta i zatezanje šrankova od strane režima za sada diktira jasno održavanje granice između legalnih i ilegalnih radnji. Kod legalnog protesta, kako onog dogovorenog sa gradskom administracijom, tako i onog nedogovorenog, pojedinac ograničava svoj alat, kao i očekuje da će i drugi učesnici protesta postupati isto. Drugo ponašanje će prirodno biti protumačeno kao provokacija. Istovremeno, u drugo vreme, kada ulice nisu preplavljene snagama bezbednosti, ništa ne sprečava anonime da sprovode dobro pripremljene akcije koje diskredituju režim, pojavljujući se pritom na kamerama u ulogama, na primer, Petrunjka ili Kusjuka.
Takođe vredi unapred proceniti koja vam uloga u protestu najbolje odgovara i ne težiti univerzalnosti. Možete anonimno sedeti na internetu i pisati članke ekstremističkog sadržaja, a možete nastupati sa tribine – ali će vam biti prilično teško da spojite obe funkcije, jer pažnja upućena poznatom aktivisti povećava verovatnoću deanonimizacije njegovog lika. Možete ići na dogovorene mitinge, pojavljujući se na kamerama nadzora i u logovima mobilnih operatera, ali će vam biti teško da to kombinujete sa lepljenjem letaka ili razbijanjem stakala policiji, deanonimizovanim pomoću Ruski slon. Na kraju, možete donirati projektima koji su vam simpatični, iako zarađivanje novca od toga možda neće ostaviti vam, na primer, mogućnosti za ozbiljan oflajn aktivizam.
Sutra nema posta, idem u svojoj oflajn postaci da posmatram izbore. A da mi se ipak javi ludost da se sama negde kandidujem, kanal bih morala da predam nekom drugom. Ništa se ne može, svaki izbor nosi sa sobom troškove. Zato nazdravimo da sutra nećemo žaliti zbog izbora koji smo napravili danas!
U Tjumenju su trojica školaca odlučila da lepi letke kojima se reklamira panarhija. Naručili su štampu u štamparnici, štamparnica je prijavila policiji, štampu su zaplenili, a letak se proverava zbog ekstremizma; ako ga pronađu, pokrenuće krivični postupak. Ako ga ne pronađu, pretpostavlja se da će im vratiti njihovu imovinu i ostaviti ih na miru.
Hajde da pomognemo ekspertima da donesu ispravnu odluku i objasnimo što širem krugu ljudi da:
Teorija stacionarnog bandita je naučni mejnstrim
Panarhija je potpuno akademski pravac politološke misli
Prelazak na panarhiju može biti samo miran
Za sada je o incidentu pisao samo znak.com. Ako neko ima kontakt sa medijima, molim vas, iskoristite ga za širenje ovih informacija. Takođe, rado ću pričati o panarhiji svakom mediju koji odluči da edukuje svoje čitaoce u vezi sa tim.
A onima koji žele da koriste alat kao što su letci za edukaciju javnosti, preporučujem da koriste štampač, a materijal je bolje širiti ne lepljenjem po oglasnim tablama i ne ostavljanjem u poštanskim sandučićima, već deljenjem iz ruke u ruku na političkim akcijama.
'/%3E%3C/svg%3E){kind=small}
